Nenarodno "patroliranje" Aleksandra Vučića

 Nakon pune decenije vladavine A. Vučića njegova tehnologija održavanja na vlasti je dobro poznata: apsolutna kontrola medija, razaranje institucija, klijentelizam oličen u stvaranju nove bogataške kaste, apsolutna i bespogovorna poslušnost njegovih stranačkih i državnih funkcionera i neprestano zamenjivanje teza, eliminisane besramna denuncijacija političkih protivnika prožeta ogoljenom demagogijom. Glavni deo marketinškog poduhvata u njegovoj svakodnevnoj izvedbi je sadržan u obesmišljavanju svake političke akcije i emancipatorskog društvenog pokreta. Za njega je najvažnije da izdrži i preživi prvi udar protesta i da ga u sledećim koracima medijskom manipulacijom i satanizacijom razvodni i obesmisli. Na taj način se rasipa dragocena energija nezadovoljnih građana i šalje nedvosmislena poruka da se ništa u ovom društvu ne može promeniti, da je svaka inicijativa uzaludna i da glas naroda ne vredi ništa. Tako se samo dodatno širi apatija i podstiče apolitičnost i razočaranost naših ljudi. 

Ista marketinška i politikantska metodologija se primenjuje i danas kada treba pridobiti građane za prihvatanje evro-atlantskog sporazuma o priznavanju nezavisnost tzv. kosovske države i njenom ulasku u UN. Neophodno je sprovesti opsežnu operaciju pretvaranja većinskog stava našeg naroda o nepriznavanju kosovske nezavisnosti u prihvatanje “najboljeg mogućeg rešenja“ za odvajanje sastavnog dela naše suverene teritorije i to tako što će se to proglasiti za veliku istorijsku pobedu koja otvara neviđene do sada mogućnosti za sveopšti napredak Srbije.

Vučićevi propagandisti i dežurni analitičari su se poduhvatili ovog teškog posla koristeći sva moguća sredstva medijske i politikantske manipulacije. Očigledan pokazni primer ovakve marketinške i medijske obrade mogao se videti odmah nakon protesta održanog ispred Predsedništva Republike, a je bio posvećen pre svega davanju podrške zahtevima predstavnika Srba sa Kosova i Metohije, i to onih predstavnika koji nisu deo naprednjačke Srpske liste čiji glas ne može da se čuje u našoj javnosti

Vučićevi propagandisti i dežurni analitičari su se poduhvatili ovog teškog posla koristeći sva moguća sredstva medijske i politikantske manipulacije. Očigledan pokazni primer ovakve marketinške i medijske obrade mogao se videti odmah nakon protesta održanog ispred Predsedništva Republike, a je bio posvećen pre svega davanju podrške zahtevima predstavnika Srba sa Kosova i Metohije, i to onih predstavnika koji nisu deo naprednjačke Srpske liste čiji glas ne može da se čuje u našoj javnosti. Jer oni su u svojim zahtevima tražili da se odbaci evro-atlantski sporazum o priznavanju kosovske nezavisnosti i doveli u pitanje politiku A. Vučića o rešavanju položaja Srba na Kosovu i Metohiji i odlučno zahtevali poštovanje našeg Ustava i ustavnog položaja naše južne Pokrajine. Već predstavnika Narodnih Patrola jasno je odredio tok ovog skupa, jer se izgubio glavni povod i smisao okupljanja a on se pretvorio tačno u onu vrstu okupljanja koja je u potpunosti odgovarala ovoj vlasi i A. Vučiću. U prvim njihovim oficijelnim reagovanjima moglo se čuti da se radi o protestu ekstremnih desničara, desničarenju, manifestaciji fašizma kao i pokušaju destabilizaciji ustavnog poretka, rušenja legalno izabrane vlasti i direktnog ugrožavanja života Predsednika Republike.

Kao po izvršnoj komandi oglasili su se režimski tabloidi i samo treba pogledati njihove naslovne stranice (Blic-Ekstremisti politički sablasni i sposobni za zločine, Kurir-Opasno-relativizacija pretnji smrću Predsedniku može skupo da košta Srbiju, Večernje Novosti-Na Sretenje hteli puč i likvidaciju šefa države, Alo-naoružani ultradesničari pokušali da izazovu krvoproliće, Informer -hteli su da ubijaju po Beogradu a tvrde da brane Kosovo) jer one jasno pokazuju kako je određen i profilisan njihov medijski zadatak u ovom još jednom igrokazu A. Vučića i njegove kamarile. Naravno da je u centru njihovog medijskog i politikantskog pregnuća stalno ponavljanje mantre o životnoj ugroženosti Predsednika republike bez koga Srbija ne bi mogla da opstane, a on je u svojoj izjavi ponovio svoju toliko puta odigranu predstavu  u kojoj se on pojavljuje kao nezaobilazni i jedino mogući faktor stabilnosti i mesijansko otelotvorenje državnog jedinstva. Interesantno jer napomenuti da su i tzv. slobodni i nezavisni mediji liberalno-demokratske i pro-evropske orijentacije okrenuti u potpunosti priznavanju Kosovske nezavisnosti u svojim komentarima gotovo ponovili osnovne akcente sadržane u napisima tabloida  i tako su se našli na zajedničkom poduhvatu borbe protiv desnice i desničarenja u Srbiji.

Namera naprednjačke vlasti je jasna i sadržana je u težnji da se ukazivanjem na ekstremnu desnicu i njihov “pokušaj državnog udara“ obesmisli i dezavuiše svaki razuman, argumentovan i racionalno zasnovan otpor sve jasnijoj i očiglednijoj nameri A .Vučića da prihvatanjem evro-atlantskog sporazuma stvori prostor za priznavanje kosovske nezavisnosti

Namera naprednjačke vlasti je jasna i sadržana je u težnji da se ukazivanjem na ekstremnu desnicu i njihov “pokušaj državnog udara“ obesmisli i dezavuiše svaki razuman, argumentovan i racionalno zasnovan otpor sve jasnijoj i očiglednijoj nameri A .Vučića da prihvatanjem evro-atlantskog sporazuma stvori prostor za priznavanje kosovske nezavisnosti a da to bude objavljeno tako da se to proglasi kao jedino moguće i realno rešenje jer se na taj način Srbija o konačno okreće ka Zapadu i ubrzava svoje evro-atlantske integracije. To će biti priznanje koje nije priznanje već će to biti oprobani metod A. Vučića isproban prilikom potpisivanja deklaracije u Tirani za koju je on rekao da je nije pisao ali je potpisao bez obzira što ona nije bila u skladu sa osnovnim postulatima  naše spoljne politike (ako ona uopšte i postoji kao niz usvojenih stavova i postupaka).

U isto vreme A. Vučić šalje poruku svojim prijateljim i saveznicima u EU i SAD da je sada spreman da se obračuna sa ekstremnim desničarima, a to su one „organizacije“ i aktivisti narodnih patrola i „srpske desnice“ koji su imali otvorenu podršku ovog režima kada su korišćeni (i ne samo oni) za obračuna sa opozicijom i svim onim ljudima i inicijativama koje su bile na nišanu vlasti jer su pokretali najvažnija i najosetljivija društvena i politička pitanja i probleme (pitanja ekologije, vladavine prava, socijalnog raslojavanja i rapidnog osiromašivanja stanovništva Srbije, velikih pljački i raširene korupcije, medijskih sloboda, uzurpacije vlasti A. Vučića i njegovih oblasnih gospodara). Sada je došlo vreme da oni budu predstavnici „patriotskih snaga“ koji će biti istureni u prve redove borbe za očuvanje Kosova i Metohije kako bi se zatvorio prostor za delovanje onih političkih i društvenih pokreta i političkih aktera koji su sada prepoznati kao istinski baštenici odbrane i zastupanje kosovskog zaveta. Očigledno je da je ovaj skup iskorišćen kao pogodna prilika da se organizuje još jedna otužna predstava i politikantska manipulacija A. Vučića.

Ali kakva je to država koju može da ugrozi nekoliko ekstremističkih grupa i skup na kojem su bili ljudi koji svakako većinski ne pripadaju ekstremnoj desnici

Postavlja se veoma jednostavno pitanje. Šta rade naše službe bezbednosti ako nisu u stanju da kontrolišu ekstremističke grupe i preventivno deluju u sprečavanju mogućih sukoba i izgreda. Naravno da nisu spremne jer su one upravo deo bezbednosnih struktura. Za ovu tvrdnju ima dovoljno ozbiljnih i argumentovanih dokaza. Ovoga puta su one poslužile za slanje poruke (pre svega biračkom telu SNS-a i to preko PINK televizije) da je borba za odbranu Kosova i Metohije u rukama ultra-desničara koji su spremni da čine nasilje i ruše državni poredak. Ali kakva je to država koju može da ugrozi nekoliko ekstremističkih grupa i skup na kojem su bili ljudi koji svakako većinski ne pripadaju ekstremnoj desnici. A elementarna je činjenica da je u nekoliko poslednjih meseci narastao ozbiljan društveni i politički pokret na talasu većinske volje našeg naroda u odbrani Kosova i Metohije i trebalo je zato na ovakav način zaustaviti njegov uspon i obesmisliti ga. Svakom dobronamernom građaninu ove zemlje je odavno jasno da Narodne patrole i ostale pseudo desničarske organizacije i grupe ne mogu biti deo širokog društvenog pokreta čiji je cilj odbrana ustavnog položaja Kosova i Metohije i suvereniteta naše zemlje.

Način na koji je ovaj režim spreman da se obračunava sa političkim protivnicima govori u prilog tvrdnje da se nalazimo pred izazovima otvorene diktature naprednjačkog režima

Nije ovom prilikom izostala ni ocena sa sastanka  državnog vrha i bezbednosnih službi o učešću stranih obaveštajnih službi u ovom delovanju ekstremnih desničara i u njihovom nastojanju da destabilizuju Srbiju. Po svemu sudeći verovatno se to, odnosi na delovanje malignog ruskog uticaja sudeći po sve raširenijoj antiruskoj propagandi u pro-režimskom medijima, taj zaokret je očigledan i može se prepoznati i u izjavama naprednjačkih državnih  funkcionera i samog Aleksandra Vučića. On nam je nedavno poručio da „Srbija bez EU ne može napred. Uvek moram da znam šta je ono što Srbiju gura napred i hrani, donosi posao za mlade i budućnost. To ljudi u Srbiji treba da znaju, to kažem iako to nije popularno. Ova pomoć će učiniti da siromašniji ljudi mogu da plaćaju nižu cenu struje“.

Pored uvrede elementarne inteligencije ova izjava je vrhunac prezira i omalovažavanja koje, ne prvi put, A. Vučić upućuje našim građanima, jer po njemu hrani ih EU, kao da su naši građani obični paraziti koji su samo dobri da budu jeftina i deklasirana radna snaga za pohod njegovih investitora i preduzetničke elite poslovnih ljudi vezanih za SNS. Takav je i njegov odnos prema rešavanju položaja srpskog naroda na našem Kosovu i Metohiji, što se moglo videti, što se moglo videti i po načinu kako je njegova medijske mašinerija spremno prihvatila obračun sa ekstremnim desničarima koji su koliko do juče bili njihovi uzorni i poželjni saradnici i politički saveznici. Način na koji je ovaj režim spreman da se obračunava sa političkim protivnicima govori u prilog tvrdnje da se nalazimo pred izazovima otvorene diktature naprednjačkog režima.

Svaki ozbiljan skup posvećen odbrani Kosova i Metohije mora biti rezultat temeljne organizacije, jasno izraženih zahteva i mora biti sazvan u pravo vreme jer jedino tako se može zaustaviti očigledna namera A. Vučića da sprovede svoju preuzetu obavezu da obezbedi priznanje nezavisnosti tzv. kosovske države dajući Srbima na Kosovu i Metohiji nevladinu organizaciju sadržanu u formiranju Zajednice srpskih opština samo kao pokriće za katastrofalno vođen proces pregovora i odricanje od suverenosti naše države na našoj južnoj Pokrajini

Vredno je pažnje spomenuti  reči velikog glumca i izuzetnog čoveka Petra Božovića o potrebi  našeg jedinstva u odnosu na Kosovo i Metohiju.“ Vreme je da se svi Srbi okupe oko čuvanja Kosova i da pokažemo  taj deo svog patriotizma. Ne smemo da trošimo vreme za izgradnju sopstvenog lika i dela u trenutku kad je opšta opasnost. Zube i očnjake jedni drugima možemo pokazati u mirnodopskim uslovima. Mi smo kao životinje koje beže od šumskog požara. Svi sada moramo da zakopamo ratne sekire kako bismo sačuvali našu Srbiju. Samo zajedno. Moramo uvek da imamo kao dobar primer litija u Crnoj Gori“. Ovu plemenitu težnju Petra Božovića o zajedništvu u borbi za odbranu Kosova i Metohije sledeći jedinstveni istorijski  primer litija u Crnoj Gori nije sada moguće ostvariti u Srbiji jer SPC pored rutinskog saopštenja o KIM u kome nije izostala podrška A. Vučiću nije uzela ozbiljnijeg učešća u stvaranju ovog neophodnog jedinstva. I Nažalost teško se može očekivati da je SPC spremna i voljna da ponovi izuzetni podvig Mitropolije Crnogorsko primorske koja je vodila i osmišljavala litije. Indikativno je da se glas SPC gotovo i ne čuje u vezi sa veoma teškim izazovima kojima je izložen srpski narod na Kosovu i Metohiji.

Osnovna pouka ovog skupa je sadržana u potrebi da se ne rasipa uzalud energija našeg naroda u protestima koje kontroliše i na svoj prepoznatljivi način organizuje A. Vučić i njegova medijska mašinerija. Svaki ozbiljan skup posvećen odbrani Kosova i Metohije mora biti rezultat temeljne organizacije, jasno izraženih zahteva i mora biti sazvan u pravo vreme jer jedino tako se može zaustaviti očigledna namera A. Vučića da sprovede svoju preuzetu obavezu da obezbedi priznanje nezavisnosti tzv. kosovske države dajući Srbima na Kosovu i Metohiji nevladinu organizaciju sadržanu u formiranju Zajednice srpskih opština samo kao pokriće za katastrofalno vođen proces pregovora i odricanje od suverenosti naše države na našoj južnoj Pokrajini.