Otvoreno-zatvoren, demokratski

Očigledno je da ništa ne može da uzdrma način kako funkcionišu naše političke partije. Bez obzira na ozbiljne političke izazove i duboku društvenu krizu koji su nastali nakon odluke Saveta Evropske unije o odlaganju dobijanja kandidature, političke stranke nisu odustale od svoje ustaljene političke prakse da pre svega brane i konsoliduju svoje stranačke zabrane, bez ikakve svesti o potrebi da se našoj javnosti pruži ozbiljna informacija o političkim posledicama pregovora koji su vođeni sa predstavnicima EU. Kroz medije su se samo sporadično probijali fragmenti o postupku pregovaranja, mogli smo samo da uzaludno tražimo odgovor na pitanje šta su pravi uslovi koji su postavljani pred Srbiju.

Poslednja sednica Glavnog odbora Demokratske stranke još jednom je pokazala da će se naše stranke teško odreći svog ustaljenog metoda delovanja i otvoriti se prema javnosti. I dalje se funkcionisanje DS odvija po poznatom obrascu, prvo ide otvoreni deo sednice, rezervisan za govor predsednika vladajuće stranke koji je i univerzalni stranački glasogovornik, a zatim sleduje zatvoreni deo sednice (koncipiran kao svojevrsni zavet ćutanja) koji uvek ostaje velika nepoznanica ne samo za građane i javnost već i za samo članstvo stranke koje ne može da dobije ni elementarnu informaciju u kom se pravcu odvijala rasprava. I ova praksa se neprestano ponavlja što nam jasno predočava nameru stranačkog rukovodstva da brani i učvršćuje svoj arbitrarni oligarhijski i klijentelistički položaj.

Još uvek se smatra da bi svaki disonatni ton koji bi došao sa zatvorene sednice narušio neprikosnovenu stranačku dogmu o jedinstvu i monolitnosti stranke i to posebno pred održavanje parlamentarnih izbora. Bez obzira na to što je nemoguće da u jednoj organizaciji ne postoje različite koncepcije i programski varijeteti, od fundamentalnog je značaja da se čuva "sveti gral" stranačkog jedinstva. Zato je Dušan Petrović odmah dao izjavu da u DS ne postoji sukob mišljenja koji bi ugrozio jedinstvo stranke jer se odluke donose većinom glasova. Ali javnost i stranačko članstvo i dalje nemaju uvid u zatvoreni deo sednice na kojem se kali jedinstvo stranke i to je konstanta našeg stranačkog, ali i ukupnog političkog života. Posebno što ovakav arkanski način delovanja stranaka ostaje ukopan u anahronu i prevaziđenu praksu stranačkog monolitizma.

Još uvek smo daleko od radikalnijih promena u načinu funkcionisanja naših zacementiranih političkih organizacija jer one ostaju i dalje bastioni političkog jedinstva kao osnovna zaloga za zbijanje partijskih redova. Očigledno je, kako kaže Vladimir Goati, „da po informacijama koje su se pojavile nakon održavanja zatvorene sednice GO DS da postoje ozbiljni znaci podele u rukovodećem jezgru DS. Pitanje je da li će ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić kao zastupnik tvrde nacionalne linije biti izložen daljim napadima iako on nije vodio neku samostalnu politiku mimo glavnih pozicija predsednika DS“. I Slobodan Antonić procenjuje da po svemu sudeći postoji neki vid napetosti u redovima DS nakon nepovoljne odluke Brisela. Očigledno je da se Demokratska stranka nalazi na suštinskoj vododelnici u određivanju svoje nacionalne politike i moraće da se ideološki i programski odredi bez politikanskog koketiranja sa onim političkim snagama koje preokretima nastoje da se nametnu kao saveznici u nekoj budućoj vladi. Zašto bi im Demokratska stranka pomagala u tome.

Održavanje postojećeg otvoreno-zatvorenog modela stranačkog delovanja apsolutno je neodrživo i to posebno u eri razvoja novih informacionih tehnologija. Sada su stranke kao neke usamljene i zatravljene političke tvrđave koje same po potrebi filtriraju informacije, ali to stanje je u suprotnosti upravo sa duhom novog vremena u kome informacija postaje jedno od najvažnijih sredstava i u politici. Zatvorene sednice glavnih odbora su jasan znak da stranke i dalje pokušavaju da forsiranjem stranačkog monolitizma suzbiju otvoreno i nesputano izražavanje pluralizma mišljenja koji živo pulsira u svakoj organizaciji, a u isto vreme zatvara se mogućnost za artikulaciju različitih ideja i programskih koncepcija. To nikako neće oslabiti akciono jedinstvo Demokratske stranke, već će omogućiti da se unutar stranke odvija kreativan dijalog koji danas ne postoji ni u naznakama.

Ivan Vujačić, istaknuti član Demokratske stranke, nedavno je na veoma jasan način ukazao na postojanje određenog paradoksa u funkcionisanju DS-a. „Sada smo došli u apsurdnu situaciju. U Srbiji se vodila ideološka borba kada nije bilo stranaka, a sada imamo višestranački sistem u kojem je ukinuta ideologija. Izgleda kontradiktorno ali je tako.“ Međutim, očigledno je da DS istrajava na postojećoj anahronoj koncepciji zatvorenih sednica jer jedino tako se i dalje čuva stranačko jedinstvo i monolitnost iako je jasno da je neodrživ ovakav način funkcionisanja koji dodatno umrtvljuje intelektualne i idejne potencijale ne samo naših stranaka već čitavog društva. Stranke bi mogle da uvedu i dva portparola - jednog za otvoreni deo sednice, a drugi bi bio nadležan za suzbijanje glasina koje se javljaju kao politički eho zatvorenog dela sednice.