Tvrdnja o evropskom karakteru Vojvodine nije tačna, već takav evropski karakter poseduje cela država Srbija – u kojoj su zakonom zaštićena sva ljudska prava njenih građana. “Vojvođani“ su građani države Srbije koja je članica UN, demokratskog uređenja i u kojoj građani slobodnom voljom biraju predstavnike.

Slanje tzv. ekonomskih ambasadora upućuje na stvaranje kvazi-diplomatije. Ozbiljno je pitanje da li u diplomatsko-konzularna predstavništva direktno mogu biti „lansirani“ veliki poljoprivrednici ili uzorni direktori.

Vrhunac licemerja bio je sam ispraćaj. Da se pokaže da je ovaj ispraćaj veći i od Brozovog, i od Đinđićevog, i od svakog mogućeg. Da je ideja sekularne države za navek sahranjena, da srećno hrlimo u teokratiju, piše u jednom od tekstova objavljenim na "E-novinama" i "Peščaniku".

Srpske muke se nastavljaju. Jedni zovu na jedinstvo i solidarnost nacionalnog bića, drugu ga bagatelišu i odlamaju parče po parče. Kada bi to radio samo inostrani faktor, bilo bi nam lakše u borbi za dostojanstveno postojanje.

Nakon obrta od 7. novembra, Statut više nije tako zlokoban državni dokument kakav je bio pre amandmana SPS-a, što otvara dva pitanja – usled čega je došlo do ovog obrta i šta opozicija dalje može da uradi u vezi sa Statutom i Zakonom o prenosu nadležnosti?

Možda više nego ikada ranije, Emir Kusturica našao se u tom intervjuu u istoj onoj situaciji u kojoj se nalazi Srbija, zemlja koju je odabrao za svoju domovinu. I Srbija, poput Kusturice, svako malo mora da pojašnjava zbog čega je pila viski sa Miloševićem i zašto je pevala Radovanu Karadžiću.

Toga dana, među 120 zakona koje je usvojila srpska skupština, naći će se i Zakon o potvrđivanju sporazuma o pristupanju Srbije u NATO. Opozicija će da izrazi negodovanje što je jedna takva odluka donesena suprotno volji naroda. Ali, o tome, naravno, nećemo imati prilike da išta čujemo u TV Dnevniku RTS.

Kada predsednik Republike u isto vreme nastupa kao ministar spoljnih i unutrašnjih poslova, predsednik vlade i na kraju kao predsednik vladajuće stranke, onda dolazi do gubljenja demokratske supstance.

Spaljivati američku ambasadu je manje-više opravdano, a bacati pivske flaše na Grčku je već delo koje se karakteriše kao međunarodni terorizam. Grčka ambasada je očito "stradala" u malo pogrešnom trenutku za osumnjičene.