Светлу будућност Вучић види у учлањењу у ЕУ. Како ЕУ никоме више не личи ни на будућност, а нарочито не на светлу будућност, онда он маскира приступање једној политичкој конструкцији која се на наше очи деконструише, „животним стандардом“ грађана ЕУ.

Младића који нити је викао било шта против Давенпорта, нити је звиждао, трећи инспектор у цивилу брутално је избацио из амфитеатра – само зато што се позвао на аутономију и слободу говора на Универзитету!

Суштински циљ овог Закона такође није велика тајна. Капитализам је, речима Слободана Јовановића, увек имао потребу за колонијалним тржиштима. Некад су она од нас била и физички и вредносно далеко, а сад и ми, чини ми се, постајемо управо то – колонијално тржиште.

Све у свему, од 1999. године, када је по одлуци Вашингтона НАТО бомбама почео оплемењивати Србију и окупирао њену јужну територију, бивши амерички званичници су од послова на Косову и Метохији зарадили више од 30 милијарди евра!

Све неодољиво подсећа на дане када смо могли да видимо изузетно агресивну и бескрупулозну јуловску кампању у којој су учествовали и многи политички актери који и сада креирају и учествују у овој кампањи владајуће странке.

Плашим се да су неки наши властодршци толико заслепљени самообманом о сопственој „мудрој политици“, да нису у стању да докуче да су управо запалили фитиљ под бомбом постављеном у темеље Србије. Бомбу су истина, по НАТО инструкцијама, други НАТО извршитељи почели да монтирају много раније, али је монтажу довршила управо напредњачка власт, а сад се спрема и да је активира.

Све евроатлантски опредељене странке имају супротне интересе од наших пољопривредника, једнако и у Београду и у Новом Саду. Права невоља тек долази. Државних ораница остало је у Војводини таман онолико колико потражују удружења дунавских Шваба. 

Првој групи не треба ништа посебно објашњавати зато што су то углавном људи који веома добро познају систем у Србији. Не само тренутно владајући, него и стварну суштину и проблеме сваког већег система, имају упоредна знања и сасвим су способни да сагледају све замке суштински владајућег страног интереса у Србији.

 Та промена курса Србије треба да буде кључни циљ свих национално освешћених и патриотски опредељених људи. Ако избори представљају корак у том правцу, онда на изборима треба учествовати и на њима, ако је могуће - победити.

И шта се нуди као политичка алтернатива- изборни савез ДС, СДС, ЛДП, Нове Странке, ЛСВ-а и сијасет политичких актера који немају озбиљан политички утицај и значај. Међутим овакав превазиђен начин окупљања праве опозиције отвара суштинско је питање?