Политички живот | |||
Излагање на конститутивној седници Народне скупштине – антологијске размере изборне крађе и фијаска косовске политике |
уторак, 19. март 2024. | |
Господине председавајући, Колеге народни посланици, Част ми је што могу данас да вам се обратим испред посланичке групе странке Србија Центар. Странка Србија центар је основана пола године пре децембарских избора и то су били први избори на којима смо узели учешће, у оквиру коалиције Србија против насиља. ИЗБОРИ Да је у овој земљи стање нормално, могли бисмо да будемо веома задовољни постигнутим резултатом. Да је ситуација нормална, данас би у овој сали седели нека парламентарна већина и нека парламентарна мањина као неспорни резултат слободне народне воље. То није случај. То није случај јер стање није нормално. Део скупштинске већине у овој сали је ту зато што је њихова странка покрала изборе. Претходни избори нису били празник демократије. Били су сумрак демократије. Дотакли су дно у петом покушају од првих избора који су одржани од доласка СНС на власт.
Ипак, судећи по реакцији човека чије име су носиле све СНС листе, он је тиме веома задовољан. Он је, иако по Уставу председник свих грађана, прогласио своју победу над преко 30% грађана Србије. У нормалном свету и са оваквим системом власти ни један председник државе не би то рекао. Не зато што нема право да се радује што је партија чији је члан остварила добар резултат, него зато што је у тај резултат уткана изборна крађа. Нема сумње да је Вучић изборну крађу, не само одобрио него и наручио Још важније је да се не ради о нечему чега он није био свестан. Управо обрнуто. Изборна крађа је изведена на начин који је захтевао ангажовање држаног апарата - Министарства унутрашњих послова, Министарства државне управа и локалне самоуправе и коначно, режимских посленика у РИК-у. Несумњиво да је он изборну крађу, не само одобрио него и наручио. Размере изборне крађе су антологијске, а модалитети сваколики. Сељење гласача, фантомске листе, тзв. опозиционе партије и покрети које режим прави за краткорочну употребу па их угуши или денунцира уводећи их у своје окриље. Манипулације списковима умрлих су ипак најморбиднији метод манипулације изборним списковима у извођењу СНС режима. Многе породице су брутално повређене тим манипулацијама. Организовано довођење Срба из региона на гласање на локалним изборима у Србији, на шта немају право, има две димензије. Прва је изборна крађа, а да ти људи махом нису ни били свесни да су у њу увучени. Друга димензија је покушај режима да, након што смо разоткрили тај механизам, да изазове антагонизам између Срба ван Србије и Срба у Србији. Не памти се откад Дрина физички дели Србе, да је неко тако безочно покушао да их завади као што је то покушао овај режим за свој ситан ћар. Оно што је Милошевић својевремено радио одузимајући сиротињи кантице са бензином на Рачи у покушају да преваспита Караџића је мала ствар у односу на ово за чим је СНС посегнуо. *** И на претходним изборима, националне фреквенције су злоупотребљене од стране СНС као и сви други национални ресурси у овој земљи. Ако грађанима Србије или било коме са стране није јасно шта ова власт ради са националним ресурсима, нека само погледа шта ради са националним фреквенцијама. Исто то ради са рудним богатством, пољопривредним земљиштем, грађевинским земљиштем, инфраструктурним пројектима, са Косовом. Посебан метод обмањивања јавности је оно што чини истакнути члан СНС Александар Вучић када на оној кинеској табли на којој пише па брише, па наново пише неке друге мудрости и хвалоспеве себи, а неистине о стварном стању у овој земљи и о опозицији. Та табла ће остати симбол ове власти. Правде, благостања, безбедности и здравља има само на тој табли. Живот у овој земљи је нешто сасвим друго. Да је онако како се црта на табли, не би ни требало да се црта. *** Размере крађе на децембарским изборима документовани су од стране међународних и домаћих посматрача и од стране опозиције. Сада се и свет уверио да СНС опстаје на власти крађом избора. Режим је омаловажао значај онога што је написано у Резолуцији ЕП, а спроводио је агилну, али неуспешну дипломатску акцију да се текст резолуције промени. Да је овај режим био толико дипломатски агилан око Косова колико је око прања својих руку после изборне крађе, динар би и даље био у српским рукама на Косову.
Поред рата у Украјини и у Гази, Србија је од 17 . децембра важна тема у Бриселу и у најважнијим европским престоницама. Волео бих да то није тако јер није Србија тема по нечем добром него по нечем лошем. Тема је изборна крађа. То није могло да прође незапажено. Опозиција нема разлога да скрива националну срамоту коју је овај режим проузроковао. Неморално је када врх СНС напада опозицију тврдећи да изношењем истине о изборној крађи прави штету Србији. Не, овај режим је својим чињењем, изборном крађом облатио земљу, а опозиција покушава да скине ту прљавштину са Србије указујући јасно да Србија није ништа украла, него да је СНС украо. А СНС није Србија. Вучић није Србија. Непримерено је када се Вучић обраћа опозицији питањем- зашто то радите својој земљи. Не Вучићу – питање је зашто ти то радиш својој земљи. Зашто је криминализујеш, поткрадаш, извргаваш руглу. *** Коначно сви наведени механизми изборне крађе нису били довољни да режим украде довољно да би имао већину у Београду. СНС је принуђен да распише нове изборе. Али, већ се припрема нова крађа, иако избори још нису расписани. Сиротиња се сели у Београд, фиктивно уз надокнаду од 2000 динара. Никад ни једна власт није толико понижавала овај народ као што СНС ради својим гласачима. СНС може да понижава само своје гласаче и то ради. Не може да понижава оне који нису гласачи СНС. Једноставно је, ко неће да гласа за СНС, њега СНС не може да га понижава. Он је безбедан од понижавања. Пре неки дан госпођа Брнабић је изнела свој вредносни суд о изборној крађи. Рекла је да опозиција потцењује СНС тврдњом да је хтео и да није успео да покраде изборе, јер како рече – СНС је у стању да покраде изборе, али није хтео. Верујем ипак да госпођа Брнабић зна да у цивилизованом свету не раде људи све што могу. На шта би свет личио кад би људи радили све што могу и све што им се прохте. То раде нељуди. Било би добро да овај посао, око кога се не слажемо, ипак радимо као људи. КОСОВО Србија је ових месец и по још једном питању тема у Бриселу. Ради се наравно о Косову. Најављена је измена поглавља 35 у које ће ући обавезе Србије произашле из бриселских и Охридског споразума или јасније речено из Вучић-Курти споразума. Од момента кад су га прихватили то више није француско-немачки споразум, то више није ЕУ споразум. То је Вучић-Курти споразум. То чему сада приступа бриселска администрација је оно што је одавно најављено. То је оно што је славодобитно у Охриду обзнанио Александар Вучић. На данашњи дан, 18.03.2023. Тада је рекао, цитирам: „Некакав договор смо постигли, ја сам задовољан због тога. План примене споразума постаће део преговарачког оквира за приступање ЕУ. На нама је хоћемо или нећемо, од тога овисити напредак ка ЕУ“. Био је срећан што ништа није потписао, али се обавезао да његови непотписани споразуми постану супстанца поглавља 35. А онда је у новембру, уз накнадну памет, изјавио да се Србији затварају врата ЕУ ако та ЕУ уради оно што је он прославио у Охриду – да тај споразум постане саставни део поглавља 35. Вучић је успео да уради оно због чега је доведен на власт – да преда Косово Успео је да упропасти оно чему се ова држава годинама одупирала. Успео је да формално и чврсто веже и услови напредак Србије на европском путу кооперативношћу у имплементацији косовске државности на коју је дао пристанак. Успео је да уради оно због чега је доведен на власт – да преда Косово и оно што му омогућава да остане на власти – да опструише и сасвим заглави европске интеграције Србије. Само у Србији која се удаљава од Европе могуће је да се влада на овакав начин. Зато Србија већ годинама нема никаквог напретка на путу европских интеграција. То није стицај околности. То је део плана ове власти. Дошли су на власт обећавајући народу улазак у ЕУ, обећавајући страним моћницима независно Косово, а страном крупном капиталу Елдорадо у Србији. Испунили су друго и треће. Да су испунили прво, друго двоје не би било могуће. Да се прво испуни сада, били би позвани на одговорност за остало двоје. Доћи ће време и за то. Да подсетим да је овај режим крајем прошле године лагано одрадио преузете обавезе око царине и регистарских таблица. Таблица због којих је Вучић позивао у рат, а сада каже да је добро да су прихваћене те таблице како би Албанци са Косова могли путујући по остатку Србије да уживају у њеним лепотама. То изговори и не запита се шта на то кажу деца, жене, родитељи, браћа, сестре побијених у Бањској. Побијених у погибељној акцији у коју их је он гурнуо. Бањска је фијаско који је потпуно урушио ионако слабу спољнополитичку позицију Србије на тему Косова. Режим се играо ватром. Ухваћен је са упаљеним шибицама и постао предмет уцене. Сви који желе да уцењују режим Александра Вучића у прилици су то да учине, а многи то и чине. Они знају детаље око Бањске и то обилато користе. Наша јавност не зна.
Део Вучићеве кампање за одбрану Косова, након што га је предао, је и тражење седнице СБ УН и то због избацивања динара са КиМ. Камо среће да је избацивање динара једини проблем. Не, није. То је само последица Вучићеве предаје Косова. Оног момента кад је пристао на укидање српских банака на северу, довео је све наше привредне субјекте и институције на северу у ситуацију да морају да отварају рачун у косовским банкама. А то значи да морају претходно да се региструју у косовском АПР. Суштина је потпуно подвођење свега што је на северу институционално функционисало као део Србије, под власт Приштине. То је Александар Вучић прихватио,а укидање динара је само последица његовог чињења.
У исто време ова власт је покренула и дипломатску акцију за поправљање допуне коју ЕУ администрација убацује у поглавље 35. То је та корективна дипломатија која служи да створи утисак код народа да се он за нешто бори око Косова, након што је све предао некористећи дипломатске алате што због незнања, што због узурпације надлежности које му не припадају. Најпре је госпођа Брнабић послала неко писмо по Европи у којем је писала да "не прихватамо обавезе из Охридског споразума", па након што је стигла пацка повучено је то писмо, а послато ново. Речено је – занемарите претходно писмо. Гест за дипломатске уџбенике како се не ради. У новом писму госпођа Брнабић умилним тоном тражи да се унесу само неке исправке. А знате ли какве исправке ова власт тражи?Какве амандмане на предложену допуну поглавља има овај режим. Досадашња председница владе у пропратном писму дословно каже: Јако бисмо ценили ако бисте „усмену резервисаност изражену од Србије“ убацили у уводни део, а прецртали реч „обавезујући“ и наставља - „верујемо да би било довољно да се каже да ће Србија спровести споразум“, дакле да се избаци она реч у потпуности“. И на крају писма сама молећиво квалификује ове захтеве као „мале измене“. Да преведем, ова власт прихвата улазак Косова у све међународне организације, што значи и у УН, али важно је само да се напомене да је исказала „усмену резерву“ према томе.
И сад су вам ово црвене линије? шта је црвено у овим линијама, осим боје слова? Дакле, седница СБ УН је била за домаћу употребу, а дипломатска преписка за погађање иза леђа народу ове земље. Срамно, преварно, нечасно. *** Вучић је јуче, на годишњицу погрома примио децу са Косова. И поново је урадио нечасну ствар. Скривајући се иза те деце саопштио је да Косово ускоро улази у Савет Европе правдајући се како је он преварен. Али да неће дозволити да га више варају, како неће да испадне будала. Није нам објаснио како је он то преварен. Шта је то требало да добије за оно шта је дао. Каже да ће сада ти странци да прибегну примени силе. Он као да превиђа повод којим је ту децу јуче примио. Зар по њему то што се десило 2004. није била сила. Него је сила гласање којим ће Косово бити примљено у Савет Европе, а он ће да се дури. Ако је преварен како тврди, а то значи да је варан 12 година, онда квалификација „замало будала“ није баш примерена. Пре би се рекло да је онај ко то себи дозволи неспособан. А ако није будала и није неспособан, а ствари доведе довде докле их је Вучић сам преговарајући Косово довео, онда је то нешто друго и много горе. У оба случаја се одговара. Пре и касније. Нема те деце, па макар била српска деца са Косова иза којих може да се сакрије толики грех и кривица.
Ред би био коначно да Вучић каже да ли је прихватио оно што спроводи. Сви његови саговорници кажу да јесте, док он тврди да није. Једном ће ова власт да буде бивша. Они који дођу после морају да знају које међународне обавезе је преузео Александар Вучић у име Србије. Могу да разумем да он има проблем да то јавно каже и понесе тај историјски терет. Велики је то терет за сваког нормалног и елементарно одговорног човека. Зато га позивам да те своје споразуме са Куртијем овери овде у Народној скупштини. Да коначно дође и да нам их представи. Споразуме, а не извештаје са службених путовања у Брисел и Охрид, шта је јео, где је спавао. То нас не интересује. *** Ових дана се финализују и предуслови за приступ финансијама из ЕУ плана раста за Западни Балкан. Тај план је вредан 6 милијарди евра за три године. У члану 5. тог документа, у првој тачки дословно се каже: Корисници треба да подржавају и поштују вишестраначки парламентарни систем и слободне и фер изборе, владавину права, независно и функционално правосуђе, слободу изражавања, медијске слободе. У тачки два каже се да Србија и Косово треба да се конструктивно ангажују у нормализацији својих односа и у циљу ПОТПУНОГ спровођење својих обавеза које произлазе из претходних споразума. Како сад свари стоје Вучић испуњава услове из тачке 2, за разлику од Куртија. То је тако квалификовао и Ескобар. Ако Србија остане без приступа овом плану, јасно је да је у питању неиспуњење услова из тачке 1. – демократски избори. ЕКСПО Свака власт на изборе иде представљајући оно што је урадила и оно што ће урадити. Ова власт на предстојеће локалне и поновљене београдске изборе иде са националним патриотским темама. Темама на којима је доживела фијаско. Пре свега на Косову. Ако се узда у те теме, онда је јасно са каквим резултатима на локалу иде на изборе. Друга тема, тема којом се обећава шта даље је тзв. Скок у будућност. Најављује се скок у будућност са слетањем на изложбу ЕКСПО 2027 које се зове „Игра(ј) за човечанство – спорт и музика за све“. Овакве приредбе у другим земљама иначе нису национални пројекти, а неки градови су и одустајали. Такве догађаје иначе организују градови, а не државе. Овде је то најављено као национални пројекат, пројекат којим ће да се оџепари не само буџет града који то формално организује него и државни буџет– трогодишњи. Најављено је да ће нас СНС приредба коштати 17,8 милијарди евра. Кључно питање је кога сте питали да организујете ЕКСПО и да се играте са 17,8 милијарди народних пара Сви ће да раде, не само грађани Београда него целе Србије, каже Вучић. А што не рече ко ће да се угради. И не треба, то већ знамо. Видели само на пројекту Београд на води. Кључно питање је кога сте питали да то организујете, да се играте са 17,8 милијарди народних пара. Што нисте с том приредбом ишли на изборе у децембру? Што то нисте кандидовали на изборима и затражили подршку грађана?Ово се представља као готова ствар, сад само да се преусмере паре. Зашто на републичке изборе у децембру и све раније нисте ишли са оним шта сте намеравали да урадите и шта сте урадили са Косовом. Што нисте тражили од народа да вам за то гласа? Што нисте тражили да вам дају глас за литијум који хоћете да копате народу иза леђа. Што нисте ишли на изборе са обећањем да ћете садити марихуану? Што нисте изашли на изборе за обећањем да ће полиција чувати криминалце од закона, а криминалци власт од народа. Што нисте изашли на изборе са обећањем да ћете отети пензије и враћати их на кашичицу чекајући да умру они које сте опљачкали. *** Говорио сам данас овде о неколико важних тема на којима је овај режим осрамотио земљу и нанео јој немерљиву штету - о изборној крађи и фијаску косовске политике. За разлику од изборне крађе где је овој режим демонстрирао врхунски способност да покраде изборе, на теми Косова демонстрирао је врхунску неспособност да одбрани национални интерес. У једном и у другом случају демонстрирао је врхунску неоптерећеност моралом и свешћу о држави и националним интересима. (18. март 2024. године) |