Politički život | |||
Opozicija i prihvatanje neravnopravnih izbornih pravila igre |
utorak, 07. mart 2017. | |
U mnogobrojnim raspravama koje se vode povodom raspisivanja predsedničkih izbora samo se uzgred dovodi u pitanje postojanje izrazito neravnopravnih izbornih uslova i izuzetno otežanih uslova u kojima opozicija treba da vodi kampanju. Dok se opozicione stranke bave jalovim nadgornjavanjem o neophodnosti isticanja jednog opozicionog kandidata nesmetano je uspostavljen politički i medijski monopol kandidata vladajuće koalicije. Mi ne samo da smo se u mnogim elementima vratili u devedesete godine već se sa puno prava može reći da smo sada u situaciji koja je bila u vreme obnavljanja višestranačkog sistema. I tada su vladajuće strukture imale medijski monopol, vodili izborne kampanje kao državni funkcioneri, svi državni resursi su stavljani u njihovu službu i izbornu promociju a opozicija je bila izložena oštroj stigmatizaciji i medijskoj satanizaciji. Tadašnja demokratska opozicija je vodila dugotrajnu i istrajnu borbu za stvaranje ravnopravnih izbornih uslova što je i obeležilo tadašnji politički život ali i dovelo do uspostavljanja elementarnih demokratskih pretpostavki za obezbeđivanje ravnopravnijih izbornih uslova.
Dve decenije nakon uvođenja višestranačkog sistema prisustvujemo izrazito retrogradnom procesu u kome se jasno prepoznaje autoritarni obris naprednjačkog režima. Zato se i opravdano javlja dilema, zašto sadašnja opozicija ne pokreće pitanje ravnopravnih izbornih uslova koji danas očigledno ne postoje. O tome ima sijaset ubedljivih svedočanstava,a savremena politička dešavanja samo su ponavljanje antidemokratske društvene prakse koja je dominirala osamdesetih godina. Sasvim se razložno možemo zapitati, zašto opozicija pristaje da učestvuje u izbornoj trci u kojoj ne postoje osnovni preduslovi za vođenje ravnopravne izborne utakmice. Naprotiv, i sada možemo pratiti svakodnevne državničke i političke aktivnosti premijera Srbije koji nije u izbornoj kampanji već obavlja svoje redovne delatnosti, svi državni kapaciteti su bez ikakve rezerve stavljeni u funkciju kandidata vladajuće koalicije a medijska dominacija i monopol u ovoj sferi su doživeli do sada neviđene razmere. Dobro je poznato da u našem društvu sada ne postoje pretpostavke za vođenje ozbiljnih rasprava i dijaloga o najvažnijim društvenim, socijalnim i ekonomskim pitanjima, a svaka kritička primedba se dočekuje kao nedobronamerni napad i jalovo kritizerstvo. Novosadska novinarska škola je nedavno objavila rezultate istraživanja o zastupljenosti stranaka na našim televizijskim programima. Predstavnici SNS-a dominiraju Dnevnikom RTV-a sa 84%, zatim sledi RTS-ov Dnevnik 2 sa 76% zastupljenosti i Pinkova glavna informativna emisija sa 74% predstavnika SNS-a. Opozicione stranke su bile predstavljene sa 10%, a ostatak je pripao SNS- ovim koalicionim partnerima. U savremenom političkom životu a posebno u vreme vođenja izbornih kampanja mediji imaju dominantnu i često odlučujuću ulogu. Kada vidimo ovako jasno predstavljenu sliku o funkcionisanju apsolutnog medijskom monopola vladajuće stranke i njenih satelita još je aktuelnije pitanje o nepostojanju inicijative opozicionih stranaka i opozicionih predsedničkih kandidata da se preispitaju ovako izuzetno nepovoljni uslovi za vođenje izborne kampanje. Da li treba po svaku cenu učestvovati u političkim borbama koje su unapred izgubljene jer su pravila igre tako postavljena da drastično i bezobzirno favorizuju vladajuću koaliciju i njenog predsedničkog kandidata. Ovo je samo još jedan očiti znak slabosti , dezorganizovanosti i urušavanja opozicije u Srbiji. Jedina ozbiljna prilika da se ovakva veoma nepovoljna situacija dovede u pitanje je mogućnost organizovanja bojkota izbora, ali to je u našim uslovima nemoguć poduhvat jer su uski politički interesi i našim opozicionim strankama važniji od poštovanja i od odbrane osnovnih demokratskih i civilizacijskih principa. Ali i vladajući režim bi se postarao da se i sama najava bojkota dovede u pitanje jer on na raspolaganju ima dovoljno stranaka (i onih koji samo deklarativni opozicione) koje će obezbediti potrebnu „demokratičnost“ i pluralistički karakter izbora. Oslabljena i dezorijentisana opozicija mogla je barem da postigne dogovor o jedinstvenom zahtevu da se uspostave ravnopravni uslovi za vođenje izborne kampanje. To se pre svega odnosi na formulisanje odlučnog opredeljenja da se razbije uspostavljeni medijski monopol koji je sada jedan od glavnih političkih oslonaca i uporišta vladajuće koalicije. Ali opozicija je prihvatila ovakve nepovoljne izborne uslove i više nema pravo da kasnije dovodi u pitanje izborne rezultate ma koliko oni bili nepovoljni za njene kandidate. Možda se na ovim predsedničkim izborima bude ostvarilo jasno izrečeno upozorenje Slobodana Antonića , da dok imamo ovakvu opoziciju naprednjački režim ne treba da se pribojava za svoj opstanak na vlasti. |