Sedmi krug pakla za Srbe na Kosovu i Metohiji

Traktor je bio spasenje za mučenike koji su spasavali život u begu, ali ponavljam na desetogodišnjicu obeležavanja Dana sećanja da nikada nećete podeliti i uništiti srpski narod, neće više biti ni progona ni pogroma ni traktora za Srbe rekao je predsednik Srbije A . Vučić u Loznici povodom 29.godišnjice hrvatske zločinačke operacije „Oluja“. Koristeći na beskrupulozni način obeležavanje ove za Srbe tragične godišnjice za svoje politikantske svrhe, težeći da pokaže da on ima veću podršku u Lozničkom kraju od građana koji su učestvovali na skupu posvećenom borbi protiv iskopavanja litijuma u dolini Jadra. Ovo je bio samo jedan u nizu pokušaja da se brutalno zloupotrebljavajući godišnjicu velikog stradanja srpskog naroda nakon njegovog bestijalnog progona iz Hrvatske u kojoj su Srbi bili konstutivni narod sve do jednostranog proglašenja nezavisnosti ove nekadašnje jugoslovenske federalne jedinice, ali nije propustio priliku da još jednom na perfidan način iskaže svoju manijakalnu odlučnost u sprovođenju odluke o eksploatacije litijuma. A. Vučić je tako pokazao da je za njega pre svega važno da demonstrira svoju apsolutnu moć i najprizemnije ciljeve opstanka na vlasti ali i otvorenu zloupotrebu najtragičnijeg stradanja u životu srpskog naroda. Naravno, da nije izostala i dobro poznata mantra o opoziciji koja želi samo da se dokopa vlasti bez obzira što nema nikakav program, bez obzira što u protestima protiv eksploatacije litijuma ove stranke imaju marginalnu ulogu. Pri tome on nije propustio da kaže da će on biti jedini i najvažniji garant ostvarivanja i sprovođenja evropskih ekoloških vrednosti prilikom otvaranja rudnika litijuma ukazujući da je on sebe poistovetio sa državom Srbijom demonstrirajući po ko zna koji put svoje apsolutno negiranje osnovnih demokratskih načela ali i nepoštovanje našeg Ustava i predsedničkih ustavnih ovlašćenja.

Te njegove garancije su se pokazale kao isprazno politikantstvo i nedelotvorna obećanja u šta se svakodnevno mogu uveriti preostali Srbi na Kosovu i Metohiji izloženi neprestanom teroru koji sprovodi A. Kurti uz očiglednu blagonaklonost i podršku EU i SAD.

Kada se radi o njegovoj doslednosti, vrednosti i validnosti u pružanju garancija za poštovanje određenih političkih odluka i procesa najočigledniji negativni primer pruža nam sadašnji izuzetno težak položaj Srba na Kosovu i Metohiji kojima je on toliko puta garantovao da će obezbediti optimalne uslove za njihov opstanak u našoj južnoj pokrajini. Te njegove garancije su se pokazale kao isprazno politikantstvo i nedelotvorna obećanja u šta se svakodnevno mogu uveriti preostali Srbi na Kosovu i Metohiji izloženi neprestanom teroru koji sprovodi A. Kurti uz očiglednu blagonaklonost i podršku EU i SAD. Nakon hapšenja petorice Srba u Kosovskom pomoravlju zbog navodnih ratnih zločina A. Vučić je rekao da će razgovarati sa predstavnicima tzv. međunarodne zajednice i da će ih pitati“ Hoće li da se prave i dalje nezainteresovani i nevešti. Podsetiću vas, kad u Srbiji zastane autobus na graničnom prelazu prema Hrvatskoj, a u njemu su kosovski Albanci- čitava Evropa pravi i piše tekstove iako ih niko nije dirao, „niti hapsio“, TO SU DVOJNI STANDARDI I NA TO MORAMO DA SE NAVIKNEMO. I ono što sam uvek govorio to je da pogroma neće biti. A da je teško stanje, znam, to me boli, brine i muči svakog dana. Ali moramo da vodimo, ozbiljnu, odgovornu i mudru politiku“. Reći Srbima na Kosovu i Metohiji u ovakvoj za njih izuzetno teškoj i pogubnoj situaciji da moraju da se naviknu na dvojne standarde (to je verovatno ta preporučena mudra i odgovorna kosovska politika) i da je mrak najgušći pred svitanje.

Ovakav njegov pristup jasno ukazuje da su garancije A. Vučića izgubile svaki smisao i delotvornost i samo mogu da još više obeshrabre Srbe i podstaknu njihovo intenzivnije iseljavanje koje se već uveliko odvija dok se on neprestano poziva na njegovu “hrabrost“ da se suprotstavlja velikim silama u odbrani srpskih nacionalnih interesa dok u isto vreme prihvata dogovore koji znače puzajuće priznavanje kosovske državnosti. Njegove garancije svele su se na mirenje sa duplim standardima i rutinskim saopštenjima koje štancuje Kancelarija za Kosovo i Metohiju nemoćna da da bilo šta efektivno učini u zaštiti Srba a nestale je i ekspozitura SNS-Srpska lista, njeni funkcioneri sada sede u Narodnoj skupštini Srbije i u njoj brane Kosovo i Metohiju. A. Vučić kao da ne razume i pravi se da ne vidi da na Kosovu i Metohiji već uveliko traje i odvija se tragični pogrom Srba što rezultira sve većim talasom njihovog teško zaustavljivog iseljavanja. 

 Nastojanje da se otvori most u Kosovskoj Mitrovici najbolje svedoči o licemerstvu i hipokriziji tzv. međunarodne zajednice, ona će uvek stati u zaštitu A. Kurtija bez obzira na njihove sporadične prigovore i pozivanje na poštovanje postignutih dogovora, to je inače radila samo srpska strana

Sve se češće može čuti od Srba koji još uvek opstaju na Kosovu i Metohiji da su napušteni od vlasti u Beogradu, pušteni niz vodu, prepušteni sebi i da su na svakodnevnom udaru jurišnika A. Kurtije i njegove vlade, ona sve čini da ubrza etničko čišćenje Srba sa Kosova i Metohije. Profesor Milo Lompar sa puno prava ukazuje da „ Svojim odlukama su ukinuli zaštitu Srba na Kosovu i Metohiji i sada prećutkuju njihov dnevni progon“. O ozbiljnost i tragičnosti situacije na Kosovu i Metohiji govorio je Milan Ivanović nekadašnji direktor KBC Kosovska Mitrovica „ Ovo je zaista više neizdrživo, svako može da bude uhapšen, i žene će doći na red, vrtimo se u spirali nasilja koje se samo povećava. Nasilje i diktatura Kurtija, koji su etnički motivisani, ne da ne prestaju već se samo pojačavaju uprkos reakcijama međunarodne zajednice. Jasno je odavno da je jedini plan i program Kurtija i Prištine proterivanje, odnosno etničko čišćenje Srba i to rade planski i sistematski. Očito nisu zadovoljni što je „samo“ 14 posto Srba napustilo Kosovo za godinu dana, već im treba žešće iseljavanje, što postižu nasiljem. Ove optužbe za ratne zločine uz lažne ili pak nepostojeće svedoke su prava invazija. Sve u svemu ova spirala nasilja je došla do devetog kruga pakla za Srbe u Režiji A. Kurtija“. Sada je više nego očito da je u ovakvu situaciju Srbe dovela neuspešna i pogubna kosovska politika A. Vučića jer je on vodeći čitavu proteklu deceniju pregovore sa kosovskim Albancima predavao postepeno većinu institucija koje su oličavale državnost Srbije na Kosovu i Metohiji stvarajući uslove za slabljenje i obesmišljavanje otpora Srba( najdrastičniji primer je slučaj Banjska i delovanje M. Radojičića na Kosovu, sada je uspešni biznismen u Srbiji) da bi u ovoj situaciji kada se radi o golom opstanku srpskog naroda govorio da se moraju prihvatiti dupli standardi. I živeti u uslovima u kojima on poziva u pomoć međunarodnu zajednicu a jasno je da A. Kurti ništa ne preduzima upravo bez njihove saglasnosti. Srbi na Kosovu i Metohiji kao i uvek što se d dešavalo samo mogu da dobiju izraze čuđenja, zabrinutosti, žaljenja i pozivanja na dijalog sa albanskom stranom a da ona nesmetano pri tome sprovodi svim mogućim sredstvima etničko čišćenje Srba sa Kosova i Metohije. Nastojanje da se otvori most u Kosovskoj Mitrovici najbolje svedoči o licemerstvu i hipokriziji tzv. međunarodne zajednice, ona će uvek stati u zaštitu A. Kurtija bez obzira na njihove sporadične prigovore i pozivanje na poštovanje postignutih dogovora, to je inače radila samo srpska strana.

Pozivanje A.Vučića na prilagođavanje duplim standardima tzv. međunarodne zajednice samo je njegov politikantski manevar da sebe i dalje predstavlja kao nezaobilaznog faktora mira i stabilnosti u ovom regionu spremnog na kompromis sa albanskom stranom u kome bi Srbi po njegovim rečima trebali da dobiju makar nešto, a radi se o delu naše državne teritorije , odbrani našeg državnog suvereniteta i naših najvitalnijih zavetnih nacionalnih i istorijskih interesa. On se na ovaj način uklapa u već preovlađujući pristup Kosovu i Metohiji u našoj javnosti a on se sastoji u sve prisutnijem i preovlađujućem stavu da su Kosovo i Metohija izgubljeni i da je to već završena stvar , o tome se na taj način govori čak i Narodnoj Skupštini. Svedočanstva o ovakvom stavu ima mnogo, ranije su to bila samo sporadična mišljenja vezana za pripadnike građanističkih i proevropski orijentisanih političkih grupacija a sada to postaje neka vrsta opšteg mesta. Tome je najviše doprinela katastrofalna politika A. Vučića , ona se sada svela na uzaludno pozivanje međunarodne zajednice da ispuni svoje preuzete obaveze u zaštiti srpskog naroda a upravo ona svakodnevno demonstrira primenu duplih standarda na koje nas on poziva da se priviknemo jer to je neminovnost njegove realistički opredeljene politike. Na taj način pokazuje svoju nemoć i definitivni krah njegove kosovske politike jer on očigledno više nema nijedan mehanizam a ni efikasno i delotvorno sredstvo srpske države koje bi mogao upotrebiti u zaštiti golog opstanka Srba na Kosovu i Metohiji i preostalih institucija u oblasti zdravstva i obrazovanja koje će ako se ovakav trend bezoobzirnog nasilja nastavi doći uskoro na red. Možemo čuti od predstavnika naprednjačke vlasti da su oni izigrani od najznačajnijih funkcionera međunarodne zajednice(inače velikih prijatelja A. Vučića kao što, su Šolc i Makron) koju sada mole za pomoć jer su njima preostala samo ogoljena i nedelotvorna politička sredstva bez ikakvog realnog efekta i značaja. Kakva je ovo poruka Srbima sa Kosova i Metohije, šta oni mogu da očekuju i urade napušteni bezočno od Beograda koji je sve učinio da ih politički marginalizuje, fragmentira i stavi isključivo u službu opstanka A. Vučića na vlasti.

U ovom odsutnom istorijskom trenutku za opstanak Srba na Kosovu i Metohiji od izuzetne važnosti da se čuje glas otpora Srpske Pravoslavne Crkve, mimo pozivanja na odluke njenog majskog Sabora. Nažalost sada se to ne dešava, osim što Patrijarh Porfirije u zajedničkim nastupima sa A. Vučićem neprestano poziva na molitvu i molebane bez jasnog određenja o aktivnom i delotvornom delovanju Crkve u zaštiti srpskog naroda kada je on izložen progonu i trpi svakodnevno nasilje. Takav pasivan, kalkulantski i kunktatorski, ali i teško prihvatljiv stav SPC dodatni je udarac Srbima jer oni sa puno prava i nadanja očekuju da ona bude njihov glavni oslonac u borbi za opstanak na Kosovu i Metohiji ona je vekovim bila, što se danas ne može reći. Možda su na delu druga vremena u SPC čiji smisao teško možemo da proniknemo i prihvatimo.

Takav pasivan, kalkulantski i kunktatorski, ali i teško prihvatljiv stav SPC dodatni je udarac Srbima jer oni sa puno prava i nadanja očekuju da ona bude njihov glavni oslonac u borbi za opstanak na Kosovu i Metohiji ona je vekovim bila, što se danas ne može reći. Možda su na delu druga vremena u SPC čiji smisao teško možemo da proniknemo i prihvatimo.

Režimski mediji se listom pitaju ima li KVINTA i SAD ozbiljan i funkcionalan odgovor na Kurtijev teror jer Srbi sada strahuju, sa puna prava, zbog najave otvaranja glavnog mosta na Ibru u Kosovskoj Mitrovici. Međutim. Glavno pitanje koje nas zanima je kakav će odgovor A. Vučića biti na ovaj izuzetno opasan potez Prištine , osim izdavanja saopštenja i njegovog zaklinjanja da će uvek braniti Kosovo i Metohiju i da nikada neće priznati nezavisnost tzv. kosovske nezavisnosti,. Ali od tog zaklinjanja i ispraznih manifestacija prigodnog patriotizma Srbi na Kosovu i Metohiji nemaju ništa, jer se sada jasno vidi da su oni ostavljeni bez stvarne podrške, jer ona bi im otvorila mogućnost za njihov opstanak i zaštitu elementarnih ljudskih i nacionalnih prava. Dok čekamo po svemu sudeći uzaludno da se probudi i deluje međunarodna zajednica neophodno je pre svega da se probudi naš narod u Srbiji i odlučno stane u odbranu našeg suvereniteta i teritorijalnog integriteta i prava na dostojanstven život i opstanak Srba na Kosovu i Metohiji kao što se sad radi na protestima protiv rudarenja litijuma.

Zato je iznad svega neophodno vratiti u velikoj meri potisnuto pitanje opstanka Srba na Kosovu i Metohiji u centar pažnje naše javnosti, gde mu je uvek i bilo mesto. Organizovanje podrške Srbima na Kosovu i Metohiji širom Srbije i u njihovoj borbi za opstanak i traženje formulisanja proaktivne i dosledne državne kosovske politike bili bi jedini pravi odgovor na vapaj Srba jer bi tako pokazali pre svega sebi a zatim i međunarodnoj zajednici da Kosovo i Metohija nisu izgubljeni i da to nije gotova stvar, već da je ono bilo i ostalo najvažnije političko i životno pitanje u Srbiji

Da li ćemo mi konačno ustati i odgovoriti na sve učestalije vapaje iz Kosovske Mitrovice da se nikako ne dozvoli otvaranje mosta jer bi to značilo davanje dozvole za proterivanje Srba i pospešiti proces njihovog sve većeg iseljavanja.“ Molim Srbiju da sasluša šta kažu Srbi na Kosmetu . Možda vam se uvek ne sviđa ono što čujete, ono što kažu različiti akteri, ali ljudi ovde najbolje znaju šta ih muči. Bojim se da u Srbiji nemate uvek pravi uvid šta se ovde dešava, mora da bude više inicijative sa naše strane“. Rekao je na skupu u Kosovskoj Mitrovici sudija Nikola Kašić. Zato je iznad svega neophodno vratiti u velikoj meri potisnuto pitanje opstanka Srba na Kosovu i Metohiji u centar pažnje naše javnosti, gde mu je uvek i bilo mesto. Organizovanje podrške Srbima na Kosovu i Metohiji širom Srbije i u njihovoj borbi za opstanak i traženje formulisanja proaktivne i dosledne državne kosovske politike bili bi jedini pravi odgovor na vapaj Srba jer bi tako pokazali pre svega sebi a zatim i međunarodnoj zajednici da Kosovo i Metohija nisu izgubljeni i da to nije gotova stvar, već da je ono bilo i ostalo najvažnije političko i životno pitanje u Srbiji. Zato je Pokret za odbranu Kosova i Metohije u svom saopštenju naveo da „podržava masovne proteste protiv rasprodaje srpskih rudnih bogatstava stranim privatnim kompanijama, protiv iskopavanja litijuma u Jadru i protiv uništenja naših prirodnih bogatstava. U isto vreme građani ne smeju da zaborave da su akcije za odbranu Kosova i Metohije, Jadra, Mačve, Rađevine delovi iste borbe za pravo na život svih ljudi koji žive u našoj zemlji“.