Kandidati "građanske opozicije" ili građana

Deo  naše stranačke opozicije  koja sebe istrajno označava kao građansku , demokratsku i proevropski opredeljenu oglasio je  pere nekoliko dana  svoju bezrezervnu  podršku  Saši Jankoviću kao predsedničkom kandidatu. On je inače u našoj javnosti već duže vremena  predstavljan kao nestranački i nezavisni kandidat građana ali je već sada je očigledno da će se u izbornoj kampanji oslanjati pre svega  na postojeću infrastrukturu stranaka koje ga  podržavaju i njihove aktiviste. Zato se sa puno razloga može postaviti pitanje kako se  Saša Janković može  i dalje označavati kao nestranački  i  nezavisni  kandidat građana kada smo svedoci da se odvija  procese nepriličnog licitiranja koja će ga  opoziciona stranka - osim DS i Nove stranke -  podržati u izbornoj kampanji.  Još jednom se pokazuje  da  u našem političkom životu nema mogućnosti a ni  jasno artikulisane  društvene i političke volje da se izborna kampanja  može izvesti oslanjanjem na   građansku i  ne-stranačku inicijativu jer se  u javnosti glavni akcenat stavlja na   dilemu kako  će se pojedine  stranke svrstavati u predstojećim  predsedničkim izborima. Zato se Saša Janković ne može više smatrati  kao kandidat koji može biti izraz mišljena  onih građana  koji najmanje poverenja imaju upravo u  postojeće stranačke strukture koje  će činiti  pravu  okosnicu njegove kampanje.

Ne smemo   nikako prenebregavati činjenicu  da su većina  naših stranačkih prvaka na  političkoj sceni Srbije prisutni više od  dve  decenije i oni sigurno ne mogu biti nikakva   stvarna  zaloga da će doći do radikalnijih promena našeg političkog i društvenog sistema. Naprotiv , oni su postali ozbiljna smetnja za  artikulisanje  novih i savremenih  pristupa u  rešavanju  velikih izazova pred kojima se naša zemlja nalazi. A pokazalo se  u Evropi i SAD da je upravo  antisistemsko  glasanje  protiv   okoštalih i  korumpiranih  stranačkih nomenklatura i oligarhija donelo dalekosežne političke i društvene promene. U jednoj izjavi  Saša Janković je rekao“ Ne vidim da smo kao  građani  inferiorniji od Švajcaraca ili Norvežana iako nam  stalno spočitavaju  da   treba da se  menjamo , reformišemo. Ono što zaista mora da se reformiše je vlast. To mogu samo građani“. On nigde ne pominje da stranke imaju odlučujuću  ulogu  u nastojanjima da se  reformiše naše društvo već ističe presudnu ulogu  delovanja građana kao glavnog izvorišta i garanta demokratskih promena.

I prvi nagoveštaji kandidature Vuka Jeremića nam ukazuju da se  i on oslonio pre svega na etablirane političke aktere i raspoložive  stranačke strukture koje takođe pripadaju onim političkim snagama koje su dugo bile deo političke vlasti na raznim nivoima. Oni sigurno ne mogu obezbediti Vuku Jeremiću tako potrebni otklon od prokažene stranačke politike koja je odavno izgubila elementarni moralni  kredibilitet i integritet. A upravo je izlazak iz senke ovih  večitih  političkih političkih lidera(  uredno su popunili  prvi red na skupu na kome je  objavljena  Jeremićeva kandidatura) jedini  izvesni garant  da  ovaj  kandidat može  doprineti oživljavanju , konsolidaciji i inoviranju naše  dramatično  urušene političke scene.   Tako smo od početnih priča i inicijativa da ćemo imati ovoga puta ne –stranačkog kandidata opozicije  iznova došli u situaciju da će na ove predsedničke izbore ona izaći razbijena i podeljena i tako  trasirati  put za još jedan u nizu ponižavajućih izbornih i političkih poraza. Kao i mnogo puta do sada , bez obzira što neke stranke ističu da su podrškom Saši Jankoviću pokazale svoju nameru da  zastupaju  opšte interesa zapostavljajući i žrtvujući svoje posebne stranačke interese, jasno je  već sada da na našoj političkoj sceni  ne postoji  još uvek mogućnost da u izbornoj  kampanji  za predsedničke izbore  učestvuje kandidat građana čiji rezultat ne bi bio uslovljen pre svega isključivom tzv. velikodušnom stranačkom podrškom.

Jelena Helbuš Volić je u tekstu o Hani Arent  na pravi način   ocrtala glavni problem  našeg vremena koji se sastoji u  razaranju samosvesti građana i njihovo uvođenje u zatvoreni krug pasivnosti i opšte nemoći.“ Hana Arent vidi suštinski problem svoga vremena- samoorganizacija građana u politički kolektiv je smisao života, u 20 veku  je pokazivao ozbiljne nedostatke  upravo u samosvesti pojedinaca i njihovoj samostalnoj odluci da dela po sopstvenom mišljenju. Aktuelni problemi reprezentativne demokratije danas se mogu skicirati na sledeći način: građani se dobrovoljno odriču svog prava da vladaju . Građani finansiraju političke plaćenike u zamenu za slobodu da se povuku u privatnost.. Za Hanu  Arent propast demokratije počinje odlukom građana  da su njihovi privatni poslovi važniji od opšteg dobra“. Za nas je suštinsko pitanje , da li će predstojeći predsednički izbori samo  još jednom potvrditi i osnažiti  ovaj  izuzetno  važan zaključak Hane Arent.