Patriotski autsajder

-E pa `oće centrala da pogreši jednom, ali ne sto puta!!!

(„Ilija Čvorović“)

Već preko pola godine među Srbima na Kosovu se šuška o famoznom istraživačkom projektu B 92; „Insajder- Velika patriotska pljačka“. Pola godine je dovoljno vremena da počnu da sumnjaju svi u svakoga. Sebe sam uhvatio da sumnjam barem u pet drugara, a čini mi se da jedno desetak njih škiljavo gleda u mene, potencijalnog patriotu-lopova. Čak je paranoja otišla tako daleko, da se samooptužujem zagledan u svoj punoletni „reno“ (“saobraćajna” dostupna redakciji), razmišljajući o njegovim „diznama“, sebično zanemarujući pritom gladnu decu Afrike, globalno zagrevanje, a kosovskom budžetu da i ne govorimo.

Informativna kuća B 92 među Srbima na Kosovu je nešto poput baba-roge, koja im krhku sadašnjost i neizvesnu budućnost spušta na nivo nemogućeg. Ma ne, uzviknuh krajnjim naporom, ipak je to odgovoran medij, te počeh već u aprilu da ubeđujem sagovornike, da se to jednoj renomiranoj kući ne može desiti. Naime, B 92 je ozbiljna kuća. Dobro, znam, ali je ozbiljna.

Jasno je takođe da je nama Srbija sve više prošlost, a da je EU sve više budućnost, ma šta s njom bilo, i ma šta sa nama bilo. To se vidi iz naše svakodnevice, preko manipulacije valutom, zatiranja jezika i ćiriličkog pisma, privrednog, ekonomskog, demografskog i kulturološkog samoubistva i preko mnogo drugih pojava. Sve za EU - Pro EU patria! To je naša sramota, ali i naša stvarnost.

I taman da  ubedim i sebe i druge da B 92 ne može udariti tako nisko, kad eto ti... Jedan politički ponedeljak, jedno političko TV veče i eto nas tu smo, gde smo.

Nekada u zlatno doba komunizma, ovako bombastično najavljivane TV predstave, gledale su u zamračenoj sobi najmanje 3 generacije, plus kućni ljubimci. A jednog ponedeljka sam bio sam samcijat, pred ekranom sa koga ništa nisam mogao razumeti. Zaželeh da reagujem, ali pošto je najavljen čak i nastavak nebuloze, odlučih: Ma da sačekam i sledeći ponedeljak, ne bi li se ukazala neka trunka objektivnosti. Sačekah, videh, razjasnih. Nemojte se ljutiti što zaključke o ovom TV činu numerišem, što inače ne spada u pravilo dobrog novinarstva. Ako to ne bih učinio morao bih  nadugačko i naširoko da polemišem sa tezama koje su  eklatantan primer pornografije novinarstva, kakve naravno ima i na drugim stranama i primerima, ali ova se direktno tiče naše države.

Najbolje bi bilo jednostavno ignorisati ovakve sadržaje, ali to ne bi bilo pošteno prema našem narodu koji na Kosovu živi, a koji se implicitno ovim TV pamfletom tužaka da krade sopstvenu državu, samo zato što se grčevito opire da ga Velika Albanija ne proguta. Država im sa svoje strane pomaže koliko može. Pa zbog čega narodi imaju države, nego da bi im pomagale. Barem je nama jasno da tamo gde nema srpske države nema više ni Srba. Ako to znamo vrlo je jasno zašto se insistira na proterivanju srpskih institucija sa severa Kosova.

Koje su osnovne teze koje se imputiraju kroz ovu uslovno rečeno TV emisiju?

1. Svaka sekvenca kroz koju se nabacuje teza, propraćena odličnom animacijom uz muzičku potporu a la V Betovenova, da je moguće da se nešto kralo, završava u stilu: „A pošto je Kosovo srce Srbije, onda je ta i ta malverzacija moguća“. Elem, pare odlaze u nepovrat.  Da Kosovo nije „srce Srbije“ nego „veštački kuk“ na primer, mi bismo živeli mnogo bolje, jer bi se taj novac mogao usmeriti na mnogo bolje stvari (možda B 92 misli na manifestacije homoseksualaca, štampanje milionskog tiraža Krležinih sabranih dela,  pronalaženje apsolutno crne boje za garderobu „Žena u crnom“, i sl). Ovako, Srbi misle da je Kosovo njihovo, pa zdravo da ga nose.

2. Otkriva se i „rupa na saksiji“ da su u neregularnim političkim okolnostima moguće malverzacije svake vrste, pa i finansijske. Pa to nije specifično samo za Srbiju, to je ekonomska zakonitost, moguća  i u SAD, i u Švedskoj, i u Danskoj i svuda u svetu. Nisu Srbi stvorili neregularne političke uslove na Kosovu, nego mnogo jače svetske sile. Šta je tu kriv ostatak ostatka Srba sa Kosova i iz Metohije?

3. Vojislav Koštunica je u ovom serijalu svojevrstan  le fil rouge. U celom serijalu se implicitno provlači kao navodni organizator „patriotske pljačke“, iako su ti neregularni uslovi, a samim tim i moguće malverzacije, bile isto tako i neregularne i moguće i u vreme Miloševića, i Đinđića, pa i Koštunice. Apostrofiranje Koštunice je apsolutno tendenciozno, i u funkciji zamagljivanja suštine.

4. Iz inata i znatiželje, a i iz jednog praktičnog razloga koji ću opisati na kraju ove priče sam se dan nakon emitovanja pamfleta lično uputio na Kosovo preko jednog „alternativnog pravca“, da i lično proverim insinuaciju da se tuda može vratiti roba sa „opranim“ PDV-om, što bi zaista bio atak na budžet Srbije. Sačekala me je patrola policije, koju sam direktno pitao da li je istina da su korumpirani kao što B 92 kaže, pa da pored njih može proći cisterna benzina a da oni žmure. Sočna psovka na račun (pogodite koga) me je ubedila da je i ta teza (pogodite čija) poprilično klimava.

5. Pitanja poput onoga upućenog jednom od retkih sagovornika koji su pristali da učestvuju u ovom projektu B 92: „Zašto ne skinete ciradu sa kamiona kada prevozite kante sa benzinom?“ jesu vrhunac gluposti.

Zašto bi neko ko inače prevozi krompir, baš morao da skine ciradu kad prevozi kante sa benzinom dok izbegava šiptarsku carinu? I tu dolazimo do glavne teze, poslednje ali najvažnije.

6. Pojavljuje se u projektu  gomila sagovornika, funkcionera Velike Albanije raznih nacionalnosti, koji govore o tome koliko je budžet Kosova oštećen ovakvom aktivnošću neposlušnih Srba i Srbije kao takve. Šta reći? Taj i takav budžet jeste oštećen, i ako bog da biće i nadalje oštećivan jer je sam to tražio. To je tačno, i to je jedino što je B 92 otkrio. Dakle, pored „rupe na saksiji“, otkrio je i „toplu vodu“.

E sad kad bi Brankica Stanković i njeni saradnici imali pojma koliko se ja sekiram što zbog te rupe u budžetu Kosova, izvesni gospodin Šehu, koji već 13 i po godina živi u mojoj rođenoj kući kojoj ja ne smem ni da priđem, ne dobija dečje dodatke, imala bi obraza da mi zameri što ovo pišem. Kada bi ona i njeni saradnici znali koliko se hiljade nas izbeglih iz Metohije i sa Kosova sekiramo što desetine hiljada hektara naših oranica koje saplemenici gospodina Šehua već 13 i po godina obrađuju bez pomoći kosovskog agrarnog budžeta, kome rupu pravi kamiondžija sa ciradom i bidonima, imala bi obraza da mi zameri. Na ovom stadijumu, do daljega za sve nas će njen projekt biti bezobrazan.

Konačno, varošica Lešak se do emitovanja Insajdera nalazila na 15 minuta vožnje od Raške, gde su njeni građani odlazili po potrepštine ili lekarsku pomoć. Od emitovanja ovog Insajder pamfleta, taj put i maltretiranje traje oko 2 i po sata. EULEKS policajci na administrativnom prelazu Jarinje, plašeći se da ih neko ne dovede u vezu sa konstrukcijama emitovanim u emisiji Insajder pretresaju prvo sami sebe, a nakon toga i svako vozilo koje prolazi. A to traje i traje. Ljudi su očajni. Pitanje je dana kada će krenuti „alternativnim pravcima“ kako bi izbegli maltretiranje, a tamo ih može sačekati neki do zuba naoružani nervozni nemački ili poljski vojnik. A posledice takvih susreta nisu predvidive, te mogu biti i kobne.

Ako je to bio zadatak B 92, onda im moram priznati da su ga uspešno odradili. Za sad.