Ђулијани у "Њујорку Балкана"

Монотона овогодишња изборна кампања добила је замах доласком бившег градоначелника Њујорка Рудолфа Ђулијанија у Београд у посету Александру Вучићу, кандидату СНС за градоначелника. Доласком и подршком човека који има репутацију најпознатијег градоначелника Њујорка и врло успешног борца против организованог криминала, Вучићева кандидатура, заснована на обећању искорењивања корупције у главном граду је добила на озбиљности, док је истовремено СНС ефектно минимизирала оптужбе владајуће странке о изолацији. Судећи по реакцијама актуелног градоначелника Драгана Ђиласа и већине медија, Вучићева шетња са Ђулијанијем оставила је владајућу гарнитуру без правог одговора. Ђилас је угледног госта поздравио подсећањем на његове раније ставове и подршку НАТО бомбардовању, у сасвим патриотском маниру који је некад одликовао водећи двојац СНС, док се дан након посете штампани медији у својим издањима својски труде да на све начине дискредитују овај изборни адут напредњака.

Сам Ђулијани није много марио за локална реаговања, већ је исказао интерес за предложени пројекат "Београд на води" (иначе први пут представљен негде 1970.) пошто је некадашњи први човек Њујорка сада послован човек, власник фирме "Ђулијани партнерс", која се бави консалтингом по питању менаџмента и безбедности. Његовим доласком Вучићу није указана ексклузивна част, пошто је Ђулијани до сада подржао и кампање украјинског боксера Виталија Кличка за градоначелника Кијева, и Кеика Фухиморија за перуанског председника, које су обе биле облежене снажним нагласком на борби против корупције. Кандидати које је подржао су ипак доживели пораз, а ако Вучић буде изабран, свакако да ће предложени пројекат у вредности више милијарди долара бити занимљив и за Ђулијанијеву компанију. 

Посету госта из Њујорка прокоментарисали су и многи светски медији, чланцима у којима се често потенцира да Ђулијани даје подршку српским националистима. [1] Негативан имиџ Србије ипак није утицао на посету бившег градоначелника Њујорка "Њујорку Балкана". Иако су коментари његове посете у Србији претежно емотивни, Ђулијани је у Београду, свакако нашао свој интерес, док је на конференцији за штампу на питање о бомбардовању одговорио типично амерички, да је “то било пре много година”.

Интерес су свакако нашли и домаћини, и иако то некима на први поглед изгледа као још један ауто-гол, СНС је Ђулијанијевим дочеком показао да је, насупрот оптужбама, потпуно спреман да прошлост стави по страни и пригрли светски капитал, без обзира одакле долази. Гошћење Ђулијанија, познатог републиканца, показује и да су Тома И Вучић од СНС направили мање више успешну копију америчких републиканаца, што се сасвим уклапа и у америчку жељу стварања двостраначког система у Србији, у коме неће бити великих изненађења.

Изненађења не би више ни требало да буде јер је српска политичка сцена деловањем многих фактора сведена на позориште, чији главни актери, како се показује, више немају важног утицаја на главне токове ни државне ни регионалне политике. Њихов циљ и улога су постали одржавање постојећег система, или његова већа ефикасност, на чему СНС гради своју кампању. Тиме је и читава српска политичка сцена, која је до сада, како су неки раније приметили, имала постполитичког председника, ушла у еру постполитике, а ови избори могу бити први који се могу окарактерисати као постполитички. У таквом оквиру, напредњаци могу без бојазни да угосте човека који се пре 13 година залагао за бомбардовање, а Драган Ђилас да у Краљеву изјави да је “срамота” да је човек као Ђулијани “дошао да нас учи како да развијамо своју престоницу”.[2] У постполитчкој Србији, и Ивица Дачић може да изјави да је Србији “потребна револуција која ће на власт поново довести радничку класу и сиромашан народ”[3], као и да осване банер СНС на сајту Е-новина.[4] 

Изборна трка ће ускоро бити готова, а судећи према предизборној кампањи, и пре отварања биралишта победници избора ће пре свих бити цинизам и прагматизам. Све то заправо и није тешко схватити, већ је тешко све заједно сварити.