Случај Беливук је Вучићева брљотина која убрзава његову пропаст. Он је тога свестан и зато је кренуо у махниту кампању правдања и скретања пажње

"У Вучићевој србији имамо синергију похлепе, некомпетентности и бахатости. Имамо власт која користи криминалце за сузбијање уличних протеста и завођење реда на стадионима, службе безбедности за организовање производње марихуане и праћење опозиционих политичара и новинара, владине авионе и дипломатску пошту за изношење кеша са икона из земље, претходно конвертованог у девизе у наменски гајеним мењачницама.  Случај Беливук је Вучићева брљотина која убрзава његову пропаст. Он је тога свестан и зато је кренуо у махниту кампању правдања и скретања пажње".

Ургентно хапшење криминалне групе Вељка Беливука изгледа као контрола штете. Питање је колико дуго би још полиција посматрала кућу у Ритопеку у коју се улази, али не излази, да ФБИ није срушио апликацију Скy. Питање од милион долара је ко је из власти користио Скy телефон. Онај ко има одговор на то питање, много зна и много може са таквом картом у руци, каже у интервјуу за "Време" потпредседник Народне странке и бивши начелник Генералштаба Војске Србије Здравко Понош.

По чему то закључујете?

Чудна је коинциденција са датумима у фебруару и марту ове године, након што је Беливук ухапшен и када је Александар Вучић одржао драматичну седницу Савета за националну безбедност, а након што је ФБИ подигао оптужницу против директора Скy Глобал и када су почела хапшења у Белгији. Још интересантнија је Вучићева прича да му је нека европска служба помогла да скине инкриминишући садржај са Скy телефона припадника Беливукове групе пошто су ухапшени, имајући у виду да се садржаји комуникације иначе аутоматски самоуништавају на тим телефонима. Пре би се рекло да је некога страшно забринула спознаја да је ФБИ са партнерима мониторисао Скy комуникације и имао приступ серверима.

И онда?

Након што је у марту операција ФБИ практично компромитовала Скy комуникацију, пун замах у криминалним круговима добило је коришћење комуникационе платформе АНОМ, коју је 2019. године ФБИ подметнуо као заштићену, а у ствари је у потпуности контролисао. Резултат је био импресиван, такав да је већ у јуну ове године било довољно материјала да крену хапшења широм света. Та платформа имала је кориснике и у Србији, а ФБИ тврди да је Србија, уз Немачку, Шпанију, Холандији и Аустралију, земља у којој се најинтензивније користила. У Србији су у јуну обављена само четири хапшења корисника АНОМ апликације. Беливукова група је од почетка фебруара иза решетака. Поставља се питање ко је онда у Србији до јуна користио АНОМ, а и даље је на слободи. И овде имамо оно скупо питање – ко је из власти користио АНОМ телефон. Онај ко зна одговор може да утиче на многе ствари.

Вучић изјављује да је Беливукова група под надзором полиције и БИА тек од 2019/2020. године, када су почели да чине убиства.

Забрињавајуће је ако оптужница против те групе обухвата период тек од 2019. године. А сетимо се да је још у јулу 2013. Вучић посетио Партизан на позив најватренијих присталица, како су јавили режимски медији. Тешко је поверовати да су Беливук и екипа од 2013. до 2018. били само алтруистични навијачи Партизана.

Забрињавајуће је ако оптужница против те групе обухвата период тек од 2019. године. А сетимо се да је још у јулу 2013. Вучић посетио Партизан на позив најватренијих присталица, како су јавили режимски медији

Нема баш много ватрених навијача који су 2016. године имали привилегију да са генералним секретаром Владе Новаком Недићем вежбају гађање на стрелишту специјалне бригаде Војске Србије у Панчеву. Тај аранжман, а посебно педантно чишћење трагова тог дружења у касарни, могао је да организује само неко јако моћан. С друге стране, Вучић је одржао драматичну седницу Савета за националну безбедност, а тадашњи министар унутрашњих послова Небојша Стефановић је објавио рат мафији након што је убијен Беливуков колега и близак познаник Дијане Хркаловић (тадашње заменице шефа кабинета Стефановића, нап. Д. Л.) Александар Станковић у октобру 2016. године. Тај рат је Стефановић толико "посвећено" ратовао да су касније ликвидирана и нека лица која су била под мерама, као што је адвокат Драгослав Огњановић. Упућени тврде да би адвокат био безбеднији да није био под мерама и био би жив да они којима је реферисано о мерама над њим нису сазнали шта је причао са човеком који је нешто раније убијен у перионици у Вишњичкој улици.

Али, Стефановић је, када је дошао на место министра 2014. године, обећавао "каријерно напредовање" у МУП. Отукд онда да Дијана Хркаловић, без и минималног стажа у полицији, постаје државни секретар? И још разни други људи, на што су припадници МУП указивали?

Кадровска комбинаторика, а посебно специјалне групе, ван званичне систематизације које су у МУП формирали Стефановић и Хркаловић, свакако нису били у функцији институцијалног јачања полиције, здраве кадровске политике и борбе против криминала. Полиција је разваљена и приватизована фракцијским борбама унутар СНС и везама врха полиције са конкурентским криминалним клановима. Дијана Хркаловић и тадашњи начелник београдске полиције (а и садашњи, нап. Д. Л) Веселин Милић бучно су решавали своје сукобе чак и по београдским ресторанима. Док су се Стефановић и Хркаловић бахатили са својим набеђеним полицијским кадровима, а у ствари кумовима и пословним партнерима као што је Александар Папић, професионални часни полицајци качили су униформу о клин и одлазили, ко у пензију, ко на градилиште, ко у гастарбајтере.

Испашће на крају да се све своди на "неке" људе из полиције који су били "сарадници" Беливука, како месецима објављују режимски таблоиди.

Наивно би било причу о организованом криминалу у Србији у случају Беливук сводити на ниво корумпираних полицајаца. Немам дилему да је Беливукова група оперативно била потчињена самом врху власти у Србији као јединица за решавање проблема на улици, на стадиону или на изборима, или за изнајмљивање пријатељима, а за узврат су имали преференцијалну позицију у нарко бизнису и приступ разним ресурсима државе.

Немам дилему да је Беливукова група оперативно била потчињена самом врху власти у Србији као јединица за решавање проблема на улици, на стадиону или на изборима, или за изнајмљивање пријатељима, а за узврат су имали преференцијалну позицију у нарко бизнису и приступ разним ресурсима државе

Уосталом, министар одбране у време кад су вежбали гађање на стрелишту Војске Србије није био Небојша Стефановић него Зоран Ђорђевић. Њихов прави шеф био је неко изнад ротирајућих министара. Посебну пажњу заслужује питање – коју улогу има неротирајући генерални секретар Владе Недић. А још интересантније је питање шта је он то радио кључне 2016. године када је био секретар Владе којој је председник био Александар Вучић и има ли то везе са периодом који (не)обухвата оптужница.

Занимљиво је што су неки режимски таблоиди први почели нападе на Стефановића и његову повезаност са криминалним кланом, а да је "првоборац" посланик Владимир Ђукановић који као да је преузео део Вулинове улоге.

Чини се да је улог у расплету случаја Беливук толико велики да Стефановић није спреман да окрене други образ за шамар који му преко Ђукановића упућује бивши пријатељ Вучић. Зна он да је шамарање само увод у ципеларење кад падне. А ваљало би сачувати оно што се стекло, оно мало од имена што је остало и живу главу. Ван затвора ако је могуће.

Стефановић је дуго био, а у много чему и остао, лојалан сарадник Вучићу. Имао је мандат да за шефа контролише сектор безбедности у држави и добио је бизнис-пашалук из којег је имао право да наплати тај свој труд. Истовремено и Беливук одрађује свој посао и намирује се из бизниса који му је дат на управљање. Зна се ред и ко у уређеној СНС држави ради цигарете и оружје, а ко наркотике. Послови лепо иду и сва тројица су задовољни. У неком моменту апарат који је контролисао Стефановић набасао је на инкриминишуће комуникације Вучића и чланова његове породице са криминалним миљеом. Изгледа да је Стефановић тада проценио како би тај материјал у неком тренутку могао бити драгоцен јер никад се не зна шта време носи, а има шта да се чува јер се поприлично стекло. Моменат кад Вучић сазнаје да се његове комуникације документују а да га о томе не информишу, моменат је и спознаје да више никоме не може да верује осим Вулину. Хркаловићка бива упућена на "Свету Јелену", а њени кадрови тамо одакле су и дошли.

Гурање у врху СНС настало је око тога како побећи што даље од Беливуковог затворског бидермајера. Дужну пажњу заслужују и они који побегну, као и они који се спотакну.

Све се то десило некако преко ноћи и готово незапажено у јавности?

Нервозу изазивају и операције ДЕА у региону, а још јаче подозрење кад афера "Јовањица", као парадржавни нарко бизнис, крајем 2019. године као петарда експлодира Вучићу у руци, а Стефановић гледа на другу страну. Коначно, у фебруару ове године панику изазива спознаја да Скy комуникација ипак није тако безбедна и да неко много моћан има увид у то шта је власти блиска екипа радила, а и ко је с њом комуницирао. Вучић одлучује да једним ударцем све реши, тако што Беливука ухапси и као бетонски блок окачи о врат Стефановићу. Чини се да је Стефановић одлучио да се придржи за Вучића. Нераскидиво су испреплетене каријере Вучића, Стефановића и Беливука, тако да свако од њих има уцењивачки капацитет према другом.

Вулину се омакло објашњење да је морбидне фотографије требало приказати како се Беливуку даље не би веровало и како је Беливук хтео да уцењује Вучића. Како би могао да га уцењује ако нема чиме? Шта је то чиме располаже човек у затвору, коме се смеши доживотна робија, па је неопходно да му се медијски пресуди и пре почетка суђења?

Вулин се сам нуди за полиграф, у овој власти омиљено средство за доказивање поштења.

Он се нервозно пере од оптужби које му стижу од екипе која чека суђење. С једне стране, прија му што је коначно унапређен из чина омиљене дворске луде у "човека број два", о чему је маштао чекајући да се Стефановић оклизне. С друге стране, јасно му је ко осим њега и шефа му зна шта је истина. Обојицу то ипак мање брине од тога што назиру да и њихова верна публика почиње сумњичаво да подиже обрву. Вулин и Вучић себе проглашавају Србијом, а објашњења им вређају интелигенцију чак и гладалаца Пинка и Хепија. Као и иначе кад буду ухваћени у фаулу, заклињу се на својој светој књизи – полиграфу. Захваљујући њима, полиграф, као помоћно средство у истрази, у потпуности је дезавуисан и претворен у политичко средство којим Вучић и Вулин доказују да говоре истину и кад лажу. За разлику од њих, за обичан свет се подразумева да говори истину, а тужилаштво треба евентуално да докаже како је у питању лаж.

Слободан Милошевић је у децембру 1997. године, у пребијање демонстраната на Теразијама слао припаднике Специјалне антитерористичке јединице (САЈ). Партија његове супруге Мире Марковић ЈУЛ ангажовала је у јесен 1999. криминалну групу с Новог Београда, чији вођа је био извесни Бата Трлаја. Беливукови људи, сведоче снимци, то су радили у Вучићево време...

Има сличности и разлика. Беливукова група је Вучићев САЈ. Милошевићеви специјалци су ратовали по ратиштима умируће Југославије, а Вучићеви специјалци су добацили од Хумске до Ритопека. Милошевић је САЈ извео 5.октобра 2000. на улицу. Вучић је Беливукову екипу држао у приправности у кафићу иза Скупштине 13. априла 2019. Различите екипе, различити шефови и њихово поимање "геополитике". Подједнако штетно за ову земљу и њене грађане.

Вучићев суноврат је почео, а било би важно да се и заврши пре него што крене да се спасава закувавањем чорбе ван граница Србије. И коначно, да рачуне за своја непочинства поднесе у Србији. Ствари са Милошевићем нису окончане ни где је требало ни како је требало. Зато смо на поправном.

Вучићевог сина Данила обезбеђују припадници елитног батаљона Војне полиције "Кобре". Он се више пута сликао са неким од људи из Беливуковог навијачког окружења. Да ли су припадници његовог обезбеђења писали после сваке смене извештаје својим надређеним о томе шта су радили и запазили тог дана и наводили имена људи за које је једноставно направити безбедносну проверу и да ли су о томе обавештавали кабинет председника?

Неко је био информисан о безбедносно ризичним контактима чланова породице председника Републике, али је питање да ли је био информисан онај ко треба и када. Није ми тешко да замислим да је Вучић, као и сваки родитељ, био забринут због друштва у којем му се син креће. Међутим, безбедносно ризични контакти чланова породице шефа државе су нешто више од породичне невоље. Овде је у питању ствар потенцијално остељива за националну безбедност јер председник може да буде предмет уцене. То што су неки од њих склоњени са улице, а Илија Милачић, бивши начелник београдске УКП из полиције и из медија, представља само контролу штете.

Како оцењујете улазак у десету годину власти СНС и њених "савезника"?

У Вучићевој Србији имамо синергију похлепе, некомпетентности и бахатости. Имамо власт која користи криминалце за сузбијање уличних протеста и завођење реда на стадионима, службе безбедности за организовање производње марихуане и праћење опозиционих политичара и новинара, владине авионе и дипломатску пошту за изношење кеша са икона из земље, претходно конвертованог у девизе у наменски гајеним мењачницама. Случај Беливук је Вучићева брљотина која убрзава његову пропаст. Он је тога свестан и зато је кренуо у махниту кампању правдања и скретања пажње.

Опозиција не сме да му дозволи да се опере. Не сме да се исцрпљује у међусобним надметањима и бављењима са режимским брабоњцима. Овна треба ухватити за рогове. Ова власт је безбедносно контаминирана, подложна уценама са свих страна и као таква екстремно опасан ризик за националну безбедност Србије. Посебно у време кад се покушава убрзати решавање неких тешких питања као што је Косово и када се компликују старе теме као што је Република Српска и отварају неке нове као што је експлоатација литијума и енергетска безбедност…

Народна странка заговара реваншизам?

Вучић је тикве само с ђаволима садио. Пре или касније те тикве почну да се обијају о главу. Обогаћени деоничари Вучићеве власти процењују кад је крајњи моменат за силазак са брода који се опасно одмиче од пловних путева. Њима се не пропада заједно са шефом који је загубио компас

Вучић је тикве само с ђаволима садио. Пре или касније те тикве почну да се обијају о главу. Обогаћени деоничари Вучићеве власти процењују кад је крајњи моменат за силазак са брода који се опасно одмиче од пловних путева. Њима се не пропада заједно са шефом који је загубио компас. Имају много да изгубе. Неки већ извесно време измештају јаја ван овог кокошињца. Други рачунају да ће се већ некако нагодити са новом влашћу и да све има цену. Лоша рачуница, што се тиче Народне странке. Пажљиво посматрамо и једне и друге.

Следеће године су избори, председнички и локални сигурно, можда и парламентарни. Мислите ли да ће случај Беливук утицати на њихов исход, поготово ако у међувремену почне суђење?

Афера Беливук свакако ће се одразити како на Вучићеву изборну калкулацију тако и на саме гласаче.Већ је покренута машинерија која од Вучића, главног кривца за суноврат Србије у криминални вртлог, треба да направи жртву, а тражење да Вучић буде испитан у истрази представи као напад на Србију. Овај пут, међутим, неће бити довољно да се народу мажу очи причама о благостању и зато је Вучић кренуо у кампању подмићивања бирача делењем пара из буџета као да су његове. Сви су изгледи да се спрема да купи оно што не може да добије или украде.

Вучић неће да учествује у дијалогу власти и опозиције под покровитељством ЕУ јер му је, како каже, неприхватљиво да странци доставе предлоге о изборним условима, а у исто време прихвата реалност да странци и њихове службе до детаља знају за све његове прљаве работе. Он је навикао да са јачим од себе, па и са страним фактором, договоре прави искључиво у мраку, ван очију јавности. Са грађанима Србије и са политичком конкуренцијом није спреман ни да разговара, осим са телевизијских екрана.

Хоће ли и Вучићеви гласачи да се замисле након случаја Беливук?

Девет година је прошло како су Велепоседничкој фарми њени становници име променили у Животињску фарму. Сад кад су јој свиње, после свега што су урадиле, вратиле старо име и проходале на две ноге, време је да и овце схвате шта се дешава.

Били сте начелник Генералштаба, синдикати упозоравају на одлив кадрова из Војске, чак је и сама власт то у једном тренутку "увијено" признала. Неке јединице су попуњене са мање од 50 одсто. А маркетиншки се, периодично, највљује и увођење обавезног служења војног рока.

Власт је свесна да је кадровски развалила Војску. Маркетиншким триковима, од неселективних, непланских и нетранспарентних набавки наоружања, преко маркетиншких војних вежби до повремених прича о враћању обавезног служења војног рока власт покушава да забашури ствар

Власт је свесна да је кадровски развалила Војску. Маркетиншким триковима, од неселективних, непланских и нетранспарентних набавки наоружања, преко маркетиншких војних вежби до повремених прича о враћању обавезног служења војног рока власт покушава да забашури ствар. Знају и они да оно што су запустили ево већ девет година тешко може да се среди у кратком року, чак и кад би знали како. Сад би да ресетују ствар увођењем новог система па да им се успеси и неуспеси броје од данас. Најважније је да им се не дозволи да даље брљају по систему који не разумеју и који их интересује само толико колико могу да га очерупају.

Странка чији сте потпредседник је једина почела озбиљно да се бави смрћу старијег водника прве класе Дејана Стојковића, за кога је саопштено да је "преминуо" услед здравствених тегоба, а ниједном речју није речено да се активирао противпожарни систем у оклопном транспортеру, што је довело до испуштања гаса који исисава кисеоник из возила.

Погибија Стојковића је жалосна илустрација како се Вучићев режим односи према Војсци и државним институцијама генерално. Све је урађено нечасно. Од покушаја прикривања истине и манипулације породице, припадника Војске и јавности, а у циљу избегавања кривичне одговорности у ланцу командовања и политичке одговорности војног врха, министра одбране и председника државе. С обзиром да истрага и даље тапка у месту, уз немушто објашњење да се и месец дана након погибије чека обдукциони налаз, све указује да је и правосуђе увучено у ову нечасну радњу. А све ово, од погибије до вређања осећања породице и понижавања Војске због сајамске представе трговаца оружјем и "чапраз дивана" Вучићу у част.

Шта је решење?

Није лако под овом влашћу часно обављати државни посао у области одбране и безбедности. Савет за националну безбедност је сам по себи безбедносни ризик. Мислим на његов састав, од од Вучића до Стефановића, који је и даље секретар тог тела и координатор Бироа за службе безбедности. Стефановић је и даље министар одбране. Није лако одговорним генералима када промишљају да испред себе имају министре и шефа државе којима је, у интересу националне безбедности, боље не рећи све. У ствари, часно би било да кажу како неће више да салутирају таквим људима.

(Разговарао Давор Лукач, Време број 1596)