Politički život | |||
Aleksandar Vučić kao kolonijalni upravnik i privatni lobista Rio Tinta |
nedelja, 23. jun 2024. | |
U izuzetno vrednoj knjizi Slobodana Antonića „Kolonijalno (anti obrazovanje)“ sa istaknutim nadnaslovom – „Neokolonijalna koncepcija (anti) obrazovanja uspešno pustoši srpsku prosvetu i možda jer poslednji čas da je tome pruži otpor“ - može se pročitati u trećem poglavlju naslovljenom kao „Kompradorska elita preuzima srpsko obrazovanje razgovor radnice pogona Gorenje i A. Vučića“- koji je tada obavljao premijersku funkciju. Iz tog razgovora se može videti njegova poslovična i prepoznatljiva osionost, bahatost, ali i težnja da u svakoj mogućoj prilici demonstrira svoju apsolutnu moć, vlastodržačku aroganciju, kao i potpuno odsustvo empatije i osećaja za veoma težak i često ponižavajući položaj naših radnika u firmama koje je on tako slavodobitno doveo u Srbiju, kako bi „obezbedio nova radna mesta“, na kojima radnici rade u neljudskim i ponižavajućim uslovima lišeni elementarnih radnih , sindikalnih i ljudskih prava.
On se i u ovom slučaju ponašao kao samozadovoljni i obesni kolonijalni upravnik Srbije, čiji je zadatak da po svaku cenu održava političku stabilnost, ali i profit stranim kompanijama, obezbeđujući jeftinu obespravljenu radnu snagu, koja mora biti zadovoljna što radi prekovremeno i vikendom, a da joj se taj rad dodatno ne plaća i što se domogla minimalnih plata i to po cenu gubljenja zdravlja i elementarnog ljudskog dostojanstva, kao i prava na sindikalno organizovanje. Evo kako Slobodan Antonić navodi u svojoj knjizi ovaj razgovor. “Kada je jedna ogorčena radnica valjevskog pogona Gorenja upitala tadašnjeg premijera da li on zna pod kojim uslovima se tamo radi, on joj je odgovorio: ‘Odmah ću da pitam(rukovodstvo), nikakav problem s tim nemam. Ako imate nekog drugog ko je obezbedio 300 ili 2500 radnih mesta pokažite mi!’. Na to mu je radnica rekla: ‘Imate (u Gorenju) ženu koja radi i 24 sata’, da bi potom od premijera čula: ‘Ja se dičim što radim ponekad i 24 sata. Ne znam za profit, ja ga ne uzimam, ali se trudim da radim što više i time se ponosim’. Na to mu je radnica odgovorila da ona ne bi volela da njena deca rade 24 sata. ‘Možda vi ne biste voleli, ali ja bih voleo da moja deca rade što više moguće’, odbrusio joj je premijer. ‘Samo da rade’“. Na istoj ovoj pseudo-progresitičkoj i stahanovskoj matrici odvijaju se i najnoviji (iako sasvim očekivani) događaji vezani za ponovno oživljavanje projekta eksploatacije litijuma u Jadru, bez obzira što je vlada A. Brnabić početkom 2022. godine saopštila da stavlja tačku na delovanje kompanije Rio Tinto u Srbiji. Donošenje takve uredbe bio je nevoljan (a sada se vidi i privremeni) ustupak njene vlade uoči predsedničkih izbora i to nakon održavanja velikih i masovnih protesta građana, koji su se usprotivili nastojanjima A. Vučića da pokrene rudarenje litijuma u ovom kraju koji obiluje plodnom zemljom i bogatim vodotokovima.
Obustavljanje projekta „Jadar“ jedan je od najvećih njegovih političkih poraza (pored neuspešnih nastojanja da se privatizuje Telekom) i on to kao otvoreni privatni lobista Rio Tinta nije mogao da podnese, jer to krnji njegovu pobedničku auru i dovodi u pitanje mesijansku ulogu, apsolutnu moć i sposobnost u rešavanju najvažnijih problema u Srbiji, koje on svojim delovanjem. ali i diktatorskim načinom vladavine i sam neprestano stvara. Pri tome on vodi računa da se ne zameri svojim pokroviteljima iz EU u izvršavanju postignutih dogovora, a u isto vreme se i dovodi u pitanje i njegov položaj kao zastupnika velikih i moćnih međunarodnih kompanija i investicionog kapitala. A. Vučić je očigledno nakon otvorene i dokazane izborne krađe na parlamentarnim, lokalnim i beogradskim izborima i formalnog (ali ne i legitimnog) zaokruživanja apsolutne i diktatorske vlasti, spreman da ponovo aktivira projekat „Jadar“ Rio Tinta, verujući da je sada dovoljno politički i institucionalno snažan da može lako i bez većeg i organizovanog otpora da sprovede ovu njegovu inicijativu, ne uzimajući uopšte u razmatranje toliko puta argumentovano dokazane pogubne i devastirajuće ekološke posledice. Njega u njegovoj razobručenoj aroganciji i beslovesnom neznanju ne dotiče ni mišljenje Srpske akademije nauka i umetnosti, kao i naših dokazanih eminentnih stručnjaka, koji godinama već ukazuju na moguću ekološku i socijalnu katastrofu i neodrživost ovog neprihvatljivog i štetočinskog poduhvata, jer on nema samo uticaj na područje Jadra, već se njegov pogubni uticaj tiče i cele Srbije. A. Vučić se i ovoga puta namerio da koristeći svoju oprobanu taktiku političkog inženjeringa pusti da se očekivani protesti građana i ekoloških organizacija i aktivista (za njih on koristi pogrdni izraz „ekološki talibani“ i protivnici napretka Srbije) sami uruše i obesmisle (što se dogodilo sa mnogim protestima i inicijativa građana). Taktika je u isto vreme davati lažna i nerealna obećanja i prividne ustupke, a onda kada se energija građana ugasi, tada krenuti u konačno sprovođenje projekta rudarenja litijuma i time još jednom demonstrirati svoju apsolutnu moć odlučivanja. Naravno da ovu vrstu političkog inžinjeringa prati i najšira medijska potpora, a njen zadatak je da građanima predstavi „sve blagodeti projekta“ u interesu stvaranja javnog mnjenja da je „projekat Jadar (uz EKSPO 2027)najveća razvojna šansa Srbije“, ali i našeg regiona bez obzira na veliki ekološki rizik i pogubnost eksploatacije litijuma, čija proizvodnja će jedino biti organizovana u Srbiji bez obzira na to što Nemačka i druge evropske zemlje imaju višestruko veća nalazišta litijuma. U svrhu ponovnog pokretanja projekta rudarenja litijuma i njegove što veće i efikasnije medijske pokrivenosti služi i „Nacrt studije Rio Tinta o proceni uticaja na životnu sredinu projekta Jadar“ i pozivanje na doprinos velikog broja stručnjaka i raznih oblasti, koji su doneli zaključak da se „projekat može izvesti bez velikih ekoloških rizika za životnu sredinu ovog područja“. Veoma je čudno to što nisu objavljena imena „eksperata“ angažovanih od strane Rio Tinta, a takođe može se osnovano postaviti pitanje „da li se oni možda stide svojih potpisa?“ Bilo bi dobro da se objave i iznosi njihovih nadnica koje su im isplaćene. U ovom razornom i neprihvatljivom projektu rudarenja litijuma A. Vučić ima otvorenu i odlučnu podršku Evropske Unije na koju se on kada mu je to politički konjukturno poziva, kao što je to i u slučaju puzajućeg priznanja tzv. državnosti „Kosova“ i sprovođenje Ohridskog nemačko - francuskog sporazuma. O tome jasno govori njegova izjava Fajnenšel tajmsu u kojoj je on istakao „da je uveren da će obezbediti i neophodne garancije lidera EU za srodne investicije u Srbiji kao što su proizvodnja baterija i električnih vozila. Nove garancije anglo-australijske rudarske kompanije i EU izgleda da su spremne da odgovore na ZABRINUTOST Srbije da li će na lokaciji Jadra biti ispunjeni neophodni ekološki standardi. Očekuje se da će poslovni i politički lideri doći u Beograd sledećeg meseca na zvanično saopštenje o projektu“. U ovakvu koncepciju ponovnog oživljavanja projekta Jadar sasvim se uklapa i poziv predsednice Narodne Skupštine da se otvori parlamentarna rasprava o Nacrtu studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta „Jadar“ koju je plasirala u našu javnost mimo svih pravila kompanija Rio Tinto. Ali kako uopšte ima smisla voditi bilo kakvu ozbiljnu raspravu o projektu rudarenja litijuma koji je uredbom vlade stavljena tačka i to bez obzira što nisu ukinuti svi prateći pravni akti?
Ovakav poziv A. Brnabić koja je kao predsednica vlade potpisala uredbu o okončanju delovanja Rio Tinta u Srbiji, ne samo da je uvreda za zdrav razum već je dokaz više koliko je ova vlast ogrezla u uverenju da je niko ne može zaustaviti u kršenju zakona, Ustava i sprovođenja njihove bezobalne samovolje. Ovaj njen potez kao i zalaganje A. Vučića za ponovno pokretanje ovoga projekta vrhunac su beščašća i hipokrizije. Ima li većeg dokaza o licemerstvu, potpunoj bezobzirnosti i osionosti A. Vučića od ovakvog načina kako on nastoji da vrati u život projekat „Jadar“ verujući da u svom diktatorskom načinu vladavine neće naići na otpor građana, jer je deo opozicije svrstan u koaliciju Biram borbu u velikoj defanzivi i pometnji nakon očitog fijaska na lokalnim i beogradskim izborima (za koji niko nije odgovarao), i da je time raščišćen prostor da on još jednom demonstrira svoju arbitrarnu i apsolutnu moć, i da se najzad posle dve godine anulira njegov politički poraz iz 2022. godine (sa kojim se on nikada nije pomirio niti ga je prihvatio). Ali Vučić je uvek potcenjivao i otvoreno prezirao političku moć i uticaj pobunjenih građana i njihovu spremnost da se istrajno angažuju na zaštiti životne sredine i prava na čistu vodu, vazduh i zemlju pogotovo što je Srbija ekološki najzapuštenija zemlja u Evropi u kojoj se samo sporadično poštuju najvažniji ekološki standardi. Po svemu sudeći u njegovoj opijenošću vlašću (nagoveštava bez ikakvog zazora da će biti na vlasti i posle 2027 godine) ali i njegovom posebnom “istorijskom ulogom“ u do sada neviđenom „usrećivanju i napretku Srbije“, uopšte ne dotiču izjave i upozorenja ekoloških organizacija, pojedinih političkih stranaka koje promovišu ekološku agendu i održivi ekonomski razvoj, kao i građana spremnih da pruže otpor ne samo nastojanju da se ponovo pokrene projekat „Jadar“ već i potpunom devastiranju najvažnijih i najdragocenijih arhitektonskih i kulturoloških toposa Beograda kao što su kompleks zgrada Generalštaba i beogradskog Sajma, umesto kojih treba da se širi nakazni „Beograd na vodi“ kao ekskluzivno naselje kleptokratske, novokomponovane naprednjačke pseudo „elite“. A. Vučić je pomislio da je odneo apsolutnu izbornu pobedu i time sebi dao jedinstvenu priliku da nemilice i bez ikakvih ograda i posledica krši zakone i Ustav naše zemlje (što on svakodnevno radi) i pokazuje svoju apsolutnu političku moć. Međutim on samo još jednom pokazuje da živi u svom iracionalnom svetu u kome sebe vidi i doživljava u ulozi „izuzetne istorijske ličnosti“ (što je već neka vrsta dijagnoze) i neprikosnovenog velikog vođe što belodano pokazuje da ne razume da ekološka pitanja nisu samo deo političkog procesa već ona imaju širu nadstranačku, nadpolitičku i humanističku dimenziju. Upravo zalaganje za očuvanje zdrave životne sredine i održivi razvoj, u kome će prioritet biti poštovanje najviših i najefikasnijih ekoloških standarda, mogu da pokrenu snažne proteste građana koji neće moći biti izmanipulisani i pacifikovani njegovim političkim i medijskim inženjeringom kojim se obilato služi u borbi sa opozicionim strankama, razarajući na taj način sam emancipatorski i demokratski značaj i smisao politike kao izvornog i bazičnog zastupanja opšteg dobra i najviših moralnih i ljudskih vrlina, ma koliko to idealistički zvučalo u ovim našim vremenima kada dominira stav da moral i principijelnost nemaju šta više da traže u savremenoj politici. Odbrana Jadra, kompleksa Zgrade Generalštaba i Sajma, kao i zastupanje socijalnih i radnih prava, ali i prava našeg naroda i državnog suvereniteta države Srbije na Kosovu i Metohiji, postaju danas jedna od poslednjih linija odbrane našeg kolektivnog ali i ličnog dostojanstva kao i daljeg opstanka Srbije.
Ovoga puta ne treba se nikako mnogo uzdati u postojeće opozicione stranke, one su ophrvane svojim političkim pregrupisavanjem i jačanjem stranačke infrastrukture, što je i bio uvek njihov glavni cilj, već u stvaranje najšireg pokreta i građana i organizacija koje su spremne da ovom prilikom pruže odlučan otpor ovom diktatorskom režimu i njegovom shvatanju nove normalnosti (u kojoj preovlađuju krađe izbora, primitivizam i najniže tabloidne strasti u medijima, kleptokratija, uzdizanje slugeranjstva, progon i diskreditovanje neistomišljenika, zatiranje slobode govora i kritičkog mišljenja, veličanje velikog vođe, pojava vladavine ološa i lažnog patriotizma,) bude prihvaćeno kao način životarenja i stvaranja društva veselih robova nesposobnih da očuvaju svoj ljudski i moralni integritet, nacionalni identitet i ljudsko dostojanstvo. Poslednji je čas da pružimo odlučan otpor pokušaju da se u Srbiji ponovo pokrene projekat „Jadar“, i da učvrstimo uverenje da Srbija neće biti ničija kolonija. To jeste veliki istorijski izazov pred kojim se danas nalazimo, ali i prilika da pokažemo da smo samosvesni i odlučni građani koji znaju da cene svoju slobodu, ljudski život i borbu koju godinama dosledno i istrajno vode ljudi iz Jadra za svoj ali i naš opstanak. |