Još jedna autošovinistička bruka e-novina i Vesne Rakić-Vodinelić

Dakle, Vesna Rakić-Vodinelić (u daljem tekstu: VRV) i e-novine brane Vlahe od Vukadinovića. Zaista brižno s njihove strane. Međutim, ako su toliki iskreni branitelji Vlaha, što ih nedavno nisu branili od pritiska Rumunije da se Vlasi u Srbiji MORAJU tretirati kao rumunska nacionalna manjina? Zašto vajni borci za ljudska i manjinska prava tada nisu galamili protiv ugrožavanja prava da se neko u nacionalnom pogledu izjašnjava kako želi, da mu taj identitet ne nameće niko drugi, izvan ili unutar njegove države? Za razliku od sajta NSPM-a, na kojem se može naći pregršt tektova na tu temu, na sajtu e-novina o tome se napadno ćuti. Štaviše, u jednom usamljenom tekstu koji spominje Vlahe sugeriše se da su oni Rumuni. Iako 60 posto Vlaha odbija da se tako izjasni. Toliko o brizi e-novina za nacionalna prava Vlaha.

Za „Drugu Srbiju“ i e-novine kao njen propagandni servis nema spora da npr. Crnogorci nisu Srbi. Ali, očigledno im je sporno da Vlasi nisu Rumuni, čak i kada se otvoreno izjasne samo kao Vlasi, u ništa manjem procentu nego Crnogorci. VRV takođe gura veliki broj Vlaha, protivno njihovoj volji, u rumunski nacionalni korpus. Za nju je nesumnjivo da je Rumunija matična država Vlaha iz Srbije; to se spominje na čak tri mesta. Šta je to nego (rumunski) nacionalizam koji se maskira borbom protiv (srpskog) nacionalizma? Ovu pozadinu treba uvek detektovati i javno obznaniti. "Drugosrbijanci" su lažni internacionalisti. Oni su uistinu antisrpski nacionalisti, a često i autošovinisti. Sve što odriču Srbima, nepogrešivo i nepokolebljivo brane ne-Srbima. Tako se nacionalna separacija podržava isključivo nauštrb Srba i Srbije. Dvostruki aršini „Druge Srbije“ slepo slede iste takve uzuse zapadne politike prema našoj državi i narodu.

Ali, VRV i e-novine ne vrše nacionalnu diskriminaciju samo u ovom obliku. Oni je promovišu i u posrednom vidu, putem propagiranja političke diskriminacije, i to na jedan podmukli i podmetački način. Podmuklost je u tome što kao krunski dokaz protiv NOPO, VRV uzima Vikipediju, što je samo po sebi problematično, i neprofesionalno, ako se već nastupa iz poze pravničke profesije, koja nam se ovde demonstrira. Da li se ona pozvala na osnivački akt, program ili status NOPO-a da bi dokazala da NOPO nema nikakve veze sa Vlasima? Nije. Toliko o njenoj "ekspertizi". A podmetanje je u izričitom prihvatanju i daljem iznošenju kao vlastitog, Vikipedijinog navoda da se NOPO registrovao kao stranka vlaške nacionalne manjine „jer nisu želeli da na ime taksi za osnivanje uplate više od 2.600.000 dinara”. Istina je, međutim, da oni nisu imali te basnoslovne novce, a ne da nisu želeli da ih daju.

Ovde se krije politička diskriminacija na nacionalnoj, ali i socijalno-ekonomskoj osnovi koja, kako na žalost vidimo, ima zakonsku posvetu. Jer, ono što se zakonski omogućava ne-Srbima ne omogućava se nekim Srbima. Tako pripadnici jedne nesrpske zajednice, samo zato što su ne-Srbi, ne moraju po zakonu da plaćaju astronomsku sumu za registraciju svoje stranke, a takođe imaju i znatno smanjeni cenzus za ulazak u parlament. Ni jedno ni drugo po meni nije sporno. Ali, itekako mi je sporno što to ne važi za (sve) Srbe. Po zakonu, ako ste Srbin i ako nemate milione, ne možete da se politički registrujete i organizujete?! Šta je to nego drastično kršenje, odnosno nejednaka primena, ljudskih prava, i to po dva osnova, nacionalnom i socijalnom? Zašto bi neki Srbi, ako su ekonomski nemoćni, morali da ulaze u postojeće, ekonomski moćne stranke, da bi legalno politički delovali (a svaka je ekonomski dovoljno moćna ako može da skupi onolike novce samo za registraciju)? Zašto bi na to bili zakonski primorani ako im te stranke programski ne odgovaraju? Zašto bi srpske političke stranke, tačnije, sve one koje se ne definišu izričito kao stranke nacionalnih manjina, bile osuđene na nepostojanje ako nisu bogate? I zašto za političke manjine, npr. tek osnovane, nove stranke, ne važi isti princip kao za nacionalne manjine, a to je deset i više puta smanjeni cenzus za ulazak u parlament? Kako se može očekivati da one odmah toliko ojačaju da prebace pet procenata glasačkog tela?!

Jasno je stoga da je ovaj zakon o strankama ustrojen tako da politički privileguje bogat(ij)e Srbe, odnosno njihove stranke, kao i stranke nacionalnih manjina, i samim tim diskriminiše sve one Srbe koji su ekonomski slabi, a takvih je na milione. Njima je, po postojećem zakonu, zabranjeno autonomno političko organizovanje. Stoga je ovaj zakon očigledno socijalno nepravedan i nedemokratski, i po svoj prilici neustavan, jer krši osnovni demokratski princip građanske ravnopravnosti. Žalosno je da se jedna profesorka i borkinja za ljudska prava ovakvom svojom reakcijom toliko ogrešuje o ustav i demokratiju. Čak i da je dokazala da NOPO nema nikakve veze sa Vlasima, a nije, ispostavilo se da bi ona podržala njegovo ukidanje samo zato što nije milionerska stranka. Po ovoj demokratkinji, politikom izgleda imaju pravo da se bave samo bogati. I tako, dok smo mislili da je vreme imovinskih cenzusa, kao prepreka političkoj demokratizaciji, nepovratno ostalo iza nas, u prvoj polovini 19. veka, ispostavlja se da se vratilo kroz zakon o strankama na početku 21. veka, i da se na njega pozivaju neki današnji uterivači „demokratije“. Toliko o „modernosti“, „emancipovanosti“ i „progresivnosti“ snaga kojima VRV ideološki i politički pripada. Naspram njih, NOPO, koji je prvi javno ukazao, i za sada jedini ukazuje, na nedemokratsko ustrojstvo postojećeg političkog sistema, i to u njegovim zakonskim temeljima, a ne samo aktuelnoj praksi, i koji tako nastupa kao njegova radikalna kritika, deluje istinski moderno, emancipovano i progresivno. I zbog toga je osvojio moje i simpatije svih onih građana kojima se sadašnja politička scena čini strahovito skučenom, zamornom i besperspektivnom.

I kao da joj ova nazovi pravnička kritika nije bila dovoljna, VRV se na kraju teksta obrušava na neka mesta iz „Inicijative za spas Srbije“. Last, but not least. Naprotiv, biće da je to bio pravi pokretač njene reakcije koju je trebalo uviti u kvaziekspertske oblande. Da se Vlasi ne dosete. Prisustvujemo ovde pravoj bruci i VRV i e-novina, na žalost, ne možemo reći neviđenoj, jer je, bar kad su NSPM i njegovi vodeći autori u pitanju, to postao ustaljeni obrazac obračunavanja. Bez ikakvih moralnih i pravnih skrupula, direktno klevetama, uvredama i (foto)montažama. Govor mržnje je, po ovima, tobože zabranjen, ali ne kad su u pitanju (između ostalih) NSPM, Vukadinović ili Antonić. U njihovom slučaju sva sredstva su dozvoljena, mržnja provaljuje u svom najprimitivnijem, najbezočnijem, najodvratnijem obliku, tekstom i slikom, a u odsustvu zvučne podrške, ona nam se pokušava rečima dočarati. Ima li, po ovoj profesorki prava, Vukadinović ljudsko pravo na lično dostojanstvo? Očigledno ne. Ima li pravo da ne bude klevetan? Opet očigledno ne jer mu VRV kriminalno podmeće sledeće stavove koji su krajnje tendenciozno izopačavanje programa Inicijative: Vukadinović će „vlašku manjinu zauzdavati kad god pokuša da održava odnose sa svojom matičnom državom“, „svojeručno sterilizovati silovatelje povratnike, pripadnike vlaške manjine“ i „naterati vlašku manjinu da opšti ćiriličnim pismom“. Da sam na Vukadinovićevom mestu, tužio bih VRV zbog ovakvih navoda. Utoliko pre što ova ogoljena kleveta daleko prevazilazi lični plan, i nije nimalo bezazlena. Njome se provocira čitava jedna zajednica, u ovom slučaju vlaška manjina, i huška na Vukadinovića.

A e-novine bih tužio zbog skarednih fotomontaža i brutalnih ispljuvaka koje se pojavljuju među komentarima, a koje moderator tog sajta nije uklonio. Uzgred, mogu da kažem da tako nešto na sajtu NSPM-a nije moguće videti i pročitati (u kulturnom pogledu, NSPM treba da se ponosi, a e-novine ponize). Ne ide se u „Evropu“ najcrnjim psovkama i prostaklucima. Pored ostrvljenih napada na ličnost Vukadinovića i Antonića, srećemo među komentarima i klasične rasističke uvrede sa sve slikom, npr. pripadnika plemena Zulu. Zaista, kada će e-novine dotaći dno dna?

Pa ako se već držimo zakona, poštujmo i iskoristimo onda sve zakone, uključujući one koje štite ljudsku ličnost i njeno dostojanstvo. Ako u ovoj državi još ima neke pravde, od odštete, tj. novca prikupljenog na ovaj način, može se bar malo poboljšati materijalna situacija NSPM-a i NOPO-a, pa će samim tim taj novac konačno naći pravu namenu. Za dobro i spas Srbije.