Да бисте дошли на власт морали сте да обећате и да испуните потписивање антиуставних тзв. бриселских споразума којим је успостављена граница са КиМ, а српске државне институције полиције и судства укинуте на једном делу наше државне територије. Да бисте опстали на власти сада сте добили нови задатак: отварање тзв. унутрашњег дијалога у Србији у правцу признања независности Косова.

Од своје бахатости и ароганције није успео да схвати да се на такве састанке увек иде у друштву преводиоца, шефа кабинета, саветника, помоћника и сличних јер једино тако моћници не могу да ти уруче претњу, уцену, изнуду или ултиматум. 

Српски председник Александар Вучић отвара унутрашњи дијалог о Косову и Метохији из неког "рационалног" принципа, принципа чију основу чини неопходност да се "призна реалност ситуације на терену".

Конгресна библиотека у Вашингтону се сасвим случајно нашла на бранику српског језика, не зато што је наклоњена српском народу, нити зато што има интерес да чува интегритет српског културног и језичког пространства, него зато што се неколико службеника ове институције служило елементарним здравим разумом и – радило свој посао.

Многи се питају због чега је Вучић изабрао Ану која нема никаквог политичког искуства и која никада неће бити, ради своје прозападне пристрасности која боде очи, добар политичар и државник. Он је очито није изабрао ради њене способности да дигитализира Србију. 

И Тајмор Раза и Милорад Николић страдали су због вербалног деликта, с тим што Пакистанац још увек има шансе да се спасе уколико жалба и притисак организација за људска права уроди плодом. У пакистанском случају човек је ударио на бога, а у Србији на премијера.

Ја бих рекао да је проглашавање Александра Вучића за издајника, као што то чине неки руски новинари и политиколози, неразумно и преурањено. Треба покушати да се разуме та сложена личност, и да се не одгуркује од себе превише оштрим осудама, треба веровати у искреност његове русофилије, која јесте ограничена, али је аутентична. 

 Да знамо, о било чему, више него било ко други, али да љубоморно то одбијамо да примењујемо, или бар сами са собом да поделимо.Да смо најстарији, највиши, најлепши, најбољи, изабрани, посебни, јединствени и да буквално ништа од тога немамо.

 За разлику од Александра Вучића Зоран Ђинђић није имао никавог комплекса у односу на западне политичке лидере. Био им је заиста раван, нису му клецала слабачка колена, као што признаје Александар Вучић да се то њему десило током сусрета са Ангелом Меркел.

 Ова нова или она прва “Српска листа“ је доказ да се власти у Србији, односно нововаспостављени надпредседник Владе тј. председник Србије, будући Ердоган, спрда са Србима на Косову и да о њиховом опстанку брине као о лањском снегу