Predsednik Srbije i patrijarh – ili Srbija se preumiti ne da

Dan nakon održavanja "Litije za spas Srbije" kojoj je prisustvovalo više desetina hiljada građana a koja je okončana molitvom i obraćanjem Patrijarha srpskog Porfirija ispred Hrama Svetog Save, predsednik Srbije Aleksandar Vučić se iz Slovenije osvrnuo na događanje naroda koji se, izgleda, događa upravo njemu. Iz njegovog ljutitog, a kako bi drugačije i moglo biti, osvrta razumeli smo da on "ni sa samim događajem" kao i "ni sa čim što je izrečeno na tom skupu, ni sa jednom jedinom rečju"  nije saglasan.

"A jedna nas je misao i želja sabrala i okupila u ovom broju, pred sabornim hramom čitavog srpskog pravoslavnog naroda. Ta misao i ta želja jednostavna je - da budemo ono što jesmo, da budemo ono što su bili naši preci, da to isto budu i naša deca. To da budemo. Da budemo ono što zapravo jesmo od kada za sebe znamo".

Sa čim tačno od izrečenog naš predsednik nije saglasan? Šta je pogrešno u želji "da budemo ono što zapravo jesmo od kada za sebe znamo"? Šta to treba da budemo ako ne ono što jesmo i u ime čega treba izvršiti to veliko preumljenje Srba, koji bi, po nesaglasnom predsedniku, ukoliko se zaista ne slaže ni sa jednom izrečenom rečju, očito trebali da budu ono što nisu? Ili ono što bi neko drugi hteo da jesu?

"Nas je pravoslavna vera oblikovala kroz vekove - od Svetog Save, preko Kosovskog zaveta, Svetog kneza Lazara, pa sve do danas. Oblikovalo nas je Jevanđelje Hristovo, reč i zapovest Božija, i Hristovo učenje. Jevanđeljem smo gradili i izgradili svoj način života, i svoj sistem vrednosti" istakao je Patrijarh.

I ovde nešto, odnosno sve, predsedniku Vučiću nije po volji i meri. Dobro, sudeći po tome kako vlada i kako se vlada, zaista nema sumnje da on ne spada u one na koje se Patrijarhove reči odnose, odnosno da je njega nešto drugo oblikovalo ili makar preoblikovalo. Ali nije on baš sva Srbija, ima tu još ponečega i još ponekoga, a to je gotovo ceo narod. Ajmo dalje.

"Nećemo da nam bilo ko kaže šta mi treba da budemo. Jer nama je mera i kriterijum Hristova reč, Božija reč. Božija reč nam već na početnim stranicama Svetog pisma otkriva jednostavno - da je Bog stvorio dva pola, kao muško i žensko, i da je blagoslovio brak i porodicu. Na takvom Bogom blagoslovenom braku, i na takvoj porodici, je izgrađeno društvo i civilizacija kakvu poznajemo", reči su Patrijarha.

- Drugi su došli u našu kuću i nama propagiraju svoje ideje. Nameću ih, i oni hoće da nam kažu šta treba da budemo i kakvi treba da budemo. Mi smo oni koji su izloženi nasilju. Siluju nam pamet i siluju nam dušu. Hteli bi, ali neće moći - Ni u ovim Patrijarhovim rečima nema nijedne s kojom bi se predsednik saglasio

Predsednik je i sa ovim u nesaglasju. Dakle, ne samo da njegova mera i kriterijum nisu Hristova i Božija reč, već on ne veruje mi u to da postoje dva pola niti da su brak i porodica od Boga blogosloveni. U redu. Dalje.

"U tom vrtlogu, namera je da se poruše identitetski temelji i stubovi pojedinca i zajednice. Da sve postane relativno, krhko i fluidno, kao da hoće da nam kažu da sve što smo do sada znali više odjedanput ne važi, i da smo hiljadama godina živeli pogrešno", rekao je Patrijarh.

Predsednik, očito, takve namere ne primećuje, ili mu, još gore, one ne smetaju. Eto jednostavnog objašnjenja odakle tolika i takva izobličenja u udžbenicima biologije i istorije za osnovne i srednje škole, i kako svakojake izopačenosti koje dolaze od strane nosilaca homoseksualnih, transrodnih i srodnih ideologija postaju deo naše svakodnevice, a škole prave trovačnice duha naše dece kojoj se izobličenje nameće kao norma, odnosno normalnost. I još ovo za kraj.

"Drugi su došli u našu kuću i nama propagiraju svoje ideje. Nameću ih, i oni hoće da nam kažu šta treba da budemo i kakvi treba da budemo. Mi smo oni koji su izloženi nasilju. Siluju nam pamet i siluju nam dušu. Hteli bi, ali neće moći".

Ni u ovim Patrijarhovim rečima nema nijedne s kojom bi se predsednik saglasio. Izgleda da smo ipak mi, pravoslavni Srbi, ti koji širom eldžibitikjuplus Evrope organizujemo Ortodoks Prajd i mentalno, duhovno i emocionalno silujemo te divne, miroljubive i progresivne ljude, prisiljavajući ih da prihvate naša učenja i naše poglede na svet.

Niti je narodu potreban predsednik koji se sa njim potpuno razilazi u bazičnom principima i temeljnim identitetskim pitanjima, niti je predsedniku potreban narod koji ni i čemu suštinski važnom ne  sledi njegove vizije i poglede na svet. Jedno sa drugim niti ide niti jedno drugom priliči

U čudnom se i frontalnom nesaglasju predsednik Vučić našao. I to ne samo u nesaglasju s Patrijarhom, koji je najzad, posle dugog i mučnog oklevanja, sa trona Svetog Save doslovno izgovorio svaku ključnu reč i misao naroda čiji je verski predvodnik, već upravo s tim narodom, sa kojim se predsednik u svemu bitnom dramatično i bespovratno razilazi. A razilaženje, mimoilaženje i okretanje predsednika od naroda koji upravo njegovom voljom predvodi, drama je sa potencijalno nesagledivim i tragičnim posledicama po zemlju i društvo.

Jer, niti je narodu potreban predsednik koji se sa njim potpuno razilazi u bazičnom principima i temeljnim identitetskim pitanjima, niti je predsedniku potreban narod koji ni i čemu suštinski važnom ne  sledi njegove vizije i poglede na svet. Jedno sa drugim niti ide niti jedno drugom priliči. Zbog toga bi, dok stvari ne odu predaleko, valjalo da narod što pre potraži novog predsednika, a aktuelnom, koji ovaj narod preumiti ne može, uvek ostaje mogućnost da izabere neki bolji, lepši i pametniji s kojim će se lako i u svemu složiti. Što se pre to dogodi, to bolje za sve. U protivnom, cena bi, na radost naših neprijatelja, mogla biti previsoka  a posledice i teške i trajne.