Srbija od pada nadstrešnice u Novom Sadu 1. novembra prošle godine nije ista zemlja.

Odgovornost medija koji sebi pridaju određenje da su „nezavisni i objektivni“ tim veća, jer bez obzira na pozivanje na „uzvišene evropske vrednosti“ i „medijske standarde“ ostaju vezani za ideološku koncepciju koju zastupaju, ne otvarajući prostor za širi i kompleksniji društveni i politički dijalog

Ostaje srednje političkopravno rešenje – „prelazna vlada“. Ona je „prelazna“ jer bi imala zadatak da vodi državu u kraćem, prelaznom periodu tokom kojeg bi stvorila uslove za održavanje poštenih izbora

Danas, biti za pobunjene studente i biti za Srbiju je jedno. Slamanje tiranije i sloboda Srbije ne samo da je naš jedini zadatak, koji briše međugeneracijski jaz, već i naš jedini put

Možeš ti Srbiji srednji prst, ali možemo i mi tebi: “Psssst!”

Istorija nas uči da internet fenomeni u Srbiji nikada nisu tek tako viralni – srpska digitalna kultura je duboko i očigledno politična, pa ni ovi plotuni mema i viceva na račun Grenlanda nisu – kako neki pokušavaju da ih protumače – samo dobra, ako i pomalo bizarna, šega i zajebancija

Zbog svega što nam se dogodilo i što nam se događa, jedini put za izlazak iz ove teške krize, kapitulacije i okupacije, je formiranje PRELAZNE VLADE STRUČNjAKA za spas Srbije, koja će u roku od godinu dana građanima ponuditi svoj plan i program spasa od potpune teritorijalne, ekonomske i demografske državne propasti i pripremiti održavanje prvih slobodnih, demokratskih i poštenih izbora

„Srpski Vili Brant“ bi podrazumevao predstavnika Srbije koji bi padao ničice u Vukovaru, priznao Kosovo, „genocid u Srebrenici“, uveo sankcije Rusiji...

Usmjeravanje bunta i potreba za vrijednosnim utemeljenjem kroz našu verziju „proglasa“, o čemu je govorio profesor Čvorović je dobar put

Sada nam naši stari „saveznici“ iz dva  svetska rata i veliki prijatelji i pokrovitelji A. Vučića ispostavljaju ultimatum da će nas primiti u redove Evropske Unije jedino ako (uz sve ostale mnogobrojne uslove) konačno priznamo nezavisnost tzv. kosovske državnosti i time sebi otvorimo evro-atlantsku perspektivu