Pošast politikantske tabloidizacije

Već je opšte prihvaćeno mišljenje da je na našoj medijskoj sceni ostvarena gotovo apsolutna dominacija tabloidnog tzv. novinarstva i medijskog izveštavanja.

Tabloidi u gotovo apsolutnoj meri, pored kontrolisanih komercijalnih televizija (naravno uz sadejstvo RTS- a) koji su pod potpunom kontrolom naprednjačke vlasti oblikuju sada uveliko preovlađujući način mišljenja i to ne samo u političkoj sferi našeg društvenog života.

Ovaj problem se dodatno usložnjava kada tzv. ozbiljni i nezavisni mediji poprimaju tabloidni izgled i obrise i plasiraju posebnu vrstu politikantske tabloidizacije. To se već u velikoj meri dešava sa listom „Blic“, on izrasta u obrazac posebne vrste tabloida sa jasno određenom prozapadnom ideološkom i političkom agendom. Ovaj list je okrenut pre svega promovisanju i širenju atlantističke i pro-evropske (uz otvoreno zastupanje rusofobnih stavova) propagande.

Rubin je izjavio da „dolazi na Balkan da suzbije maligni kineski i ruski uticaj“. Naravno da ni N1 nije propustio da nas obavesti o njegovom „izuzetno važnom“ dolasku u verovatno, humanitarnu misiju kao što je to radio kao desna ruka M. Olbrajt u vreme brutalne i nezakonite agresije NATO Pakta na SR Jugoslaviju

Treba samo pogledati naslovnu stranu ovog lista na kojoj se šepuri slika ozloglašenog  DŽemsa Rubina, sada specijalnog savetnika državnog sekretara SAD A. Blinkena. On je izjavio da „dolazi na Balkan da suzbije maligni kineski i ruski uticaj“. Naravno da ni N1 nije propustio da nas obavesti o njegovom „izuzetno važnom“ dolasku u verovatno, humanitarnu misiju kao što je to radio kao desna ruka M. Olbrajt u vreme brutalne i nezakonite agresije NATO Pakta na SR Jugoslaviju.

Ovim putem politikantske tabloidizacije ide „Politika“ kao jedan od „najuglednijih“ listova na Balkanu u kojoj su objavljeni tekstovi A. Apostolovskog i N. Bakareca posvećeni „korifeju“ slobodne misli u naprednjačkoj Srbiji – D. Vučićeviću, uredniku opskurnog tabloida „Informera“. Možda sada možemo da razumemo zašto su protivnici i kritičari delovanja Pere Todorovića urednika „Malih novina“ u 19. veku (pokretaču prvog tabloida u tadašnjoj radikalskoj Srbiji) pisali njegovo ime i prezime malim slovima. Verovatno dolazi vreme da se i imena i prezimena naprednjačkih propagandista počnu pisati malim slovima. Ali mi malo, ili gotovo ništa ne učimo iz naše društvene istorije.

Tabloidnom politikantskom izazovu očigledno je sve teže odoleti. Jer kako drugačije okarakterisati potez Redakcije lista „Danas“, koji sebe inače uporno proglašava za uzorni primer tzv. „nezavisnog i objektivnog novinarstva“. A u rubrici dijalog objavljeno je Saopštenje fantomskog „Sekretarijata SKOJA“ i „Sekretarijata Studentskog Fronta“, u kome se rezolutno traži da se „ukloni spomenik Slobodanu Jovanoviću“ - znamenitoj ličnosti naše istorije i pravne nauke podignutom nakon njegove rehabilitacije ispred zgrade Pravnog fakulteta, i da na tom mestu treba podići bistu Žarka Marinovića, studenta ovog fakulteta, koji je ubijen tokom studentskih demonstracija 1936. godine.

Verovatno je list „Danas“ poštujući svoju liberalno-demokratsku i građanističku političku agendu nastojao da publikujući ovo neprimereno i harangirajuće saopštenje obeleži Dan studenata 4. april. Ali i da pokaže njihovu već poslovično poznatu „spremnost“ da objavljuje što širi krug mišljenja i stavova, ali zadržavajući dominaciju tekstova koji su pre svega na njihovoj ideološkoj i političkoj poziciji.

Očigledno se ne radi samo o težnji za pluralitetom i raznolikošću mišljenja, u pitanju je iznošenju skandaloznih tvrdnji i stavova iznetih u ovom „saopštenju SKOJA i SF-a“ o Slobodanu Jovanoviću (izvesno je da se uklapaju u ideološke poglede redakcije Danasa), ali se i zahteva da se ispred Pravnog fakulteta ukloni bista Slobodana Jovanovića, a on se optužuje da je „OSVEDOČENI REAKCIONAR I NACIONAL ŠOVINISTA“. Niste u nikakvoj nedoumici, dobro ste pročitali, jer se Slobodan Jovanović (prvi Srbin koji je poneo ovo ime) na stranicama liberalnog i pro-evropskog Danasa 4. aprila 2023. godine stigmatizuje se kao „OSVEDOČENI REAKCIONAR I NACIONAL-ŠOVINISTA“ i to u stilu hajkačke propagandistike iz arsenala obračuna sa političkim protivnicima nakon Drugog svetskog rata.

Jasno je da smo se prevarili kada smo mislili da je ovakav način ideološkog i politikantskog harangiranja nestao iz naše javnosti, ali on po svemu sudeći samo dobija drugačije, ali ne manje opake i zloćudnije oblike.

A ovakva diskvalifikacija Slobodana Jovanovića očigledno je preuzeta iz vokabulara korišćenog u nastupima ideoloških jurišnika i likvidatora KPJ pedesetih godina dvadesetog veka kada je Slobodan Jovanović osuđen na procesu generalu Draži Mihajloviću i zabranjen mu je povratak u našu zemlju

A ovakva diskvalifikacija Slobodana Jovanovića očigledno je preuzeta iz vokabulara korišćenog u nastupima ideoloških jurišnika i likvidatora KPJ pedesetih godina dvadesetog veka kada je Slobodan Jovanović osuđen na procesu generalu Draži Mihajloviću i zabranjen mu je povratak u našu zemlju.

Upravo je ovim denuncijatorskim tonom obeleženo i ovo „skojevsko“ saopštenje koje bez ikakve ograde i ustezanja objavljuje tzv. „nezavisni i objektivni“ list „Danas“. I pored  dobrano zakasnele rehabilitacije Slobodana Jovanovića i to nakon decenija prećutkivanja i ideološkog diskvalifikovanja i žigosanja njegovog ukupnog izuzetnog naučnog dela, ali i društvenog delovanja, prosto je neverovatno da se i dalje dešava da se u samoproglašenom liberalnom i građanističkom Danasu govori o njemu bez ikakvog zazora i poštovanja kao „OSVEDOČENOM REAKCIONARU I NACIONAL ŠOVINISTI“.

Na taj način nas ovo pro–evropsko glasilo vraća ne samo u devedesete godine (što oni inače neprestano čine), već u vreme nakon pobede Narodnooslobodilačkog pokreta i KPJ iz 1945. godine, kada se odvijao najpotpuniji i brutalni obračun sa predstavnicima liberalne i građanske misli, a poništeni su svi principi demokratskog državnog ustrojstva i razoren politički i stranački pluralizam.

Ovako intonirane „skojevske“ optužbe i denuncijacije predstavljaju u ovom vremenu samo jadni relikt prevaziđenog ideološkog sektaštva, koji može da nađe mesto još samo u „objektivnom i liberalnom“ listu „Danas“. Očigledno je da je pošast politikantske tabloidizacije (ili bolje rečeno tabloidiotizacije) uzela velikog maha i da joj ne mogu odoleti ni mediji koji sebe bez velikog osnova samoproglašavaju za tzv. nezavisne, liberalno-demokratske, slobodne i objektivne.

Kao podsećanje na izuzetno delo Slobodana Jovanovića, a ono je svakako nezaobilazno za svakog ko nastoji da se ozbiljno bavi razumevanjem i proučavanjem naše istorije, politike, prava, kulture i mentaliteta, navešćemo ovom prilikom nekoliko znakovitih stavova iz njegovih tekstova – „Jedan prilog za proučavanje srpskog nacionalnog karaktera“ i „Kulturni obrazac“, objavljenih 1957 godine.

„Na početku naše obnovljene države, Dositej je nacionalni problem postavio kao kulturni problem, ističući prosvećivanje kao preduslov narodnog preporoda. Naš individualizam ometao je u znatnoj meri pravilnu primenu parlamentarizma. Umesto kompromisa, pri kome bi obe strane baš nešto dobile, političari su više voleli kavgu, iz koje su obe strane izlazile nagrđene i oštećene. U praksi, jugoslovenstvo kao nacionalna ideja pokazalo se slabije i od srpskog i od hrvatskog nacionalizma, tako da je izgledalo da se Jugoslavija neće moći organizovati na osnovi srpsko hrvatskog jedinstva, nego na kompromisu ta dva nacionalizma. Zbog odsustva psihološke pronicljivosti, Srbi su na preterane hrvatske zahteve odgovarali preterano strogim merama državne vlasti, i time jednu i inače tešku situaciju činili još težom.

Od stare austrijske propagande protiv Srbije, najupornije se održala misao da „Srbija nema šta da traži preko onih granica koje je dobila 1878. godine na Berlinskom kongresu“. Svako vreme traži druge osobine kod ljudi. U Jugoslaviji je pred nama i pre komunizma stajao težak, konstruktivan posao. Posle komunizma taj će posao biti još teži. Konstruktivan posao obično nije toliko skopčan s opasnostima, koliko s teškoćama. Dinarska ideologija, njeno buntovništvo, njen prkos svetu, i njeno preziranje smrti bilo je dobro za herojsko doba opasnosti. Za doba teškoća potrebno je više realizma i samokritike. Disciplina iz slobodnog uverenja, koja postaje stalni sastojak nacionalnog karaktera, može biti plod samo celog jednog vaspitnog sistema. Kao što je pomenuto, uspeh nas Srba u utakmici s drugim nacijama Jugoslavije ne zavisi samo od naše nacionalne discipline, već i od stepena naše kulture. O onom prvom činiocu pisalo se i govorilo mnogo više nego o ovom drugom. Zato pitanju kulture mora se posvetiti posebna pažnja“.

Jedina prava i delotvorna odbrana od ove opake vrste politikantske tabloidizacije kakva se mogla jasno prepoznati u tzv. „nezavisnom Danasu“ nastala objavljivanjem skandaloznog i neprihvatljivog saopštenja fantomskog „SKOJA“ I „SF –a“ je ozbiljno , temeljno i predano čitanje i proučavanje kapitalnih dela Slobodana Jovanovića.

Na taj način će se steći istinska i pravovaljana slika o suštinskom i dalekosežnom karakteru delovanja Slobodana Jovanovića i njegovim dragocenim naučnim i teorijskim dostignućima, jer ono se ne može povezati sa neprihvatljivom i ideološki iskonstruisanom i lažljivom ocenom da se radi o „OSVEDOČENOM REAKCIONARU I NACIONAL ŠOVINISTI“.

Naprotiv, Slobodan Jovanović bio je sasvim suprotno od toga, čovek velikog naučnog zamaha, jedan od istaknutih tvoraca znamenitog beogradskog stila, iskreni Jugosloven, ali i odani sin srpskog naroda i jedan od najistaknutijih i najznamenitijih zastupnika temeljnih moralnih i humanističkih vrlina, demokratskih načela, ali i nacionalnih interesa i ideala.