Pokazalo se da su snaga i moć vladajuće stranke, kao i Vučićev autoritet, medijski prilično prenaduvani i da je taj balon pred pucanjem. Vlast trenutno kupuje vreme i pokušava da preživi

Kako ocenjujete stanje u Srbiji posle dva i po meseca studentskih blokada i protesta dela građana?

- Srbija od pada nadstrešnice u Novom Sadu 1. novembra prošle godine definitivno nije ista zemlja. Mnogo od onoga što se samo slutilo, šuškalo ili šaputalo u pola glasa, i što je često odbacivano kao „preterivanje“ ili „teorija zavere“, posle pada te nadstrešnice sa treskom je grunulo u lice čitavom društvu. Gotovo svakoga dana u javnost isplivavaju više ili manje bizarni detalji i informacije o isprepletenoj mreži uticaja, poslova i ličnosti vezanih za vlast i razne kapitalne projekte. Eksplodirali su ogorčenost, gnev i nepoverenje, a kada se to opšte nepoverenje raširi kroz sve društvene pore, teško se ponovo uspostavlja. Pokazalo se da su snaga i moć vladajuće stranke, kao i Vučićev neupitni autoritet, prilično medijski prenaduvani, i da je taj balon, takoreći, pred pucanjem. Povrh svega, vlast je na početku katastrofalno reagovala („jeste rekonstruisana-nije rekonstruisana“, „neće ostavke-hoće ostavke“) i time dodatno pobudila sumnje da se ide na zataškavanje čitavog slučaja.

Šta su pokazali studentski protesti i zbog čega su stekli veoma široku podršku u najrazličitijim slojevima, čak i iznenađujuću u nekim mestima koja su bila izraženo uz vlast?

Studentski protesti oličavaju moralnu čistotu, delatnu snagu, entuzijazam i odlučnost, to je glavni razlog zbog kojeg imaju toliku podršku 

- Studentski protesti su, pre svega, ulili veliku nadu i probudili jednu društvenu energiju za koju mnogi nisu verovali da je u ovoj zemlji uopšte moguća i da postoji. Oni u jednom (makar i pomalo idealistički) oličavaju moralnu čistotu, delatnu snagu, entuzijazam i odlučnost – a što je sve skupa veoma deficitarna „roba“ u Srbiji – pa i svetu – prvih decenija 21. veka. I to je,mislim, glavni razlog zbog kojeg ovi protesti imaju toliku podršku, čak i u sredinama u kojima uglavnom nema ni organizovane opozicije niti studenata. A nailaze na veoma pozitivan odjek i u svetskim razmerama.

Kako mislite da će se stvar sa protestima dalje odvijati, da li će vlast ispuniti zahteve studenata ili i dalje kupuje vreme u nadi da će se protesti izduvati sami od sebe?

- Nema nikakve sumnje da vlast od početka ove krize „kupuje vreme“ u nadi da će stvar vremenom „leći“, energija se izduvati i istrošiti, a oštrica protesta otupeti. Ali to se evo već više od dva i po meseca ne dešava. Istovremeno, oni na kašičicu i pod pritiskom delimično ispunjavaju pojedine zahteve, taman da bi svojim biračima, kao i zainteresovanim spoljnim faktorima mogli predstaviti kako su „konstruktivni“. Rekao bih da obe strane idu na iscrpljivanje „one druge strane“, samo što u tome imaju potpuno različite mehanizme i resurse. To jest, vlast ima praktično sve resurse, a studenti imaju kreativnost i „meku moć“. Kratkoročno, ishod je donekle neizvestan. Dugoročno (i srednjoročno): pobeđuje kreativniji i mlađi.

Premijer je podneo ostavku, a sednice parlamenta na kojoj bi ona bila konstatovana, nema. Takođe kupovina vremena ili?

- Da, i to sa dugim putovanjem Vučevićeve ostavke od vlade do parlamenta jednim delom jeste još jedna kupovina vremena i odugovlačenje pre nego što počnu da teku ustavni rokovi. Ali mislim da, u ovom konkretnom slučaju, nije u pitanju samo to. Odnosno, mislim da se vlast pribojava na šta će ta sednica parlamenta ličiti i da li će je uopšte biti. Jer je u ovom trenutku i vlastima, pa i samoj opoziciji, nejasno šta će i kako će reagovati opozicija. A to opet mnogo zavisi od daljeg toka i dinamike studentskog protesta.

Da li mislite da je vlasti već odlučila da li će nove izbore ili će samo formirati drugu vladu?

- Ne, Mislim da ni oni još nisu odlučili do kraja šta će. Čini mi se da im je prioritet i prvi pik da formiraju vladu iz postojećeg sastava skupštinske većine (sa dosta „novih lica“ i vanstranačkih ličnosti), a da je nazovu „ekspertska“ ili „vlada nacionalnog jedinstva“ i da to onda pokušaju predstaviti kao ustupak i „kompromis“. No, nisam uveren da će im ta stvar proći.

Šta bi opozicija trebalo da uradi, pošto suštinski zahtevi za promenom paradigme po kojoj funkcioniše društvo, mogu biti ispunjeni jedino kroz institucije, a to znači partije, izbori, parlament, vlada.

„Glavna stvar“ u ovom trenutku jeste zajednički zahtev za formiranje „prelazne“ ili „tehničke“ vlade (ili „vlade izbornog poverenja“) koja bi imala mandat i zadatak da pripremi i organizuje izbore čiji rezultati ne bi bili predmet sumnje i osporavanja

- Realno, pozicija opozicije u današnjoj Srbiji i pod SNS vlašću je veoma teška i nezahvalna. Šta god da učine, uvek su pod nekom paljbom – bilo da se, na primer, sada više uključe u ove proteste, ili da se drže po strani – uvek će biti optuživani i nekom „krivi“. Međutim, ono za šta, po meni, zbilja jesu krivi jeste to odsustvo elementarne sloge i jedinstvenog nastupa tokom najvećeg dela 2024. godine, i to je ono što opoziciono nastrojeni građani najviše zameraju opozicionim strankama. Konkretni potezi zavisiće od poteza vlasti, kao i od dinamike aktuelnog studentskog protesta. Ali moj generalni savet može stati u dve reči – sloga i čvrstina. Kao i fokus na glavnu stvar, a ne sitničavo osvrtanje i premeravanje da li im ovaj ili onaj potez donosi ili odnosi neki procenat ili promil. A ta „glavna stvar“ u ovom trenutku jeste zajednički zahtev za formiranje „prelazne“ ili „tehničke“ vlade (ili „vlade izbornog poverenja“) koja bi imala mandat i zadatak da pripremi i organizuje izbore čiji rezultati ne bi bili predmet sumnje i osporavanja.

Da li bi ujedinjenje opozicije u dve političke partije, jednu s liberalne i jednu na desnoj konzervativnoj strani, donelo promenu političke slike Srbije kojom sada apsolutno dominira jedna stranke?

- Svakako. Doduše, ne znam da li je u ovom trenutu realno govoriti baš o „dve partije“ (a pogotovo ne vidim SNS ni danas ni sutra kao jednu od njih), ali je ozbiljno i urgentno ukrupnjavanje opozicione političke scene apsolutni prioritet, i to najverovatnije upravo u ta dva pomenuta političko-ideološka bloka (Mada sam ja, lično, barem dok ne dođe do smene ove vlasti, možda čak skloniji jednom bloku.) To ukrupnjavanje je neophodno ne samo da bi se mogli uspešno nositi sa naprednjacima, već da bi uopšte mogli politički da prežive. Jer ovi protesti su, pored svega ostalog što su pokrenuli, ozbiljno istumbali i postojeću političku scenu i ugrozili ne samo vlast nego i postojeće opozicione stranačke strukture. A da su na vreme udružili, makar i ne formalno, nego barem akciono, mnogo bolje bi se nosili ne samo sa režimom, nego i sada izborili sa ovim aktuelnim studentskim izazovom.

Predsednik je najavio deklaraciju o Vojvodini u Srbiji, šta mislite koje je svrha takve deklaracije, kojom se potvrđuje nešto što nije sporno, pa samim tim može izazvati kontraefekat, i zašto ona u ovom trenutku?

U nizu skandaloznih, a ponekad i tragikomičnih spinova za kojima je vlast posegla ne bi li amortizovala erupciju građanskog i studentskog nezadovoljstva, ovo sa tzv. „narodnom deklaracijom o Vojvodini u Srbiji“ je verovatno najneverovatniji i po vlast najnesrećniji primer

- U nizu skandaloznih, a ponekad i tragikomičnih spinova za kojima je vlast posegla ne bi li amortizovala erupciju građanskog i studentskog nezadovoljstva, ovo sa tzv. „narodnom deklaracijom o Vojvodini u Srbiji“ je verovatno najneverovatniji i po vlast najnesrećniji primer. U trenutku kada, upravo zahvaljujući protestu, studentima i njihovom „oslobodilačkom“ maršu od Beograda do Novog Sada, odnosi između ova dva centra i njihovih žitelja nikada nisu bili bolji i srdačniji, režim pokreće to jest, podgreva već uveliko apsolviranu i prevaziđenu autonomašku temu i strahove od, navodnog, „vojvođanskog separatizma“. I u tu svrhu su danima prenaduvavali politički značaj, težinu i opasnost od pojedinih ličnosti (Dinko Gruhonjić, Mila Pajić, Ješić) koje bi, tobože, tu operaciju trebalo da vode i realizuju. Tako se pravi dvostruka šteta, a pri tom su još jednom demonstrirali sklonost da na neodgovoran način podmeću političke požare, ne bi li onda sebe predstavili kao „vatrogasce“.

Milan Grujić

NIN 3868 (13. februar 2025.)