E pa srećna vam, nesrećnici, Nova godina

Srbija, kao što vam je poznato, ne pripada Svetu. Svet se piše velikim slovom zato što je Svet, za one koji veruju da on postoji kao zaseban entitet od kojega smo odvojeni našim smrtništvom, misao slična pojmu Boga – a ne nekakva obična i jedna od mnogih planeta koju nazivamo Zemljom. I Bog i Svet su po formi različita, u suštini slična a u onoj krajnjoj instanci opet sasvim međusobno suprotstavljena „pravca“ mišljenja kojima pribegavaju oni ljudi koji imaju potrebu da veruju da bi na svetu, ili pak u tom Svetu, morala postojati kakva promisao, viša od nama dokučove i svakako pravedna, nama nerazumljivom božanskom pravdom, i koja postavlja stvari na svoje mesto – pri čemu ne može da pogreši.

Svet kao božanski pojam u Srba, i koji se piše velikim slovom, uveden je onog časa kada se nekakva organizacija u vidu grupe država dosetila, igrajući se Boga, da Srbiju iz tog sveta iliti Sveta izbaci.

Svet kao božanski pojam u Srba, i koji se piše velikim slovom, uveden je onog časa kada se nekakva organizacija u vidu grupe država dosetila, igrajući se Boga, da Srbiju iz tog sveta iliti Sveta izbaci.

Od tada, dragi čitaoci, vi živite u čudnom uverenju da postoji Srbija s jedne i Svet s druge strane, te vam se čini da vi, kao lica koja žive u Srbiji, nemate nikakve veze s ovim Svetom koji vam često pominju razni ljudi, na televiziji. O Svetu (čiji, ne zaboravimo, niste deo) pričaju vam svakojake bajke i vi ih čitate u svojoj srpskoj, dakle ne-svetskoj štampi, slušate na televiziji i radiju, i što vam više pričaju – vama se taj Svet čini daljim, manje dostupnim, za vas zatvorenim, mislite da ga niste dostojni, i živite u uverenju da Tamo važe nekakva druga pravila u svemu, pa čak i kada je u pitanju fizika sa svojim zakonima.

To, nažalost, nije istina. Kažem nažalost zbog toga što, ma koliko se vi, dragi građani Srbije opirali zakonima fizike gde kaže da se pesak u onom peščaniku nikako neće da penje nagore, nego će uvek da curi nadole, i ona dosadna gravitacija i sve to što vas onemogućava da lepo ostanete u ovom sada trenutku i nikako ne uđete u ovu, neumitnu kao smrt, Novu godinu – primoraće vas da sledeće godine, kao rob tih zakona fizike i sužanj gravitacije, gledate sledeće stvari:

Sve veće siromaštvo vaših sugrađana. Sve brutalniju i bespoštedniju otimačinu oko ostanka/dolaska te bivanja na vlasti. Sve jezivije priče o tome šta se dešavalo na onom prokletom Kosovu, i ko je bio u pravu – a vi ga niste slušali, jer ste slušali one druge koji su negovali vašu iluziju da postoji onaj Svet sa početka priče, kao pojam, kao misao, kao Raj iz kojega ste izbačeni jer ste krivi za već nešto.

Ima već par godina da ne verujete ni u šta od svih tih priča, obećanja, opravdanja, svaljivanja nekakve antičke krivice na vašu dušu, okajavanje, katarze... sad vidite jednu ravnodušnost, dobijate želju čak i za novim ratom... osećate tu bedu oko sebe, dosadu, nemaštinu, taj jad kao nekakav usud od kojeg bežanja nema... svejedno vam je, mislite, kakva će biti sad pa ta 2011. godina. Mislite – gore ne može, i baš vas briga.

Grešite.

Ona dosadna fizika kaže da po definiciji ne postoji kraj, što će reći da nema konačnosti (samo ste vi i vaši mali životi konačni, ukoliko se ne uzdate u Boga, reinkarnaciju ili već nešto – a ne nadate se onom „ničemu“ što bi neko mogao da shvati i kao Raj nakon svega onog „nečega“ što je video); i dakle, ta fizika kaže – uvek može da bude gore. Nema dna koje je konačno dno, nego uvek ima još dublje dno i ne dajte da vas zavaraju optimisti koji vam, prerušeni u pesimiste, ponavljaju kako „od ovog dna nema goreg“ ili „ovo je kraj“.

Nova će vam, dakle, godina doneti još manja primanja, ukoliko uopšte imate ikakva primanja, doneće vam više kriminala po ulicama vaših gradova i morbidnija ubistva po sokacima vaših sela, bićete nezadovoljniji, bezizlazniji, ako ste nekome od, do sada vam poznatih, političara i verovali – više nećete

Nije kraj.

U tome i jeste vaš najveći problem, dragi čitaoci, što kraja nema. Nema ga u definiciji. Ne postoji.

Nova će vam, dakle, godina doneti još manja primanja, ukoliko uopšte imate ikakva primanja, doneće vam više kriminala po ulicama vaših gradova i morbidnija ubistva po sokacima vaših sela, bićete nezadovoljniji, bezizlazniji, ako ste nekome od, do sada vam poznatih, političara i verovali – više nećete, ukoliko se ne odlučite da pokušate sa upisivanjem u kakvu stranku u blesavoj nadi da ćete tako srediti makar delić svojih nesređenih jer bednih života, posle čega ćete se nanovo razočarati – jer mesta su odavno zauzeta, nema se vremena i nema se para za nekog poput vas, nekakvig tamo N.N građanina, vi ste „niko i ništa“ kako je rekao Orvel, ali ne u „Parizu i Londonu“ nego ste niko i ništa u Srbiji. Ako niste previše matori, bežite! Ako jeste, nek vam je bog na pomoći.

Vlast vas više neće zabavljati svojim blesavim performansima u želji da vas animira i niko vam više neće ništa nuditi. Zakoni će biti sve gori, kontrola sve teže podnošljiva, plašićete se da pričate telefonom i preko interneta, po tri puta ćete zakljjučavati vrata svojih stanova (a bog vam je svedok, niko nema ništa ni da vam ukrade), plašićete se da vas ne uhvate s cigaretom u toaletu firme za koju radite, ukoliko uopšte radite, plašićete se da vas neka budala ne prijavi ako pušite u službenom autu, bojaćete se i komšija i kolega i slučajnih prolaznika a predstavnici vlasti draće se na vas sa TV ekrana.

Sve su to znaci njihove panike, kraj se bliži, film ste već gledali ali nemojte da vas to teši. Setite se kraja filma. Histerija sa dobrom logistikom i ludim narodom koji je lupao u šerpe jeste oterala one kojih se sada s nostalgijom sećate. I došli su neuporedivo gori.

Kada ste shvatili da su ovi neuporedivo gori, prvi put ste opsovali onu gravitaciju i to vreme koje neumitno kao smrt ide ka novim a ne vraća se u stare godine. Kada su vas demokrate na predsedničkim izborima uoči samoproglašenja nezavisnog Kosova plašili „strašnim devedesetim“ glasali ste, prirodno, za radikale. Neko za inat jer su mu se demokrate uveliko smučile a neko jer se zaista ponadao da će kazaljke na satovima početi da se okreću u suprotnom smeru ukoliko se u jutro nakon izborne nedelje probude – a predsednik Srbije tada radikal Toma Nikolić.

A onda ste ponovo glasali za jednu, a dobili neku drugu vladu. Vreme, s novom ili starom ili nekom ponovo bizarno sklepanom vladom ide pa ide tamo gde je krenulo, a vi ste sve manje zainteresovani, niste čak ni ljuti, stiže nova godina, ne kupujete poklone, nemate para, nije vam ni do čega, a šta biste i slavili?

Možda ponovo budu izbori. Bićete, kratko ali ćete ipak biti, ponovo u centru pažnje. Svi će vam se obraćati, vodiće svoje cirkuske šatre i zabavljati vas po vašim gradovima i selima, deliće se pokloni, pevaće vam besplatno razne pevačice

Ipak, radujte se.

Možda ponovo budu izbori. Bićete, kratko ali ćete ipak biti, ponovo u centru pažnje. Svi će vam se obraćati, vodiće svoje cirkuske šatre i zabavljati vas po vašim gradovima i selima, deliće se pokloni, pevaće vam besplatno razne pevačice, recitovaće vam glumci, ulizivati vam se poslanici, sve će biti kao prošli put – samo malo kraće, malo žešće i malo teže za svariti, jer ovaj put to više neće biti borba samo za vlast (čuj, samo) nego borba za život. Ako ekipa s vlasti ne uspe da pobedi, pokrade, plati, uradi šta ume i ne ume samo da na vlasti i ostane – ona više neće moći da se vrati u nekakvu opoziciju. Dobar će deo morati da beži iz zemlje, neki će za primer pozavršavati u zatvorima a dobar će se deo, kako to već biva, prikloniti novim pobednicima.

Srećna vam dakle Nova godina, nek vam je Bog na pomoći i radujte se – ako bude izbora biće zabave s proleća. Leteće baloni i igraće mečke, sve će izgledati kao jedna velika svetkovina a političari će, pijani kao što im i priliči o Dionizijama, obećavati i šta može i šta ne može, pa čak i to da se vreme vraća unazad.

Nećete ih, istina, kao one stare glumce putujućih pozorišta, moći baš gađati paradajzom jer ovi glumci imaju ozbiljna obezbeđenja, ali ćete bar moći malo da se zabavite kao o kakvom poklonjenom prazniku.

Opustite se i uživajte. I lepo se provedite.