Александар Вучић је изјавио да је задовољан предложеном платформом Атлантског савета и да би било добро када би се то преточило у реалну политику САД. Међутим то није све што САД припремају за Балкан. За наредни период планирано је успостављање још јаче контроле над медијима и формирање „Медијског центра за борбу против руских дезинформација“ у Србији

Од некадашњих Ивановићевих душмана данас смо сазнали да је он био „диван човек“, „поштен“, „један од највећих међу нама“, „велики борац за Косово и Метохију“, „човек који се залагао за мир“. Но, за живота Оливера Ивановића, говорило се далеко другачијим тоном.

Тешко је оспорити потребу и тежњу за укрупњавањем опозиционих снага, али до тога се очигледно не може доћи ако свака странка (или странчица) и страначки лидер и лидерчић сматрају да управо они представљају једини могућ стожерни и обједињавајући фактор у опозиционом блоку без обзира на своју објективну политичку снагу.

Ја нисам човек који подржава приватизације, ја сам за то да држава постави прави менаџмент у јавна предузећа и да она праве паре. Ја нисам за то се прода аеродром, нисам за то да се прода ПКБ. Ја сам за то да деца имају бесплатне уџбенике у школама, да вртићи сад могу да буду бесплатни, да помогнемо најстаријима, да урадимо нешто за млађе.

Чујем то на сваком кораку - и када шетам па ми неки добаце "издајниче", други вичу "педеру", неки викну "стоко радикалска". Али, сви се негде надају и чекају да Вучић то реши, да сва кола тешког товара сруче мени на леђа и знајући да је то добро, кажу како је то катастрофа за наш национални интерес. Но, без обзира на то, историјска ствар би била да постигнемо договор са Албанцима и то без сукоба

 Код Вучића је све јасно, нарочито оно што је свима разборитима нејасно. Небројено пута сте чули став да „Србија треба да се придружи Европској унији“. Колико пута сте чули разматрање о томе „шта је то ЕУ сутра“?  О томе говорим у овом тексту

Можда је господине председниче, најбоље да се радницима Ласте укину плате, и ја вам то без ироније предлажем. И немојте дозволити да народни посланик Раденковић црвени кад оде у земље региона. Немојте да се тај сиромашак, мукица и греотица црвени пред својим колегама у Сарајеву, Загребу, Подгорици, Тирани, Будимпешти. 

Оваква реаговања на пресуду генералу Ратку Младићу, али и изношење „вечитих и непорецивих истина“, неће бити никакав предуслов помирења и скидања љаге са лица Србије. Напротив, само ће даље подгревати неприхватљиве ставове о колективној кривици српског народа.

И сада, тешке ли ироније, та иста Ана Брнабић објашњава јавности Србије да сматра да би ванредни парламентарни избори у Србији требало да се одрже, како би се што пре спровеле измене Устава Србије.

Полазим од тога да је он реални представник бандеровско-усташке власти. Природно, не повезујем то ни са Украјинцима ни са Украјином, која је била и остала пријатељска земља — преживећемо и тај Мадан. Изјаве пана Олександра посматрам из комичног угла и не сматрам да га треба схватити превише озбиљно. Проћи ће неко време, и у Украјини ће бити власт пријатељска према Русији и Србији, то је неизбежно. Тако је увек било