Nemojte da budemo veći katolici od pape i da zbog pranja nečije biografije i dodvoravanja Briselu i Berlinu prihvatamo nešto što ne možemo da ispunimo

U Narodnoj skupštini Republike Srbije prošle nedelje se raspravljalo i glasalo o dva zakona o obrazovanju: Zakonu o osnovama sistema i obrazovanja i Zakonu o visokom obrazovanju. Prethodnih dana se o ovim zakonima i njihovim tačkama u Parlamentu vodila žučna rasprava, koja je na različite načine opstruirana od strane skupštinske većine i koja je od strane predsednice skupštine grubo prekinuta, iako je za raspravu ostalo još više od 200 minuta i premda je razmotrena jedva polovina amandmana predloženih na prvi zakon.

O školovanju migranata

Prema narodnom poslaniku Đorđu Vukadinoviću, jedan od niza spornih članova Zakona o osnovama sistema i obrazovanja jeste član 23. koja podrazumeva “Upis stranih državljana, lica bez državljanstva i tražioca državljanstva”. On je podneo amandman na tačku dva ovog člana koja glasi “ Za decu i učenike iz stava 1. ovog člana, za prognana i raseljena lica, izbeglice i migrante i decu i učenike koji su vraćeni u zemlju na osnovu sporazuma o readmisiji, koja ne poznaju jezik na kome se izvodi obrazovno-vaspitni rad ili pojedine programske sadržaje od značaja za nastavak obrazovanja i vaspitanja, ustanova organizuje učenje jezika, pripremu za nastavu i dopunsku nastavu, po posebnom uputstvu koje donosi ministar”, zahtevajući da se na kraj ovog stava doda fraza “u skladu sa mogućnostima”.

Svoj predlog amandmana Vukadinović je ovako branio pred poslanicima Narodne skupštine:

“Ja poštujem demokratsku diskusiju i sučeljavanje mišljenja, ali mislim da je očigledno da diskusija koja je vođena povodom ovog amandmana nema veze niti sa demokratskim sučeljavanjem mišljenja niti sa mojim konkretnim amandmanom. Podsetio bih kolege, bilo da me podržavaju ili ne, da je ovde reč o jednoj naizgled bezazlenoj, ali ne i nevažnoj tehničkoj intervenciji, gde sam samo, naglasivši da ne želim da ulazim u globalni problem migranata i kako se on rešava (ko ga je izazvao i sve druge stvari koje bi mogle da budu tema simpozijuma ili celog skupštinskog zasedanja), samo predložio da se kaže da će država, odnosno škole, ono što je u ovom članu obećano „činiti u skladu sa mogućnostima”, kazao je Vukadinović.

Na optužbe da on ovim amandmanom „poziva na govor mržnje“, Vukadinović je rekao:

“Dakle, nema nikakvog govora mržnje. Ja sam ovde višestruko pogrešno protumačen, povređen i uvređen, jer stavljen sam u jedan kontekst kome niti pripadam, niti mi je na primisli, niti sam mu ikada pripadao. Moguće da je to odjek i eho jedne od prethodnih diskusija, pre pauze i vezano za neke prethodne amandmana, ali očigledno je da neko od onih koji su ovdediskutovali nije ni pročitao o kom članu i kojem se amandmanu radi. Znači, u pitanju je samo to da ja želim da ministarstvo, odnosno škole, eventualno, imaju određeni manevarski prostor da sve to što piše u ovom članu zakona omoguće, uključujući i migrante. Naravno da podržavam i pozdravljam svaku humanu meru koja se po tom pitanju preduzima, ali samo uz pomenutu malu relativizaciju 'u skladu sa mogućnostima'.”

U drugom obraćanju, Vukadinović je primetio da poslanici gube dragoceno vreme na besmislene rasprave, a to vreme je moglo da se iskoristi za poboljšanje drugih spornih članova i tačaka zakona o osnovnom obrazovanju.

“Ja bih podsetio i kolege i sve ostale da smo mi sada na amandmanima 23. člana prvog zakona, koji ima preko 200 članova i imamo još drugi zakon koji ima otprilike isto toliko članova. Dakle, mi sada bukvalno radimo posao koji ovakvim tempom ne može da se završi i mislim da gomila važnih predloga, pametnih ili manje pametnih, neće stići da bude tematizovano. Gubili smo silno vreme. Nikome ne prebacujem, svi smo pomalo odgovorni. Kao da nekom odgovara da ključne i važne teme prosto ne dođu na dnevni red. Ja bih kasnije, ako se uopšte stigne, a to je iza stotog člana, govorio o potrebi ili mogućnostima da osnovno školstvo bude samo državno, to jest, da se ukinu privatne osnovne škole. To je važna tema, kontroverzna tema, kao i ovo da srednje obrazovanje bude obavezno . A za to neće biti vremena, jer smo se bavili time da li je bolji izraz „staratelj“ ili „pravni zastupnik“ i slično”

Vraćajući se na sporni stav dva iz 23. člana, Vukadinović je rekao:

“Povodom ovog našeg konkretnog amandmana, naš predlog je, u vezi sa ovim članom koji je izazvao toliko kontroverze, da se prosto malo pomogne državi, odnosno, potencijalno olakša i skine teret državi popitanju ispunjavanja obaveza za školovanje migranata na maternjem jeziku, utoliko što se, nakon svega što stoji, posle stava dva dodaju reči ‘u skladu sa mogućnostima’. Šta to znači ‘u skladu sa mogućnostima’? Imam utisak da se ovim članom Vlada, odnosno Ministarstvo, obavezuje na mnogo više nego što država realno može. Tu se obavezuje da ćemo obezbediti kurseve jezika i dopunsku i dodatnu nastavu za decu migranata. To prosto nije realno. Ja samo hoću da na ovaj način malim dodatkom - ne ulazeći u velike teme kako da se reši migrantska kriza, ne ulazeći u ono što je možda bila namera nekih drugih predlagača, da prosto - bez ikakve ksenofobije, bez ikakve zle volje prema bilo kome – kažem da mislim da se ovde predlagač obavezuje na nešto što teško možemo ispuniti. Neka me ministar dopuni ili ispravi ako grešim. Da li to znači da se mi obavezujemo, odnosno Vlada, da će škole obezbediti nastavu ili kurseve jezika na njihovom maternjem jeziku za decu migranata? To prosto nije realno. Zato sam hteo ovim dodatkom ‘u skladu sa mogućnostima’ da to malo razblažimo i relativizujemo tu obavezu. Čuli smo primer iz Sombora kako se to radi. Ali, nemojte da se obavežemo na više nego što možemo da ispunimo, gospodine Ministre. Jedna blaga relativizacija bi samo doprinela utoliko da kažemo ‘omogućićemo im da pohađaju nastavu, da slušaju i imaju dopunsku nastavu na svom maternjem jeziku – u skladu sa mogućnostima’. Škola to ne može da ispuni, verovatno to ne može ni Ministarstvo. Nemojte da budemo veći katolici od pape – da bi se prale nečije biografije ili da bi se dodvorili nekome u Briselu ili Berlinu – i da prihvatamo nešto što prosto ni većina razvijenih zemalja teško da može da ispuni”, kazao je Vukadinović.

O sastavu prosvetnih saveta – Članove nacionalnog prosvetnog saveta treba da bira skupština

Kada je u pitanju formiranje prosvetnih saveta, poslanik Vukadinović je izneo svoj stav da smatra da je važno da se članovi ovih saveta biraju u Skupštini Srbije, a ne od strane vlade.

“Želim da skrenem pažnju Ministru, odnosno predlagaču, da to sa savetima jednostavno nije u redu. Ja se donekle razlikujem od mojih kolega utoliko što meni toliko ne smeta da Ministar odlučuje. Na kraju krajeva, ja volim da se zna čija je reč poslednja. Ja se slažem i sa tim da savet savetuje, ali poslednja odluka je na izvršnoj vlasti, tj. na ministru, pa da znamo ko je odgovoran, koga hvalimo i  koga da kudimo. Znači, meni to ne smeta, gospodine Ministre. Ali, mislim da je strašna i fatalna greška da se svi članovi saveta, od onog najvišeg, nacionalno-prosvetnog, pa do ovih drugih, ne biraju u skupštini. Mislim da je to medveđa usluga tim ljudima. Nije problem samo što će njihova nadležnost biti savetodavna. I treba da bude savetodavna, bila je i do sada, mada su imali veća ovlašćenja. Nego mi nije jasno, pa mi odgovorite direktno ako možete, zašto se ne da veći dignitet i tim telima i tim ljudima, tako ih bira skupština. Ovako će oni na neki način, hteli-ne hteli, biti samo Vladini činovnici, odnosno činovnici Ministra“.

 O privatnim osnovnim školama – privatne škole uvode društvenu segregaciju i tajkunizaciju

Na početku svog izlaganja o predloženim amandmanima poslaničke grupe „Za spas Srbije-Nova Srbije“ Vukadinović je zatražio odgovor od ministra Šarčevića, zašto nema dovoljno vremena za raspravu o tako važnoj temi kao što je osnovno školstvo i oštro se usprotivio uvođenju privatnih osnovnih škola: „ Mi ne predlažemo mnogo amandmana, ali su nam svi bitni i strašno nam je žao što očigledno nećemo stići da raspravljamo, već svega samo nekoliko da uopšte pomenemo. Žao nam je što je ova rasprava išla u ovom pravcu, odgovornosti ima i na jednoj i na drugoj strani, po mom subjektivnom mišljenju, ali rukovodstvo skupštine je samo jednu stranu krivilo za to.

Mi imamo ovde hrpu lažnih amandmana, mi ne predlažemo stotine amandmana, amandmana koji zapravo to nisu i na to je koleginica Radeta kao iskusan poslanik sa pravom ukazala. Ovaj amandman jeste predlog za neku buduću debatu, kao i predlog o obaveznim srednjim školama. Smisao ovog mog amandmana jeste ukidanje privatnih škola. Visoke škole, fakulteti, gimnazije i srednje škole, to je već pitanje otvoreno za diskusiju, ima dosta argumenata za i protiv toga, ali  kada je reč o osnovnom školstvu, apelujem na kolege iz drugih poslaničkih grupa, verujem da većina njih u sebi smatra da osnovno školstvo treba da bude obavezno, kao što već jeste i pod državnom kapom. O drugim nivoima školstva možemo da razgovaramo, ali osnovno školstvo treba da bude obavezno i to je suština.

Sve drugo, amandmani do kojih nećemo stići, i pravi smisao ovog drugog zakona koga definitivno nećemo stići da raspravljamo, suština čitavog tog zakona koga smo mi osporili našim amandmanom a koji kaže, (molio bih ministra da to prokomentariše) da univerzitetski profesori mogu da nastave rade do sedamdesete godine života. Mislimo da je to loše, pogrešno i voleo bih da ministar to prokomentariše, jer je to mera gerotokrantska i usmerena protiv naučnog podmlatka, koji nam ubrzano odlazi iz zemlje.

To je u vezi sa ovim prethodnim amandmanom, iako vidim da u sali nema raspoloženja da se ozbiljno pozabavi predlogom da osnovno obrazovanje bude obavezno, kao što jeste, ali i da bude u nadležnosti države. Postoji formalni i suštinski argument za to. Formalni se ovde navodi u obrazloženju, uslov da privatno lice može da osnuje obrazovnu ustanovu jeste bankarska garancija. Pošto je osnovno obrazovanje obavezno, zamislite da sada neko krene u privatnu školu, deca se upišu u tu školu, a vlasnik bankrotira. I kakve imaju vajde ti učenici koji su pošli, kakve koristi imaju od toga što će biti aktivirana bankarska garancija kada je njima upropašćeno nešto što je njihovo i pravo i obaveza, a to je osnovno obrazovanje.

To je taj važan, konkretan razlog protiv. Ali postoji drugi, načelniji. Najveći društveni umovi poput Hobsbauma, velikog istoričara, do Habermasa, velikog filozofa, slažu se da je ono što je stvorilo nacionalnu svest, moderne nacije i moderne države kao jedinstvene nacionalne države bila opšta vojna obaveza i opšte osnovno obrazovanje. Kada je to prešlo u nadležnost države, kada je država počela da se brine o vosjci i o obrazovanju, tako su nastale moderne nacije. Nije slučajno da je danas trend da niti je vojna obaveza obavezna, niti je osnovna škola briga države. Posebno apelujem na kolege socijaliste – mada mislim da i mnogima od vas ostalih nije strana ta ideja, iako se sad čini jeretičkom – da ozbiljno razmisle zašto privatne osnovne škole.

Time uvodimo društvenu segregaciju među decom i uvodimo tajkunizaciju školstva. Ko pohađa privatne  osnovne škole? Samo deca bogataša i tajkuna. (Drugo su škole koje stranci osnivaju za sebe, odnosno decu diplomata i stranih državljana u Srbiji.) Mislim da je to loše, da je preuzeto od spolja kao neki trend i neka moda, koja je aktuelna u ovom trenutku u Evropi, ali je u suštini štetno i vrlo brzo ćemo se uveriti  koliko je štetno. Kod nas nije bilo takvog istraživanja, ali u Rusiji je vršeno istraživanje o privatnim školama i ispostavilo se da učenici u privatnim školama imaju znatno slabije znanje i slabije rezultate na ‘Pisa’ testovima. Znam da kod nas ima dobro uređenih privatnih sistema, znam da i ministar dolazi iz jednog privatnog obrazovnog sistema, ali govorim generalno o privatnim osnovnim školama i mislim da bi osnovno obrazovanje moralo da bude, naravno, obavezno i da bi moralo da bude briga države, to jest, ne bi smelo da  bude privatno. Hvala.“, završio je svoje izlaganje Đorđe Vukadinović.

***

Na glasanju, nijedan od 18 predloženih amandmana poslanika poslaničke grupe „Za spas Srbije-Nova Srbije“ Đorđa Vukadinovića, Sande Rašković i Dijane Vukomanović nije usvojen.

(NSPM)

Videti još: Amandmani koje je poslanička grupa „Za spas Srbije-Nova Srbija“ podnela na zakone o osnovama sistema obrazovanja i visokom obrazovanju