Prečesto sam slušao njihove pouke tipa: „Ma pusti Kosovo, daleko je to“. E sad vam je „Kosovo“ letelo dronom iznad glava. Gde još treba da vam dođe da biste shvatili da Kosovo nije daleko. Da je Kosovo uvek tu, dokle god ima Srbije. Da Srbije bez Kosova nema, kao što nema ni Kosova bez Srbije.

Danas je Ristić, kako sam kaže, begunac u sopstvenoj državi. Na to je prinuđen, jer ako bi bio dostupan okupacionim vlastima, rizikovao bi da ponovo vidi slobodu nekako u vreme kad Srbiju budu primali u EU. Garancije države Srbije EU ne uvažava ni kada je u pitanju Srbin sa daleko većim stepenom kooperativnosti od Ristića, a Ristić ne daje „besu“.

Masovna ubistva kao što je bio zločin u Odesi podsetile su nas na genocidne fašističke i nacističke metode primenjivane tokom Drugog svetskog rata protiv Srba, Jevreja, Rusa... Sejući danas strah, užas i smrt prema onima koji drugačije misle i koji govore drugim jezikom

 I gle parapolicijskog čuda, sva trojica i šofer Audija, u pratnji onih džipova, i pored nasrtaja na policiju, opiranja privođenju, potezanja duge cevi na službenike MUP, dovođenja u opasnost drugih lica, slobodno odlaze u nepoznatom pravcu.

Nedostatak verodostojne stranačke intelektualne elite se nastoji nadomestiti agresivnim marketingom, neprestanim spinovanjem i uključivanjem u stranački život tzv. javnih ličnosti - pevačica, glumaca, sportista, voditelja i voditeljki i instant spisateljica.

U Srbiji je danas moguće živeti bolje. Ali da bi se živelo bolje, neophodno je promeniti magistralni pravac srpske politike. Jer o evrounijatskim vladama je jednostavno govoriti. Nema velikih razlika među njima.

Možda je dobro spomenuti i neobičnost, da policija 24 sata sedam dana u nedelji čuva bilbord Beograda na vodi na zgradi Železničke stanice u Beogradu! Od kada je ovo posao policije?

Suština je u tome da sve nas progone i sklone. Kada obezglave Srbe time što uklonite sve one koji su ih vodili i imaju političkog znanja i iskustva borbe protiv separatizma koji je na delu, onda lakše mogu da proteraju preostalo srpsko stanovništvo, što je krajnji cilj svega ovoga.

Naprednjacima bi odgovarala „koncentraciona“ pokrajinska vlada u kojoj bi za buduće stanje u Vojvodini odgovornost i dalje snosila DS na čelu sa Pajtićem. Pajtić ne bi da sebe i DS zarobi u takvoj mišolovci, pa radije lamentira nad srpskim stanovištem.

I da apsurd bude još veći: taj neoriginalni čovek još počne da nas sve ubeđuje kako će ta javna preduzeća oživeti samo kada se na njihovom čelu sada konačno nađu „uspešni“ privatnici, poznatiji kao tajkuni! On će njihovim postavljanjem da oživi te gigante.