Dosta „kmečanja“ - pređite na efikasna dela kada je reč o natalitetu

Srbija ne sme da dozvoli da 2018. bude treća godina zaredom u kojoj se ponavlja jeziva činjenica da se rodilo najmanje beba u poslednjih 100 godina.

Zvanični podaci nam nalažu da delujemo bez trenutka čekanja, da svakodnevno, neumorno usvajamo mere sa kratkoročnim i srednjoročnim  efektima, a pripremamo one spasonosne, dugoročne mere. Demografska zima i nestajanje stanovnika Srbije nije problem koji je nastao nedavno, ali je svakako problem sa kojim samo sada, u ovih nekoliko godina možemo da izađemo na kraj.

Doslovno je „sad il' nikad!“ jer teško da postoji mogućnost za obnovu naroda ukoliko stopa fertiliteta (broj dece koju prosečno rodi jedna žena u svom reproduktivnom dobu) padne ispod 1,38 a u Srbiji je ova stopa u stalnom padu. U 2014. godini iznosila je 1,47.  Za prostu reprodukciju potrebno je dostići stopu fertiliteta 2,1. Ova generacija nema taj luksuz da pokoljenjima ostavi crne prognoze i pogubnu demografsku statistiku.

Mi nemamo koga da upozoravamo na posledice, niti kome da se požalimo na gotovo beznadežno činjenično stanje. Mi smo ti koji moraju da nađu rešenja, poslednja generacija koja može nešto da uradi za opstanak naroda. Zakoni prirode neumoljivo čine svoje, a nesposobnost političkih struktura u Srbiji, odgovornih za propast u svakom smislu, pa i za ovo fizičko nestajanje, poprima dramatične razmere.

Na listi Ujedinjenih nacija od deset naroda koji mogu da nestanu do kraja 21. veka, Srbija zauzima poražavajuće šesto mesto. Nizak natalitet, visoka stopa mortaliteta, siromaštvo i emigracija su najveći problem u našoj državi, a svi članovi vlade,  bez izuzetka, bave se trivijalnostima i sopstvenim  strankama.

Slavica Đukić Dejanović kaže da žene ne rađaju zbog čistog konformizma. Na sajtu njenog Ministrastva jasno se vidi da mesec i po dana nije imala nikakve vidljive aktivnosti, a i ono što se prikazuje su putovanja po inostranstvu i uopštene priče. Galerija fotografija prikazuje samo nju, ni traga od sadržaja koji bi mlade ljude zaista naveo da stvaraju porodice i rađaju decu. 

Vrhunac njene aktivnosti na suzbijanju depopulacije je nabavka 18 bicikala za patronažne sestre u jednoj seoskoj sredini. Neuspešni konkurs Ministrarstva za kulturu i Saveta za populacionu politiku za slogan koji bi podsticao na rađanje samo je još jedan u nizu dokaza nesposobnosti, nestručnosti i nebrige režima. Kada nemate ideju šta mladim ljudima osim slogana da ponudite kao podsticaj da se odluče da postanu roditelji, osudili ste i sebe i državu na neuspeh.

Dejanovićeva nudi uvrede mladim ženama i isprazne slogane na koje baca i novac i vreme, Mihajlovićeva je kritikuje iz krajnje sebičnih razloga (zbog tih stranačkih prepucavanja i Predlog zakona o rodnoj ravnopravnosti nikako da dođe u proceduru, ali u ovom slučaju je to nama na sreću, ja to pozdravljam, jer taj zakon ne donosi nikakav konkretan boljitak ženama u Srbiji). Savetom za populacionu politiku predsedava premijerka Ana Brnabić. Kada ona i njene ministarke govore o rađanju kao najvažnijoj meri za povećanje nataliteta, ne pada im na pamet da u tom kontekstu spomenu brak, porodicu, ljubav.

Odgovorna država mora da nađe način da se svaki njen stanovnik oseća kao važan deo društva i pronađe svoju ulogu u njemu. Šta ima neobično u tome da se kaže da je najosnovnija prirodna uloga žene da postane majka?

To što ministarka Mihajlović u svojim medijskim nastupima, nehotice ili namerno, vređa domaćice i vernike ne znači da urbane žene treba da se stide svoje potrebe da budu majke ili sopstvenih verskih uverenja. Svi mi koji smo odgovorni za natalitet treba da se mladima obratimo s ljubavlju i brigom, usmerimo ih na bračne zajednice, na roditeljstvo i zajedništvo i obezbedimo im za to održivu finansijsku podršku.

Mihajlovićeva i Dejanovićeva se ponašaju kao da tu ljubav i razumevanje jednostavno nemaju u sebi i nisu adekvatne osobe za posao kojeg su se prihvatile, jednako kao i predsednica Saveta za populaciju, Ana Brnabić. Zbog toga me ne čudi izjava Zorane Mihajlović da žena ne sme da bude mašina za rađanje i ne može joj se narediti da rađa.

Slažem se ja da žena mora imati pravo izbora, ali zaista ne vidim nikakav problem u tome da ona sa radošću prihvati svoju prirodnu ulogu, ukoliko za to ima fizičke mogućnosti. I predsednik DS-a Dagan Šutanovac je nedavno pokušao da ismeje stavove Dveri doskočicom „Ona da rađa, on da brani“ , ali je samo izazvao podsmehe na račun Ane Brnabić i Aleksandra Vulina na društvenim mrežama.

Svetinja braka, porodice i stvaranja novog života je temelj svakog naroda i zato je na žestokom udaru različitih ideologija i lobija. Opstanak prirodne porodice jednako je ugrožen u svim slojevima društva i mladi, naročito urbani ljudi, treba da se oslobode svih predrasuda i barijera.  Pa ima li lepše i uspešnije žene od one koja je uspela da uskladi karijeru i materinstvo, da se ostvari kao bračni drug, roditelj i pouzdani poslovni partner?

To je slika žene za koju se zalažem. Slobodna, samosvesna, hrabra. Žena koja se ne stidi svog nasleđa i tradicije, ali i usvaja pozitivne tekovine savremene civilizacije. Građanka srpskog grada i sela, a istovremeno građanka sveta. Prepoznatljiva po harizmi, unutrašnjoj snazi i vedrini, uprkos teškim uslovima života. Doterana, elegantna i odmerena uprkos siromaštvu i poniženju koje je okružuje.

Zato neka Ana Brnabić gleda da spreči izdaju KiM i dalje propadanje države, neka vrati povraćaj PDV-a na opremu za bebe (ako joj MMF dozvoli). Dejanovićeva neka se drži svoje struke i „Laze Lazarevića“, a Mihajlovićeva neka krpi loše i na brzinu građene puteve i krči trasu ka Draču. A država, kada zaista bude iskreno imala nameru da pomogne sebi i mladima da se natalitet poveća, napraviće ministarstvo za porodicu, olakšati sticanje porodičnog doma, zaštititi radna mesta porodiljama, otvoriti vrtiće, uposliti roditelje. Stvoriti Srbiju u kojoj se deca rađaju sa srećnom i izvesnom budućnošću i dostojanstvom.

(Autor je Narodni poslanik Dveri)