За нас је најбитније да пренесмо поруку која је заиста истинита – а то је да Русија неће стати иза сваког решења које Александар Вучић направи, већ само иза оног које је у складу са Резолуцијом 1244 СБ УН и уставно-правним оквиром Републике Србије

Руска страна је на крају врло јасно још једном потврдила свој став да: „Захтев ЕУ и САД да Београд потпише такозвани ’Споразум о нормализацији односа‘ с косовско албанским сепаратистима, позиви да се изврши територијална подела Косова и Метохије на српски и косовско-албански део, да се изврши такозвана ’размена територија‘ и други покушаји ове врсте, категорички су неприхватљиви“.

 Оваква хајка на Славишу Ристића од стане актуелне власти у великој мери подсећа на ону која је вођена против Оливера Ивановића. Оливеру Ивановићу су прво запалили кола. Потом су му упали у стан и напали породицу – и на крају га ликвидирали. Што се Ристића тиче, против њега се, за сада, води бесомучна кампања и бачене су му бомбе на кућу, која је такође изрешетана митраљеским рафалима. Треба ли да нагађамо шта је следеће?

Председник Републике Србије би морао бити оличење демократске културе, умерености, али и гарант критичког дијалога у нашем друштву. Ипак, далеко је он од тога да буде председник свих грађана Србије. Ту намеру није никада ни имао, јер увек наступа као острашћени напредњачки партијски апаратчик, који отворено изјављује да њега не обавезује већинска воља народа.

 Под којим смо ми то околностима и условима, господине министре, спремни да прихватимо независност „Косова“? И да ли уопште смеју да постоје такве околности?

Евроинтеграције Србије су од почетка биле велика заблуда, чија се контрадикторност најбоље очитавала у пароли „и Косово и ЕУ“. Управо су земље ЕУ, као партнери САД у НАТО, биле ангажоване на насилном и противзаконитом одвајању аутономне покрајине Косова и Метохије.

Употреба традиционалних топонима на мањинским језицима, када се они разликују од званичних, спада у домен заштите права националних мањина. У државама у којима оваква пракса постоји обично се захтева да у дотичном насељу или региону постоји знатан удео мањинског становништва.

И сад, после десете, петнаесте ситуације када сам на тај начин био прозиван, рекао сам, отприлике: „Не, ја нисам мењао националност. Ја нисам, али можда ваш лидер јесте. Ваш је лидер од православца постао протестант, а од Србина - Албанац“

Треба бити врло опрезан с причом о повлачењу државе из медија. Јер смо је већ у великој мери повукли и скоро укинули, а добили смо само то да се „држава“, односно центри политичке власти и моћи, неформално и незванично, путем фиктивних и скривених власника, мешају, контролишу и производе овај медијски хаос и прљавштину коју гледамо свуда око себе.

Косовска криза и стогодишњица присаједињења Војводине Србији прилика су за поновно отварање увек тињајућег питања положаја Војводине у Србији. Сукобљени су ставови војвођанских аутономаша, који поново истичу захтев за федерализацију Србије са Војводином као једном федералном јединицом, и српских националиста, који у свакој аутономији виде зачетак сепаратизма.