Zašto ovaj nekada medijski sveprisutni segment elite ne podržava glasnije premijera i njegovu politiku možda ima i prozaičnije objašnjenje. Nekada neophodni da atlantizuju beogradske vlasti kada one pružaju suviše jak otpor sada su potpuno bespotrebni.

Bilo bi zanimljivo da saznamo koju miziku sluša Aleksandar Vučić dok piše svoje govore i autorske tekstove, ali jedno je sigurno morao bi da poradi na metaforama jer su se od prevelike upotrebe dobrano izlizale ili da promeni savetnički tim koji mu osmišljava njegovo „autorsko“ delo jer je upao u opasnu zamku ponavljanja i samocitiranja.

Ujedno, moram i da vas podsetim, na ogroman broj nevladinih organizacija, finansiranih novcem iz SAD, Evropske Unije, kao i pojedinačnih zemalja Evrope, koje skoro po pravilu, vode politiku protiv interesa Srbije, njenog naroda i vlade

Profesorka Smilja Avramov je u jednom kratkom periodu devedesetih godina na početku jugoslovenske krize bila pravni savetnik Slobodana Miloševića,ali sigurno nije bila kreator njegove politike jer je vrlo brzo nakon prvih pregovora o sudbini Jugoslavije i Srbije napustila ovu poziciju.

Naravno da niko to ne bi poželeo, i niko to ne želi. Ne samo kosovski Srbi, koje na njihovim ognjištima u pokrajini sada drži samo prkos i inat, već ni kosovski Albanci, koje na njihovim ognjištima više ne drži ništa. Masovni egzodus Albanaca sa Kosova predstavlja neposredni i očigledni pokazatelj razmera propasti koju je zapadna imperijalna politika nanela Srbiji na Kosovu.

Ovaj tekst nema za cilj da bude odbrana NSPM-a, a ni njegovog glavnog urednika, već se radi o ukazivanju na pogubnu praksu političkih diskvalifikacija koja se sada može plasirati i pod okriljem evropske Konvencije o ljudskim pravima.

Prosto je neverovatno, da neko učestvujući u zakonodavnoj pa povremeno i izvršnoj vlasti zemlje, posle nekog poodmaklog vrmenskog  perioda kaže da je pravio strašne greške, a da nikoga ne zanima da se pozabavi tim greškama i ustanovi koliko su one imale posledice po državu i njene građane!

Pre svega - da ne bude nikakve dileme - opšte je poznat stepen bliskosti predsednice u susedstvu sa SAD i NATO, a u najkraćem zamislivom roku postalo je sasvim „bjelodano“ i koliko je „prijateljski“ nastrojena prema Srbima.  I obe ove činjenice i te kako zaslužuju političku pažnju, i čine nezaobilazne teme za diskusiju.

Nemamo iluzija da će promoteri kosovske nezavisnosti uvažiti protivljenje Srbije da Kosovo dobije svoju vojsku, niti da Srbija ima moći da to fizički spreči, ali ona mora svojim protivljenjem naglasiti da bi to bilo još jedno u nizu nasilja koje se Srbiji serviraju duže od dve decenije.

Prošlogodišnji političar godine i „najmoćniji čovek u Srbiji“ po izboru NSPM, Aleksandar Vučić, ove godine je dosegao vrhunac vlasti i uticaja, nakon čega linija rejtinga i moći neminovno kreće da se spušta, samo je pitanje da li će taj spust biti blag ili strmoglav.