Da je sistem zaštite i spasavanja u ozbiljnim problemima vidljivo je od proglašenja vanredne situacije. Da li je to zato što država nije dovoljno ili nije ništa uradila na njegovom osposobljavanju, sigurno će biti predmet burnih rasprava kada se ukine ova situacija.

Država Srbija je simulacija države: ona ima granice, ima vlast, zakone, građane. Međutim, te granice su sklone pomeranjima, vlast je hronično nesposobna, zakoni su ili loši ili se ne primenjuju, a građani su poniženi, uplašeni i ućutkani. Posledica izgradnje mita o vođi je življenje u fikciji.

 „Spontano“ su se okupili i to iz raznih gradova Srbije. „Spontano“ su došli iz Novog Sada, Vršca, Niša, Kragujevca... „Spontano“ su ispred ulaza u Dom Narodne skupštine postavljena i dva video bima i postolje za govornika, mikrofoni i zvučnici.

Sudeći po najavama veoma brzo i potrebnom većinom, skoro jednoglasno, usaglasiće se Statut sa Ustavom. Da li će se tim činom nešto rešiti i šta? Da li to znači da su svi njegovi nedavni pisci i donosioci iskreno i trajno promenili svoja shvatanja usvajajući izmene suprotne svom prvobitnom delu? 

Glavni dobitnik je bila Srbija ili, tačnije rečeno, Srbija je mogla da bude veliki dobitnik da je prihvatila londonsku varijantu plus deo Banata i dalmatinska ostrva, koja su prvobitno bila ponuđena Italiji! Na nesreću Srbije i Srba u celini Srbija to nije prihvatila nego je insistirala na zajedničkoj državi sa Hrvatima i Slovencima.

U priču o kolektivnoj krivici Srba uključili su se mnogi zapadnoevropski i američki analitičari. Najsvežije je obraćanje novinara švedskog radija Gerta Filkinga, koji je Srbe nazvao Brejvicima, psihopatama, svinjama i retardima. Iako je kasnije usledilo izvinjenje, u njegovu odbranu su stali mnogi novinari, političari i organizacije.

Habzburg se lepo prošetao po Beogradu i Novom Sadu, proglašavajuću usput Dačića „vinskim vitezom“, dok mi ujedno i ne znamo da li će biti zvanične državne proslave stogodišnjice Prvog svetskog rata, jer novac za svečanost još nije ni raspoređen.

Izgleda da su sve naše dosadašnje vlade vrlo uspešno satirale opoziciju, da bi u ovim okolnostima koje imamo danas morali ići čak dotle da je moraju nekakao napraviti ako ništa drugo ono zbog same forme.

Zagovornici autonomije Vojvodine, pa i njenog ocepljenja od matične države, svesno zaobilaze ovu činjenicu, jer ona ne ide u prilog rastakanja Srbije, čak naprotiv. Većinski narod u Srbiji je i većinski narod u Vojvodini, bez obzira na višedecenijski trud zagovornika autonomije da stvore novu naciju, takozvane Vojvođane.

Rezultat glasanja na Glavnom odboru jasno ukazuje da „reforme“ u DS treba da predlože i iznesu upravo oni predstavnici stranačke oligarhije koji se uporno protive osnovnom principu demokratije – neposrednim izborima na kojima učestvuju svi članovi stranke i principu jedan član jedan glas.