Политички живот | |||
“Кинеска четврт” у Ечки |
недеља, 21. новембар 2021. | |
Скупштина града Зрењанина на седници одржаној 21. септембра изменила је Генерални регулациони план (ГРП) за несљено место Ечка. У непосредној билизини овог села, које је неколико километара удаљено од Зрењанина, гради се гигантска фабрика аутомобилских гума кинеске компаније Линглонг, а поред њега ће пролазити и будући аутопут Београд-Зрењанин-Нови Сад. Линглонг планира да гради стамбено насеље у Ечки које је, без сумње, намењено радницима из Кине који ће ту, највероватније, бити привремено или стално настањени. Према писању листа Данас, за сада је предвиђена изградња пет стамбених зграда и једна пословна, на површини од 30.000 квадратних метара. Досадашњим ГРП-ом било је предвиђено да се у селима на територији Града Зрењанина могу подизати објекти са највише четири надземне етаже. Локални урбанисти сматрају да овакво решење омогућава очување слике предела, као и заштиту од стварања појачаних утицаја ветра. Линглонг је тражио да се омугћи изградња објеката са пет етажа. Градски урбанисти нису прихватили такав захтев, али, као што се и претпоствљало, Скупштина је изашла у сусрет страној корпорацији. Будући да је изграња огромне фабрике ваћ нарушила изглед предела, одборници нису били у дилеми како да поступе. А вероватно да их нико није ни питао. Зрењанински одбор СНС-а већ више од годину дана је под неким видом принудне управе чији задатак је да градска власт испуњава све захтеве Линглонга.
Ово је само јеадн од бројних уступака који су до сада Град Зрењанин и Република Србија учинили Линглонгу. Кинеска мегакорпорација већ је од наше државе добила донацију у износу од 85 милиона евра. Поред тога, градиће се аутопут, који нама није неопходан, и који ће вероватно бити финасиран из кредитита који ће наша државе узети од неке кинеске банке. На изградњи пута вероватно ће бити ангажоване фирме и радници из Кине. За сада још нема званичних информација о начину на који ће овај велики саобраћајни пројекат бити финансиран, али незванично се помињало да његова вредност износи 710 милона евра. Кад се саберу досадашње донације и трошкови изградње аутопута, испада да Србија улаже готово исти износ средстава као и Линглонг, али,наравно, она неће имати удео у власништву.
Зрењанинско удружење “Грађански преокрет” (ГП) у више наврата је саопштило да изградњу кинеске фабрике прате бројне повреде домаћих прописа. Као и за друге велике стране компаније, ни за Линглонг наши закони фактички не важе. До сада је у вези са кинеском гумаром највећа пажња јавности поклањана евентуалним штетним последицма на животну средину. Не ради се само о здрављу становништва. Изградња гигантске фабрике гума у попопривредном подручју крајње је проблематична. Мало је вероватно да ће се Линглонг придржавати домаћих еколошких стандарда. Фабрика се подиже у Банату, а њени производи намењени су европској аутомобилској индустрији. Да је еколошки безбедна, она би била лоцирана у некој држави чланици ЕУ. Линглонг и долази у Зрењанин како би могао да смањи трошкове производње у односу на оне који постоје у европским државама. Локални функционери истичу како ће у фабрици бити примењена најмодернија немачка технологија. Такви покушаји смиривања локалног становништва нису много уверљиви. Уосталом, и у Аушвицу је била примењена немачка технологија. Последњих година домаће власти све чешће најбољоље обрадиве површине стављају на располагање страним предузећима. Пре неколико година зрењанинска скупштина доделила је у тридесетогодишњи закуп скоро 2.500 хектара најплодније земље у државном власништву немачкој компанији Тенис, која је најавила да ће подићи више великих фарми свиња. До сада од тог посла, срећем, није било ништа, а Тенис није почео да обрађује те површине. Домачи ратари су тада безуспешно протестовали и тражили да они закупе то земљиште. Изгледа да је у Србији избледело сећање на биланс српско-немачких односа у двадесетом веку. Треба подсетити да су тада Срби масовно гинули како наша земља не би била немачка. Нису важни само еколошки и финансијски аспекти доласка Линглонга у Зрењанин. Постоје бројне социјалне и полтичке последице. На градилишту фабрике већ ради велики број кинеских радника. Изградња стамбеног насеља у Ечки недосмислено наговештава да ће и у производњи бити ангажовани страни радници. Огромна улагања наше државе неће много повећати понуду нових радних места доступних локалном становништву.Најбоје плаћени послови вероватно ће бити резервисани за раднике из Кине, а величина стмбеног комплекса у Ечки наговештава да их неће бити мало. Због огромене вредности инвестиције, извесно је да ће Линглонг имати велики политички утицај, не само у граду, већ и целој држави. Без обзира на то ко је буде чинио, локална власт неће смети да донесе ниједну одлуку која не одговара овој фабрици. Директор Линглонга у наредном периоду биће најутицајнија политичка личност, не само у Зрењанину. Страни инвеститори увек уживају заштиту својих држава, које су често најмоћније у свету. Нема дилеме око тога ко ће надјачати у конфликту интереса између Зрењанина и Кине.
Искуства из других држава сведоче да се међу кинеским радницима налази и не мали број припадника безбедносних служби НР Кине. Узимајући у обзир њихову технолошку опремљеност, реално је очекивати да они неће своју делатност ограничавати само на раднике из своје државе. Када је активиста ГП Иван Живков недавно покуша да испред градилишта Линглонга да изјаву за једну страну телевизију, непознати униформисани људи, по изгледу Кинези, су га у томе ометали. Министарство унутрашњих послова Србије би требало да одговори на питање да ли у нашој земљи бораве и делују припадници кинеских безбедносних служби. У време пописа из 2011. Ечка је имала 3.999 становника. Ради се о старом банатском насељу у коме вековима заједно живе Срби (2011- 54,57%) Румуни (2011-30,13%) и малобројнији припадници других народности. Они се се међусобно добро познају и међу њима нису до сада постојале значајније несугласице. Шта ће се десити када у селу буде изграђена “кинеска четврт”? Очигледно, тада ће доћи до нагле промене националног састава становништва. У непосредном контакту наћи ће се домаће традиционалне заједнице са људима који припадају различтој култури и цивилизацији. Рапидне промене те врсте по правилу имају за последицу раст тензија и нетрпељивости.. Проблеми могу наступити уколико пословање Линглонга буде на било који начин угрожавало локално становништво, које од њега неће имати велике користи. Не само да могу наступити сукоби са кинеским радницима, већ ће се и српско-румунски односи одвијати у потпуно друкчијим околностима од оних који су у насељу постојале вековима. Социолозима ће бити занимљиво да посматрају шта ће се дешавиати у Ечки. Тако радикалних промена у мулткултурној стварности овог села до сада није било. Неолиберализам почива на концепту тзв.”отворене тржишне привреде”. Према заступницима тог становишта, држава само треба да уклоини све препреке слободном кретању капитала, роба и услуга и тада, наводно, долази до динамичног привредног раста. Богате западне државе, које намећу свима овај модел привредног развоја, та правила примењују само кад им одговрарају. Перфирене државе морају да прихвате и слободно кретање радне снаге. Овакав захтев не чуди. Још средином четрдесетих година двадесетог века економиста Михал Калецки показао је зашто капитализам не трпи пуну запосленост. У таквој ситуацији капитал губи доминацију над радном снагом. Сваки радник који је незадовољан висином зараде или условима рада може да пређе код другог послодавца. Трошкови радне снаге тада расту, профити падају, а радничка класа стиче политичку моћ.
Последњих деценија у Србији постоје изражени депопулациони трендови. Најспособнији млади људи напуштају земљу, миграциони салдо је негативан.. Демографски процес старења узео је маха, тако да се смањује и контигент радне снаге. Стране компаније које изводе инфраструктурне радове у Србију већ запошљавају раднике из других држава. Кинеска предузећа обично их доводе из своје земље. Отуда отпада главни аргумент режима Александра Вучића да субвенционисање страних предузећа обезбеђује отврање нових радних места за наше раднике. Додуше, тачно је да таквом економском политиком Вучић омогућава ангажовање сувишних производних капацитета и незапослене радне снаге из Кине. Али, ми од таквог приступа имамо више штете него користи. Неолибералну транзицију у Србији прати и популациони инжењеринг. Мења се друштвени амбијент досељавањем људи који припадају не само различитим културама, већ и цивилизацијама. Културна хетерогеност Балкана добија нове аспекте. За капиталистичка предузећа таква ситуације је више него повољна. Када су радници етно-културно фрагментиранни, они су мање способни да стварају организације, попут синдиката и политичких партија, преко којих би могли да поправе свој положај. Осим тога, капиталисти могу да побуђују етничку нетрпељвиост међу радницима и да их тако онеспособе за колективну акцију. Такву стратегију у сузбијању класне борбе они нарочито успешно могу да користе уколико радници из једне етно-културне група имају боље плаћена послове у односу на своје колеге који припадају некој другој нацији или религији. До такве ситуације би лако могло доћи кад је Линглонг у питању. Такође, кад је етничака структура радника друкчија од оне која постоји у локалној заједнци, они у сукобу са власницима капитла не могу рачунати на подршку суграђана. Десничарске органиазције у Србији покушавају да подстакну моралну панику код домаћег становништва кад су мигранти, претежно муслимани, у питању. Ради се о људима који кроз Србију само пролазе и немају намеру да се у њој настане. Десница, као и обично, скреће пажњу са проблема који настају због структурних противречности капитализма. Много сложенија ситуација наступиће уколико се број страних радника у малим локалним заједницама буде повећавао. Тај проблем одавно постоји у западноевропским државама. Све сложенија етно-културна структура популације у западним друштвима, праћена погоршањем социјалног положаја доброг дела домаћег становништва, довела је до раста нетрпељивости према странцима и до јачања ултрадеснице. И у Србији до тога може доћи. Етничка проблематика је крање комплексна. У културно сложеним заједницма, на жалост, мнго чешће долази до сукоба, него до толеранције и сарадње. Поготово је то случај уколико се нагле промене дешавају у ситауцијама друштвених криза. (Аутор је политиколог из Зрењанина, 24. септембар 2021. године) |