Политички живот | |
Отворено-затворен, демократски |
![]() |
недеља, 25. децембар 2011. | |
Последња седница Главног одбора Демократске странке још једном је показала да ће се наше странке тешко одрећи свог устаљеног метода деловања и отворити се према јавности. И даље се функционисање ДС одвија по познатом обрасцу, прво иде отворени део седнице, резервисан за говор председника владајуће странке који је и универзални страначки гласоговорник, а затим следује затворени део седнице (конципиран као својеврсни завет ћутања) који увек остаје велика непознаница не само за грађане и јавност већ и за само чланство странке које не може да добије ни елементарну информацију у ком се правцу одвијала расправа. И ова пракса се непрестано понавља што нам јасно предочава намеру страначког руководства да брани и учвршћује свој арбитрарни олигархијски и клијентелистички положај. Још увек се сматра да би сваки дисонатни тон који би дошао са затворене седнице нарушио неприкосновену страначку догму о јединству и монолитности странке и то посебно пред одржавање парламентарних избора. Без обзира на то што је немогуће да у једној организацији не постоје различите концепције и програмски варијетети, од фундаменталног је значаја да се чува "свети грал" страначког јединства. Зато је Душан Петровић одмах дао изјаву да у ДС не постоји сукоб мишљења који би угрозио јединство странке јер се одлуке доносе већином гласова. Али јавност и страначко чланство и даље немају увид у затворени део седнице на којем се кали јединство странке и то је константа нашег страначког, али и укупног политичког живота. Посебно што овакав аркански начин деловања странака остаје укопан у анахрону и превазиђену праксу страначког монолитизма.
Одржавање постојећег отворено-затвореног модела страначког деловања апсолутно је неодрживо и то посебно у ери развоја нових информационих технологија. Сада су странке као неке усамљене и затрављене политичке тврђаве које саме по потреби филтрирају информације, али то стање је у супротности управо са духом новог времена у коме информација постаје једно од најважнијих средстава и у политици. Затворене седнице главних Иван Вујачић, истакнути члан Демократске странке, недавно је на веома јасан начин указао на постојање одређеног парадокса у функционисању ДС-а. „Сада смо дошли у апсурдну ситуацију. У Србији се водила идеолошка борба када није било странака, а сада имамо вишестраначки систем у којем је укинута идеологија. Изгледа контрадикторно али је тако.“ Међутим, очигледно је да ДС истрајава на постојећој анахроној концепцији затворених седница јер једино тако се и даље чува страначко јединство и монолитност иако је јасно да је неодржив овакав начин функционисања који додатно умртвљује интелектуалне и идејне потенцијале не само наших странака већ читавог друштва. Странке би могле да уведу и два портпарола - једног за отворени део седнице, а други би био надлежан за сузбијање гласина које се јављају као политички ехо затвореног дела седнице. |