Slučaj Dragana Veselinova - imamo li pravo da zaboravimo tragičnu sudbinu Katarine Marić?

Živimo u vremenu opšteg moralnog rasapa i razgradnje svih vrhunskih civilizacijskih vrednosti i principa. Dovoljno ubedljive i rečite primere za ovakvu tvrdnju možemo svakodnevno naći u svim oblastima našeg društvenog života, ali ova moralna devastacija i njene dalekosežne pogubne posledice posebno se mogu prepoznavati i videti u sferi prosvete i kulture.

To su dve izuzetno važne delatnosti u čijem okrilju stasava i razvija se naša politička i društvena elita, koja treba da baštini i zastupa u svom delovanju i životu vrhunske vrednosti, oličene u poštovanju principa pristojnosti, doslednosti, privrženosti istini, spremnosti na kritički dijalog i izražavanje građanske i ljudske hrabrosti u zastupanju svojih moralnih nazora, što uključuje i sposobnost da se prihvate i najteže posledice svog intelektualnog stava i zalaganja.

I danas smo veoma daleko od ovakve intelektualne elite koja treba, pre svega, da uspostavlja ali i oličava najviše moralne uzore i temeljne humanističke vrednosti. O tome jasno svedoči i usvajanje predloga odluke  Nastavno-naučnog  veća Fakulteta političkih nauka od 26. februara 2015. godine kojom se Senatu Univerziteta u Beogradu predlaže produženje radnog odnosa prof. dr Draganu Veselinovu za naredne tri akademske godine (a na osnovu člana 78. stav 1 i 2 Zakona o visokom obrazovanju). I ovoga puta je na delu bila poznata i uobičajena profesorska „solidarnost“ –  predlog je prošao glatko, bez ikakvog ozbiljnog protivljenja. Kao da smo svi zaboravili da je prof. dr Dragan Veselinov svojim neodgovornim i bahatim ponašanjem prilikom pogibije Katarine Marić u aprilu 2003. godine narušio osnovne moralne principe koji čine temeljno određene profesorskog poziva?

Suštinsko je pitanje zašto se na Nastavno-naučnom veću ovog fakulteta samo jedan profesor setio ovog događaja i jedini se uzdržao prilikom prihvatanja iznetog  predloga  o produženju profesorskog angažmana prof. dr Dragana Veselinova?

Zar je moguće da nam matica brzog života donosi i tako olak i surov zaborav ovakve velike ljudske tragedije, kakvu je doživela, sasvim nedužna, Katarina Marić samo zato što se našla na pešačkom prelazu u trenutku kada je prolazio službeni džip Ministra? Ili se prosto radi o sveprožimajućem oportunizmu, nedostatku empatije, nezameranju, namirivanju starih fakultetskih računa, rutinskom i neodgovornom odnosu prema obavezi da se na našem Univerzitetu štite i zastupaju pre svega uzvišeni akademski, moralni i humanistički principi i vrednosti bez kojih on gubi svoj smisao i postaje neka vrsta berze na kojoj se trguje ličnim interesima.

A ko je bila ova devojka koja je platila najskuplju cenu bahatosti i nedogovornosti tadašnjeg ministra prof. dr Dragana Veselinova, a sada kandidata za produženje profesorske karijere o čemu se za nekoliko dana odlučuje na sednici Senata Beogradskog Univerziteta? Katarina Marić je bila veoma talentovani psiholog i psihoanalitičar. Diplomirala je kao odličan student na Univerzitetu u Beograd, na filozofskom fakultetu na Odeljenju za psihologiju, a učestvovala je i u alternativnim oblicima obrazovanja i usavršavanja.

Ona je 15. aprila 2003. godine poginula u saobraćajnoj nesreći u  Beograda i usred dana, stojeći mirno na pešačkom prelazu u strogom centru grada, na uglu ulica Njegoševe i Beogradske. Poginula je zbog bahate vožnje službenog vozila vlade Srbije kojim je upravljao vozač Stevan Bakalov, a kojom prilikom je vozio prof. dr Dragana Veselinova, u to vreme ministra poljoprivrede u Vladi Srbije. Vozač je udario u banderu koja je od siline udara slomila i usmrtila Katarinu i ranila još tri osobe. Ona je bila kolateralna šteta osionosti i neodgovornosti ljudi koji su mislili da su iznad zakona i da im je dozvoljeno da se ponašaju mimo elementarnih društvenih pravila.

Prilikom saslušanja u Drugom opštinskom sudu marta 2009 godine, prof. dr Dragan Veselinov je na sudu izjavio da je vozač prošao na zeleno svetlo. Međutim, posle same nesreće izjavio je medijima da ne zna kroz koje je svetlo vozač prošao. Okružni sud je u presudi utvrdio da je Bakalov prošao kroz crveno svetlo pa je porodica podnela tužbu protiv prof. dr Dragana Veselinova zbog lažnog svedočenja. Na pitanje advokata porodice Marić zašto je dao različite iskaze prof. dr Dragan Veselinov je odgovorio, a to je prenela i Radio Televizija Srbije: “to je moj politički stav“.

Iz navedenog iskaza sledi da prof. dr Dragan Veselinov smatra da kao profesor Univerziteta i tada aktivni politički i državni funkcioner koji je bio neposredni svedok tragične pogibije osobe koja je studirala na Univerzitetu na kome on i danas predaje ima pravo da iznosi kakve god hoće izjave,  jer to su njegovi „politički stavovi“ koji ne podležu  poštovanju principa pravne države i pri tome predstavlju kršenje osnovnih pravnih normi. Podsećamo da se i sama Vlada Republike Srbije ogradila od načina kako se ponašao tadašnji ministar poljoprivrede i primorala ga da podnese ostavku na tu funkciju.

To što je izgubljen dragoceni mladi život uticalo je na političku karijeru Dragana Veselinova, ali po svemu sudeći neće imati uticaj na produženje njegove akademske karijere. Zato nalazimo za nepohodno da članove Senata Univerziteta u Beogradu podsetima ovom prilikom  na tragičnu sudbinu Katarine Marić i ponašanje prof. dr Dragana Veselinova u tom događaju. Ovo je prava prilika da Senat Univerziteta u Beogradu stane u odbranu moralnog integriteta samog Univerziteta, ali i  pruži ozbiljan doprinos za oživljavnja dostojanstva i narušenog ugleda profesorskog poziva i naše intelektualne elite. Jer, ne smemo zaboraviti tragičnu sudbinu nekadašnjeg uspešnog studenta Univerziteta u Beogradu psihologa Katarine Marić.