Politički život | |||
Protesti protiv rudarenja litijuma - šta da se radi dalje? |
nedelja, 08. septembar 2024. | |
„Sloboda i demokratija moguće su samo tamo gde postoji živ i odlučan
narod,koji ne dozvoljava da njime vladaju kao stadom- Maks Veber“ Nakon prvog talasa protesta protiv rudarenja litijuma u gradovima širom Srbije i do sada najvećeg ekološkog protesta u Beogradu, najčešće se u našoj javnosti postavlja pitanje: „Šta da se radi dalje, koji su dalekosežni ciljevi protesta, da li će se opozicione stranke uključiti i kakva je njihova moguća uloga u daljoj organizaciji i toku ovih protesta, ko ih preuzima i politički artikuliše opravdano nezadovoljstvo i ogorčenje građana , da li protesti dobijaju politički i antisistemski karakter?“. Jedno je sigurno. Ma koliko se trudili propagandisti i naprednjački jurišnici da ove proteste marginalizuju tako što će ih predstaviti kao isključivo stranačke, oni u svojoj osnovi imaju pre svega izraženi nepartijski i nadstranački karakter, i to bez obzira na to što predstavnici opozicionih stranaka ne učestvuju neposredno u njihovom organizovanju.
Posle vrhunca ovog prvog talasa antilitijumskih protesta, A. Vučić se opredelio za njegovu poznatu politikantsku taktiku - kupovati vreme, odugovlačiti, pokrenuti medijsku i partijsku mašineriju kako bi se obesmislili protesti i našle pukotine u načinu njihovog organizovanja i delovanja. Upućeni su pozivi na „naučnu i stručnu raspravu i dijalog o rudarenju litijuma“ bez obzira na to što iz iskustva znamo da ti pozivi nemaju nikakvog smisla i efekta. Oni služe samo da se dodatno stigmatizuju i dezavuišu već dobro poznate ocene naših uglednih naučnika koji su dali jasan odgovor o štetnosti otvaranja rudnika u Podrinju. Da li iko može zaista poverovati u obećanja A. Vučića da će on „slušati reč struke i nauke“, kada je to samo dodatno sredstvo kako bi se dobilo na vremenu i otupila oštrica ovih protesta. Ratko Ristić, profesor Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, dao je pravu ocenu ove inicijative: „Mislim da je akcija Aleksandra Vučića nepotrebna, jer naučna zajednica, odnosno oni koji ne rade za Rio Tinto i koji nemaju nikakvu vezu sa korumpiranim državnim institucijama, a koji rade isključivo na bazi parametra stručnosti i moralnosti, već su se izjasnili. Dakle, mi i dalje imamo neoborive stavove o riziku devastacije biodiverziteta, zagađenja voda, argumente o uništenju prostora, kao i o socijalnoj destrukciji čitave doline Jadra. Nauka, ona suštinska, neopterećena bilo kakvim uticajima izjasnila se i mislim da je ovo jeftin politički manevar Aleksandra Vučića“.
I ovoga puta upotrebljena su sva do sada toliko puta viđena sredstva i svi marketinški instrumenti iz njegovog arsenala razvodnjavanja i mrvljenja dosadašnjih protesta građana, koje je on ranije uspešno suzbijao i uspevao da ih razbije i pacifikuje. Usledio je napad na antidržavni nevladin sektor i njegovo dezavuisanje, žigosanje ekoloških aktivista (ne samo iz Gornjih Nedeljica) kao „ekoloških terorista“, „stranih plaćenika“ i „propale bande“, neprestano se podmeće teza da su protesti navodno „upravljeni protiv rudarenja u Srbiji“, nastavljena je dalja diskvalifikacija opozicionih stranaka, bez obzira na to što su one sada na marginama ovih protesta, a takođe nisu ni organizatori, niti aktivni učesnici protesta. Na delu je ponovna kupovina njegovog biračkog tela putem povećanja penzija, pravi se bizarna predstava o brizi za siromašne akcijom kao što je snižavanje cena kroz akciju „Najbolja cena“, najavljuje se novo povećanje plata u javnom sektoru. Organizuju se „spontani razgovori sa narodom“ kako bi se još jednom pokazala apsolutna i ničim ograničena moć A. Vučića, jer on smatra da jedino on može da rešava probleme ljudi - bez ikakvog posrednika između njega i naroda.
On nagoveštava da će polovinom septembra preseliti svoju kancelariju u Podrinje na sedam dana, gde će primati i strane državnike. „Odande ću razgovarati sa narodom i ići u sva sela, gde god mi padne na pamet. Da direktno razgovaram sa ljudima. Samo tako možete da ih čujete. Ići ću u narod. Ne potcenjujem proteste, koji su sve manji, da vas i to obavestim jer se menja i raspoloženje naroda koji vidi da su bili lagani. To je proces koji je dug i tek će da se menja značajno. Nisam slučajno rekao da ću ja biti zaštitnik od samovolje Rio Tinta koje su doveli Đilas i Šolak“. Verovatno kao što je do sada štitio ljudska i radna prava naših radnika zaposlenih u kineskom Ziđinu i ostalim fabrikama, koje su strani investitori otvorili uz naše ogromne i nerazumne subvencije kao njegove glavne uzdanice u do sada neviđenom ekonomskom i društvenom razvoju nezabeleženom u našoj istoriji. Problem A. Vučića je sada u tome što on primenjuje istu političku tehnologiju vladanja i besomučne propagande u suzbijanju ekoloških protesta, jer se nada da će već oprobanim politikantskim inžinjeringom, kako to inače radi u svakoj izbornoj kampanji, uspeti da ugasi i marginalizuje i ove proteste kao što je uspevao u prethodnim protestima, koji su imali drugačiji povod, ali i način organizovanja i delovanja. Sada se radi o potpuno drugačijoj vrsti protesta, koji su vezani za osećaj ljudi da sada brane svoj goli opstanak (vodu , vazduh, zemlju) pred naletom naprednjačke vlasti i A. Vučića (kao glavnog zastupnika interesa Rio Tinta). Oni su se sada otvoreno stavili u službu odbrane ekonomskih i profitnih interesa velikih korporacija i sprovođenja tkz. „zelene agende EU“, stvarajući tako od Srbije koloniju i svojevrsnu zonu žrtvovanja. Zato je njemu sada najvažnije da što više i što brže promeni raspoloženje naroda, koji je većinski opredeljen protiv iskopavanja litijuma u korist njegove odluke o kopanju litijuma, što bi mu donelo dodatnu podršku EU i SAD i obezbedilo dalji opstanak na vlasti bez obzira na katastrofalno stanje demokratskih odnosa u Srbiji, u kojoj je na delu uništavanje svih demokratskih načela i tzv. „evropskih vrednosti“. Nije on slučajno nagovestio da će u septembru biti u Podrinju, jer očigledna je njegova namera da pokuša da slomi otpor naroda pre svega u ovom najugroženijem kraju, a onda će lakše pacifikovati i ostatak Srbije. Advokat Sreten Đorđević nedavno je obelodanio da je Ministarstvo za zaštitu životne sredine dalo potrebne dozvole za realizaciju projekta, koji su u funkciji otvaranja rudnika litijuma, a ne u službi interesa građana jasno izraženih na njihovim protestima. Radi se o izgradnji brze pruge Loznica – Valjevo, gasovoda, visoko naponske mreže i putne obilaznice, sve su to projekti koji će se neometano graditi dok A. Vučić bude „razgovarao“ sa narodom, praveći još jednu od njegovih populističkih predstava, a sve u nameri da narodu „kaže pravu istinu“ o u našoj istoriji „neviđenom blagostanju“ koje će neminovno doneti rudarenje litijuma, ali i da „razbije sve teorije zavere“ kojima se, po njemu, služe ekološki aktivisti. To govori A. Vučić koji je politički stasao u radikalskoj stranci koja bila i ostala pravi rodonačelnik i izvorište najčudovišnijih teorija zavere u našem političkom životu, što on gotovo svakodnevno demonstrira u njegovim beskrajnim monolozima na Pinku i ostalim režimskim medijima. Na taj način će on u vremenu od dve godine dok se vodi „stručni dijalog“ o opravdanosti rudarenja litijuma, stvoriti infrastukturne uslove za otvaranje rudnika i time napraviti situaciju svršenog čina, kao što se desilo i tokom njegovih „uspešnih“ pregovora o položaju i sudbini srpskog naroda na našem Kosovu i Metohiji.
U prirodi svake diktatorske vlasti je da ona više veruje u svoju neograničenu moć da oblikuje volju naroda prema svojim vlastodržačkim i kleptokratskim interesima nego što je sposobna da realno sagleda stvarnost i realno stanje u društvu. A. Vučić je sada očigledno sada u toj fazi kada više veruje u svoju mesijansku i istorijsku misiju i njegovu projektovanu i izmaštanu predstavu o stvarnosti, nego što je iole sposoban da menja svoj diktatorski način vladavine. On je poslao jasnu poruku da neće odustati od još jednog njegovog megalomanskog projekta zato se sa puno prava postavlja pitanje o potrebi dalje i konkretnije političke artikulacije protesta protiv rudarenja litijuma. Ali tu se udara na otvorena vrata jer ovi protesti su već jasno politički artikulisani, jer to jesu i politički protesti, i sadržani su u izraženom zahtevu da se u Skupštini Srbije donese Zakon o zabrani iskopavanja litijuma i bora u Srbiji. To je precizno određen politički cilj od čijeg će doslednog sprovođenja zavisiti dalja radikalizacija političkih zahteva, ali i sudbina i stvarni karakter ovih protesta. Jesenje zasedanje Skupštine Srbije (predviđeno za 1 oktobar 2024.) biće prava prilika da se organizuje drugi talas protesta, koji će kulminirati okupljanjem ispred Skupštine Srbije u Beogradu sa zahtevom da se donese zakon koji bi stavio konačnu zabranu na iskopavanje litijuma u Srbiji. To pretpostavlja da se okupljanje građana neće završiti bez jasnog odgovora o odlučnom zahtevu o donošenju ovog Zakona. Više se ne može pozivati na proteste desetine hiljada građana, a da se nema jasno određen cilj, ali i promišljena i koordinisana strategija delovanja. Proteste u toj situaciji treba paralelno organizovati u svim većim gradovima Srbije, kako bi se dala dodatna energija i efikasnost protesta u Beogradu, jer bi se na taj način pokazala snaga ovog narastajućeg društvenog pokreta u celoj našoj zemlji i izbegla mogućnost da protesti budu izolovani i pretvoreni u još jednu šetnju upozorenja, bez konkretnog rezultata, na koju vlast nema nameru da reaguje.
To je prilika da opozicioni poslanici u Skupštini Srbije odbrane narodnu volju izraženu na protestima zalažući se bez ikakvog politikantskog kompromisa za donošenje ovog zakona na jesenjem zasedanju. To je sprovođenje konkretnog političkog cilja od koga nema odstupanja, a može biti i glavni pokretač za održavanje i trajanje protesta, jer njih više nije moguće organizovati kao upozoravajuću i neobaveznu šetnju ogorčenih i nezadovoljnih građana. U slučaju da Narodna Skupština ne donese ovaj zakon, što će se izvesno i desiti, onda će se podići nivo političkih ciljeva i zahtevaće se ostavka Vlade, ali se na taj način dovodi u pitanje i položaj predsednika Republike kao glavnog zagovornika Rio Tinta. Nastaće tako duboka politička kriza, a ona se može razrešiti, ili raspuštanjem ovog saziva skupštine i novim izborima na svim nivoima, ili sa primenom nasilja kako bi se razbili protesti, što bi bio veliki izazov za ovu diktatorsku vlast, jer bi na taj način ovakav sistem nedemokratske vladavine bio do kraja bio ogoljen, ali bi se i dramatično produbile već nepomirljive razlike i sukobi u našem društvu. Ovi protesti nisu „seljačka buna“, ili „fejsbuk okupljanje“ već su izraz prava naroda na pobunu i otpor kada su ugroženi opstanak i pravo na život. Zato protesti moraju istrajati na već jasno određenom političkom cilju, koordinaciji i organizovanju najšireg društvenog pokreta u sudaru sa vlašću koja sada koristi sva sredstva u odbrani vlasti i svojih pre svega enormnih finansijskih i klijentelističkih interesa, što je u osnovi njihovog održanja na vlasti i što je jedino što njih zaista i interesuje. Mića Danojlić je u svojim izuzetnim esejima o našim naravima i političkim dešavanjima zapisao: „Prvi put se suočavamo sa neokolonijalističkom ofanzivom koja se neće zaustaviti dok ne proguta sve kutke globusa, ako u međuvremenu ne skonča kao žrtva svoje alavosti - na jednoj strani samouvereni gospodari sveta, a na drugoj rajetinski sindrom pokoravanja ublaženim prkosnim ispadima. Kad je čovek doveden u pitanje, ostaje mu da se u celini i odupire“. I upravo se o tome radi, jer je naš život, a sada i goli opstanak, nakon pogubne naprednjačke vladavine A. Vučića doveden u pitanje.
Ovi protesti moraju imati jasnu artikulaciju i političke zahteve koji će obezbediti da ogorčeni i ojađeni građani, ali i organizatori protesta budu ti koji će diktirati i voditi dinamiku ovog političkog procesa. Ne svoditi svoju ulogu na čekanje poteza vlasti i Rio Tinta, jer njihove poteze je lako predvideti i preduprediti. Od ključne je važnosti da se ne dozvoli da A. Vučić posle prvog talasa protesta preuzme političku inicijativu (što on već uporno nastoji da uradi) i na taj već poznati način krene u rastakanje i obesmišljavanje ovih protesta, što je već uspeo da sprovede nekoliko puta u protekloj deceniji kada je bio suočen sa velikim političkim izazovima. Politički proces podstaknut protestima građana nakon donošenja odluke i preuzimanja obaveza o otvaranju rudnika litijuma (bez obzira što A. Vučić nastoji da je relativizuje i predstavi kao tek mogućnost koja zavisi od „stručne „ekspertize), nije samo rezultat uporne borbe ekoloških aktivista i organizacija, već on prerasta u široki društveni i politički pokret u čijoj je osnovi težnja da se zaustavi naprednjački bahati i pljačkaški režim u njegovom nastojanju da Srbiju definitivno pretvori u koloniju i deponiju EU.
U takvoj Srbiji on može nesmetano vladati, jer je obezbedio uslove za sprovođenje „zelene agende EU“ i sproveo Francusko - nemački sporazum koji je omogućio izdaju i predaju Kosova i Metohije. A upravo je A. Vučić godinama govorio da će „on biti garant opstanka i poštovanja dostojanstva , ljudskih i nacionalnih interesa srpskog naroda na Kosovu i Metohiji“. Zato u ovoj borbi protiv rudarenja litijuma u Srbiji nema mesta za ideološku isključivost, lične političke ambicije, dodatnu stigmatizaciju opozicionih političkih stranaka, spontanost bez jasnog političkog cilja i efikasne organizacije, bespotrebno i besciljno gubljenje energije građana, kao i politikantski egzibicionizam. Nalazimo se u predstojećim danima pred velikim istorijskim izazovima, jer se radi o sudaru sa naprednjačkim sistemom vladavine koji nema drugog izlaza, nego da po svaku cenu brani vlast svim mogućim sredstvima i protestima građana koji su spremni i odlučni da ovoga puta brane svoj goli opstanak koji je moguće odbraniti samo korenitom promenom i smenom diktatorskog režima A. Vučića . |