Гас, енергент 21. века - „Јужни ток“ кључан за безбедносну и економску стабилност Балкана

Изградња Јужног тока имаће кључни значај како за безбедносну тако и за економску стабилност Србије и читавог Балкана. Овај гасовод, као јединствен интеграциони процес, повећаће одговорност и међузависност свих актера који учествују у његовој изградњи, јер ће у будућности сви они имати јединствен интерес – да се обезбеди несметан проток и снабдевање гасом. То ће истовремено допринети повећању степена безбедности у читавом региону, а верујем да је то у интересу како САД тако и ЕУ, рекао је Ненад Поповић, потпредседник Народне скупштине и ДСС, током предавања „Геополитичке и економске импликације гасовода Јужни ток“ које је одржао студентима Универзитета Колумбија у Њујорку (САД).

Иако енергетска безбедност многима звучи као као апстрактна брига, како је објаснио, она не представља само идентификовање претњи већ дефинише односе међу народима и указује како енергетика утиче и на њихову националну безбедност.

- Основна дефиниција енергетске безбедности је физичка сигурност – заштитити инфраструктуру, ланце снабдевања, руте размене и очувати могућност снабдевања енергентима на други начин уколико је то потребно. Међутим, она значи и омогућити да светски енергетски поредак састављен од међународних институција и националних организација функционише несметано. Омогућити инвестиције у овом сектору, повољну климу за улагања како би били сигурни да ће и у будућности бити извора енергената. Земље које увозе енрегенте мисле о сигурности снабдевања а земље које извозе енерегенте о стабилности тржишта – указао је Поповић.

Енергетска независност, како је истакао, била је чињеница светског поретка вековима.

- Али кључна тачка где енергетска безбедност постаје један од одлучујућих фактора у међународним односима десила се 1911. године када је Винстон Черчил донео историјску одлуку да се бродови британске морнарице не танкују угљем већ нафтом како би били бржи од бродова све немачке морнарице која је тих година све више јачала. Уместо угља који су сами експлоатисали у Краљевству, одлучили су се за увоз нафте која је 6000 миља далеко, у тадашњој Персији, данашњем Ирану. На почетку 21. века, релативно тесна тржишта нафте као и рањиве цене нису више била једина брига или опасност по енергетску безбедност. Појавиле су се нове, нестабилност у земљама које обезбеђују енергенте, тероризам, поновно рађање национализма, пораст цена, геополитичка ривалства – рекао је Поповић и указао да ће потреба за енергентима порасти за више од 30 одсто у наредних 20 година. Од тога пораст ће бити 45 одсто у земљама у развоју, док ће у наредних 20 година, зависност ЕУ од увоза енергената порасти за чак 20 одсто.

- Деветнаести век је био век угља и дрва, 20. век нафте а 21. век је век природног гаса. У 2030. години око 80 одсто енергената ће чинити фосилна горива : гас, нафта и угаљ. Гас ће 2050. оставити иза себе нафту и постати главни енергент на свету. Он има све предуслове да буде гориво будућности: савремене технологије за експлоатацију и на земљи и у мору, релативно ниску цену, високу екологичност, релативно јефтин транспорт, чак и прекоокеанским бродовима. Зато је гас данас кључан за енергетску безбедност као и борбу против климатских промена. Гас је универзално, глобално гориво будућности – објаснио је Поповић и додао да зато и не чуди што су пре три године руски „Росњефт“ и амерички “Ексон” потписали уговор о заједничкој експлоатацији нафте испод Арктика, пројекат вредан 500 милијарди долара а пре две године „Росњефт“ постигао споразум са Бритиш Петролеумом по којем је БП продао „Росњефту“ 50 одсто акција у заједничкој компанији ТНК-БП чиме је „Росњефт“ постао највећа нафтна корпорација на свету.

- Стални раст потражње за енергентима, уз јак привредни раст Кине, довели су до повећања интересовања за геополитичке импликације енергетске безбедности како на Западу тако и на Истоку – рекао је Поповић.

Међутим, како је објаснио, ЕУ има асиметричан однос са Русијом када је енергетика у питању. Та асиметрија се огледа пре свега у томе што је за Русију кључна „безбедност потражње“, а за ЕУ „безбедност снадбевања“. Русији су неопходни тржиште ЕУ и сигурни, дугорочни уговори који би обезбедили сигуран прилив новца. Са друге стране, ЕУ је неопходна сигурност у виду аранжана који ће омогућити дугорочно несметано, сигурно и финансијски што повољније снадбевање гасом.

- У наглашеној међузависности енергетских односа ЕУ и Русије јасно је да је ЕУ потребан руски гас. Са друге стране и Гаспром је веома зависан од прихода на извоз гаса у ЕУ који чини око 70 одсто њихових укупних прихода и кроз плаћање пореза финансира више од 20 посто руског буџета – сматра Поповић.

Говорећи о геополитичким импликацијама гасовода Јужни ток, он је навео да док се некада говорило да “пут из Европе ка Азији води преко Балкана”, данас се слободно може рећи да “пут из Азије ка Европи води преко Балкана”.

- Из Евроазије стиже све више енергената у Европу, пре свега гаса, а балканско чвориште постаје веома важно у геополитичком смислу. Балкан је, због повољног географског положаја, готово незаобилазан простор у транспорту енергената од изворишта на истоку, до крајњих корисника на западу. Изградњом макар једног стратешког цевовода обезбеђују се велике инвестиције у условима текуће кризе и неликвидности, гарантује сигуран буџетски прилив транзитних држава, али што је најважније – фактички се решава питање енергетске безбедности балканских држава у 21. веку, чиме се утиче на стабилизацију политичког и економског система, ствара основа за ширење индустријске производње и раст реалне економије, те тако повећава конкурентност балканских држава на глобалном тржишту – објаснио је Поповић.

Као једини реалистичан пројекат изградње гасовода, уверен је, показује се Јужни ток.

- Гасовод Јужни ток, заједно са гасоводом Северни ток, који заједнички граде Русија и Немачка на Северном мору, највећи је гасовод на свету, који треба да обезбеди дугорочну стабилност у снабдевању гасом читаве Европе. Шта ће бити геополитичке импликације Јужног тока? Овај гасовод ће помоћи да се осигура поузданост испорука гаса у Европу, јер ће заобићи политички нестабилну Украјину. Затим, Русија ће ојачати утицај на простору Балкана, што ће довести до њених нових инвестиција у другим областима, од грађевинарства до банкарства. Такође, ЕУ и Русија ће морати да нађу модус-вивенди и да преговарају око модалитета несметане изградње Јужног тока, што ће ојачати њихову сарадњу. Јужни ток ће ојачати међузависност актера који учествују у њему, што смањује могућност за тензије и сукобе и на крају, Србија, централна земља Балкана, која је две деценије стратешки слабљена сукобима, санкцијама и транзицијом, ће ојачати – навео је Поповић.

Према његовим речима, Србија ће тако постати важно европско геостратешко чвориште, из којег може да црпи и економски и политички утицај с обзиром на све веће потребе за енергентима у ЕУ.

- Као једина земља учесница овог споразума која није чланица ЕУ, Србија ће од стране Брисела бити третирана са више пажње, а њени интереси са више уважавања. Када гасовод буде завршен, Србија више неће морати да плаћа транспорт гаса преко других држава, односно таксу од око 30 долара на 1000 кубика, што је неколико пута више од просечне светске цене за транспорт. С друге стране, зарађиваће по 200 милиона долара од транзитних такси већ од прве године. Посматрано са економског аспекта, изградња гасовода Јужни ток у Србији допринеће повећању запослености и укупне привредне активности у земљи. У тренутку када се Србија суочава са проблемом недостатка подстицајних средстава за покретање привредне активности и отварање нових радних места, изградња гасовода може да обезбеди инвестиције од преко две милијарде евра и да директно упосли неколико хиљада људи. Индиректно може да запосли и неколико десетина хиљада, будући да ће српске компаније изводити бројне пратеће и услужне делатности на изградњи гасовода – рекао је Поповић и додао да је иста мотивација водила Немачку када је донела одлуку да са Русијом гради Северни ток.

- Неизвесно је да ли је Хилари Клинтон тражила од Ангеле Меркел да Немачка „нађе алтернативу за руски гас“, али можемо бити сигурни какав би био одговор Немачке на такав захтев. Немачка је вођена у међународним односима искључиво сопственим политичким и економским интересима. Србија треба да се понаша на сличан начин и искористи историјску прилику да кроз учешће у Јужном току обезбеди економску, политичку и енетгетску безбедност за своје грађане. Србија овакве могућности није имала често у историји и зато је важно да их искористи – закључио је Поповић.

(Предавање Ненада Поповића под називом “Геополитичке и економске импликације гасовода Јужни ток” организовано је у сарадњи са Хариман институтом за руске, евроазијске и источне студије из Њујорка.)

(Економски савет ДСС)