Зашто „Ново удружење пензионера Србије" даје подршку Драгану Ђиласу и због чега се нашао на удару ботова

Распис избора у Београду је заталасао све чиниоце на српској политичкодемагошкополитикантској сцени, подигао адреналин јер многи схватају да је то нови изазов за политички рат и надмудривања а не за борбу операционализованим програмима и конкретним пројектима.  Они који државу схватају као „плен“, а Београд је највећи залогај, су се узнемирили када се на политичкој позорници појавило Ново удружење пензионера Србије (НУПС) које својим већ двогодишњим самосталним и изворним  деловањем и програмом показује да је пензионерима који су то стварно, а не само икебане и цвећке за ревере лидера и лидерчића бројних политичких бајкописаца, досадило да слушају празне приче и буду предмет тренирања строгоће државе, рекетирања и терора над њима због чега умиру више него од НАТО бомби, те да су озбиљан пандам квази пензионерској партији ПУПС-у која је издала све пензионере, осим сопствених руководилаца и њихових послушника, и једина у историји човечанства која је гласала за увођење срамног, бездушног и неуставног рекеташког закона у сврху јалове реторике „фискалне консолидације“, наравно, не каже се странака на власти као најпрофитабилнијих предузећа. Подршка Драгану Ђиласу за градоначелника Београда је неке уплашила!

Оглашавају се ботови и њихови додавачи и послужиоци са различитих позиција, али је свима заједничко да не бирајући средства и политикантска пљувања по сваку цену зауставе пробуђене и освешћене пензионере и будуће пензионере у намери да буду нешто више од заморчића државе и сутра можда најозбиљнија политичка опција на узаврелој и недефинисаној политичкој сцени, у такође недефинисаном политичком систему. Схватају да је НУПС Удружење не само пензионера већ и будућих пензионера, да је уз 1,7 милиона пензионера и још по 2-3 члана породице то најозбиљнија политичка снага, те се бљује ватра из свих пљувачкоботовских оружја и пензионери НУПС-а поистовећују са многим политичким противницима, бојама њихових дресова и кошуља, боље речено политичким непријатељима каква је стварна ситуација у Србији.

 Ботовима, њиховим странкама и аплаудерима за пакетић хране, сендвич и флашицу воде, смета подршка било коме осим њиховим политичкодемагошким „послодавцима/сендвичодавцима“, те се не мире са чињеницом да та новонарастајућа политичка снага даје подршку онима који би да се укине срамни закон којим се спроводи терор над пензионерима, њима је лепо, имају сендвиче и још и по флашицу воде за сваки контра скуп и канонаду пљувачина по неистомишљеницима и онима који не желе да буду ничији заморчићи. Прошла су времена само декларативних и у бајкама и на билбордима подршкама најугроженијима, видело се у разговору људи са КиМ са Председником да су њихови животи у рукама других и у хроничној и акутној опасности, док се у остатку Србије ријалитише и баца брдо пара на оне који су најпримитивнији и најопседнутији ниским страстима и некултуром. Они постају узор, ВИП грађани, а не они који се боре за очување Србије и њеног КиМ. Ти ботови би чак да се одузме право гласа пензионерима, они вероватно и не планирају да сутра буду пензионери и да живе од пензија.

 Чињеница је да је у пензионерској популацији највише акумулираног знања, животних и радних искустава, успона, падова, организаторских и свеколиких потврђивања у богатој пракси, али и најбољег схватања и разумевања живота у свим периодима до трећег доба, те свега што очекује оне који иду за њима, њихову децу и унуке, те је разумљива њихова жеља да им оставе организованију, правно уређенију и бољу државу, а не у расулу и без икакве перспективе, где је једини трачак светлости нада да ће се негде „побећи“, отићи у бели свет где ће их више поштовати и ценити и где ће сутра и као пензионери моћи достојанствено да живе. Данас је у Србији 250.000 особа старијих од 65г које немају никаква примања, а уз милион оних који су незапослени и још милион који имају до 100 или 200е месечно, док се милијарда евра месечно отуђује кроз разне утаје.

У таквој држави они који се буде више неће да живе, не толико због себе већ оних које су увукли у овај живот.

 НУПС је Удружење пензионера и будућих пензионера и има за циљ да споји искуство и младост, да да нову енергију онима који се осећају беспомоћним и обесправљеним и да се пирамида вредности окрене на праву страну, да Србија постане обећана а не проивремена држава, да пружа подједнаке шансе свима а не само изабранима и послушницима, сервилнима и поданичкопонизнима.

 Ко то неће да разуме остаје му да се копрца у ботовским прњама и у загрљају оних који им непрестано држе руке у џеповима, па чак и њиховој деци и унуцима, док најновији предлог реформе пензијског система тренутно најстаријег члана династије Кркобабић води пензионере у право ропство и потпуну социјалну и буджетску категорију њихове пензије, што је недопустиво, манипулативно и криминално. „Безалтернативно“ се срља у ЕУ захваћену вирусом Брегзита, желе се вредности исте, а не жели да се види да су исти дискриминаторски и рекеташки закони укинути у већ више држава чланица ЕУ и да су њихови Уставни судови показали да је правда достижна и за све, не само за привилеговане, те се отето мора да врати.

 Ново удружење пензионера Србије (НУПС) оцењује да би „реформа“ пензионог система Србије, уколико би била спроведена на начин како је најавио председник ПУПС-а и министар без портфеља Милан Кркобавић, била погубна за пензионере у Србији и да би још више погоршала њихов и овако катастрофалан положај.  Тако замишљена реформа  угрозила би садашње пензионере, а још је опаснија за оне који тек постају пензионери јер  садашња ниска примања запослених не омогућавају стварање фондова као у развијеним земљама, па би основица за  пензију била додатно смањена. Наведена реформа може се свести на намеру да се пензиони фонд угаси, а да пензионери зависе од уплаћивања доприноса приватним фондовима.

„Неопходна је реформа у правцу враћања управљања Фондом и његовом имовином од стране пензионера, спречавање продаје бања, рационализација администрације Фонда, а што се тиче државе, да обезбеди за највише годину дана да минималне плате буду у висини цене потрошачке корпе. Давање субвенција страним „инвеститорима“ да би радницима давали минималне плате је недопустиво. Из тих плата се не пуни фонд и не обезбеђују пензије за те запослене“- истиче Драгица Минић, председник Новог удружења пензионера Србије.

Сви који су свесни ситуације и мисле добро својој деци и унуцима ће се придружити а не пљувати по онима који искрено желе да покажу да нису сви „исти“ и који желе нешто конкретно да ураде и зауставе терор над пензионерима и будућим пензионерима, као и осталим угроженим групама, инвалидима, ветеранима, бескућницима, болеснима,... „оматорелима“, због чега нам се и чуди и смеје читав свет јер показујемо да смо недемократско друштво, подељено, искомплексирано и опседнуто сујетама, нарцисоидношћу и ријалитизмом.

 НУПС поручује свима којима не смета да их рекетирају и тероришу да могу да то и даље буду, њихов је избор, али нека прво размисле о својој деци и унуцима и о ономе шта им остављају и у каквом их друштву и систему остављају. Они могу да се диве странкама као најпрофитабилнијим предузећима и да пирамиду вредности држе у живом блату, са чиме се НУПС не мири и неће да се помири и после 2г постојања и немоћи да нешто крупније на овакав начин у коме има позоришну улогу изражава намеру да постане политичка снага која ће моћи да заједно са онима који су будући пензионери изврши праве реформе и да свој допринос бољој сутрашњици и праведнијој држави за све. Ко у томе види и себе је добродошао, а Ђилас је показао добру вољу да у томе помогне, обезбедиће и просторе за рад и дати сву подршку да НУПС постане политичка снага какву пензионери заслужују, а не само нечији привезак. Зашто оптерећени прошлошћу то не могу да схвате?

 Потпредседник НУПС-а