Objedinjavanje rasute snage naroda - povratak građanske kuraži

Skupovi inicijative građana "Ne davimo Beograd" i nekoliko opozicionih stranaka "Branimo Beograd" povodom rušenja objekata u Hercegovačkoj ulici u noći između 24. i 25. aprila pokazali su pravo stanje naše nemoći da se organizuje značajniji i odlučniji otpor bahatoj vlasti koja je ovim činom pokazala svoju već izraženu sklonost da ne poštuje osnovna načela pravne države, ali i otvoreni prezir i potcenjivački odnos prema elementarnoj ljudskoj pameti, vređajući pri tome osećaj osnovnog ljudskog dostojanstva.

To se najjasnije moglo videti u izjavi gradonačelnika Beograda Siniše Malog: "Ja se apsolutno osećam bezbedno, s obzirom na to da niko još nije ni utvrdio šta se u Savamali dešava.“ Postoji li veći stepen hipokrizije, osionosti i licemerstva, jer se on nije zapitao da li se građani Beograda osećaju sigurni kada se u centru grada pojavljuju maskirane grupe koje pod okriljem noći ruše zgrade u širem centru našeg grada.

Pored otvorene demonstracije sile i arogancije vladajućih struktura, mogli smo na delu videti kako izgleda odnos nastajućeg društvenog pokreta okrenutog odbrani jednog dela Beograda i u kome se neposredno angažuju građani spremni da se založe za odbranu osnovnih demokratskih prava i etabliranih političkih stranaka koje se su izgubile moralni integritet i mogućnost da artikulišu novu i pokretačku političku alternativu.

Sudeći po broju ljudi koji su se okupili na ova dva skupa, jasno je da su opozicione stranke ostale bez sposobnosti i moći da budu ozbiljni akteri u osmišljavanju i vođenju političkih protesta jer su izgubile moć zastupanja interesa građana u političkoj borbi za odbranu osnovnih demokratskih vrednosti, a u ovom slučaju i poštovanja principa pravne države. Očito je da su opozicione stranke ostale u praznom prostoru jer one i dalje za građane oličavaju izneverenost ideala velikih građanskih protesta koji su oblikovali politički pokret koji je i doveo do promene vladajućeg režima 5. oktobra 2000. godine.

Zato se sada u pokretu građana "Ne davimo Beograd" može prepoznavati zametak one društvene akcije koja će značiti obnovu političke i društvene energije i vere da je moguće odbraniti osnovne civilizacijske i demokratske vrednosti. To je pokret koji se veoma jasno iskazuje kao negacija postojećeg anahronog i nemoćnog opozicionog partijskog ustrojstva u kome nema, i nakon teškog izbornog poraza na parlamentarnim i lokalnim izborima, mesta za nove ideje i nove ljude koji bi obnovili toliko potrebni moralni integritet, ali i otvorili prostor za političku kreativnost i inovativnost.

Dešava se ono što najviše odgovara vladajućem režimu, gotovo idealna situacija, da se opozicione partije ponašaju tako da ništa ne treba menjati nego i dalje ostati ukopan u svoj dosadašnji način funkcionisanja. Ovaj pokret građana nosi u sebi pre svega negaciju liderskog principa koji je dominantan u vladajućim u i opozicionim strankama i, što je još značajnije, on osvaja politički i društveni prostor, sabirajući ljude različitih političkih opredeljenja, ali rešenih da brane ljudsko dostojanstvo i demokratske vrednosti.

Pokret je uspeo da uspostavi svoju stajnu tačku i da pošalje jasnu poruku da je dosadašnji način političkog delovanja iscrpeo svoje potencijale i da se moraju pronaći odgovori na izazove novog vremena. Generalni sekretar španskog društvenog pokreta Podemos Pablo Iglesisas je govorio o njihovom izvornom polazištu. "Tokom nekoliko nedelja bili smo se primirili. Ali naše težnje da iznova pronađemo svoj izvorni diskurs: predstavljanje narodnih klasa i odbrana socijalnih prva stavljajući u prvi plan radničke pokrete, ispostavile su se kao najbolji način da uvedemo promene i da se obnovimo.“

Iskustvo društvenih pokreta nastalih u Grčkoj i Španiji, uz sva ograničenja i političke izazove, nastalih kao reakcija na sprovođenje politike štednje i sužavanja socijalnih i radničkih prava u ovim zemljama, može biti veoma dragoceno za obnavljanje društvene energije za promene koje neće biti omeđene postojećim okoštalim partijskim sistemom.

Borba protiv partitokratije nameće se kao jedna od nosećih ideja u revitalizaciji našeg političkog života u kome je neophodno omogućiti da do punog izražaja dođe povratak moralnih principa, načelnosti i doslednosti u politiku, ali i većeg i snažnijeg uticaja građanina koji nastoji da kroz svoj društveni angažman i aktivizam ostvaruje svoje političko i društveno punoletstvo.

Društveni pokreti uvek su bili najupečatljivija kritika i izazov za uspostavljeni politički sistem koji oblikuju pre svega političke partije u kojima sve više nestaje osnovna ideja političke i društvene borbe za zastupanje i ostvarivanje republikanskih vrednosti i ideala.

Meša Selimović je govorio da „narod je rasuta snaga, samo ako se vidi zajednički cilj i trajna korist po sebe sazna, uveri se, može sve.“

Upravo objedinjavanje rasute snage naroda kroz društvene i političke inicijative građana, kao što je pokret "Ne davimo Beograd", označava reafirmaciju i potvrdu svesti da se može pokrenuti proces društvenih promena koje neće biti rezultat samo delovanja klasičnih političkih stranaka, već umreženih društvenih pokreta i inicijativa građana kao preduslova za obnavljanje vere da je moguće stvarati uslove za sazrevanje aktivnog i samosvojnog građanina.

To je u našim uslovima težak i izazovan poduhvat, ali on nastaje kao logična posledica jednog iscrpljenog i delegitimisanog načina delovanja partijskih oligarhija i njihovih klijentelističkih nomenklatura, koje postaju sve veći i teži balast za procese naše društvene i demokratske emancipacije.

Radoje Domanović je u svojoj priči "Razmišljanje jednog običnog srpskog vola" govorio i o tome kako se ponosimo slobodom i građanskim pravima. "O tome moram ozbiljno razmisliti. Misli, misli, ali ne ide nikako. U čemu su ta njihova prava? Ako im policija naredi da glasaju, oni glasaju, a to toliko mogli bismo i mi muknuti: -Zaaa- a ako im ne narede, ne smeju da glasaju ni da se mešaju u politiku, isto kao mi. Trpe i oni hapsu i udarce, često ni krivi ni dužni. Mi bar riknemo i mahnemo repom, a oni ni toliko građanske kuraži nemaju.“

Jedino vraćanje građanske kuraži u naš politički život kroz društvene pokrete i inicijative građana može biti zaloga uspostavljanja nove političke dinamike, a time će se obezbediti i uslovi za revitalizaciju izvornog pojma politike kao izuzetno važne ljudske delatnosti u kojoj je ostvarivanje i zastupanje javnog interesa, republikanskih ideala i demokratskih vrednosti na prvom mestu.