Политички живот | |||
О глуми, мајмунима и људима – и две чињенице које ипак показују пут |
петак, 25. јануар 2019. | |
„Када нема одговорности - нема ни кривице, када нема кривице - нема ни злочина (грешке)
када нема злочина (или грепке) - нема ни жртве (ни оштећеног)“ Хана Арент У Србији су од скора, сви демократски избори, без обзира за који ниво власти су расписани, постали одсудни, важни, бескомпромисни и историјски. Нема више избора, за било који ниво власти у држави, који се могу одиграти, без учешћа највиших политичких званичника. уз ангажовање и трошење свих могућих државних и партијских ресурса. Као што су, што би рекао песник Матија Бећковић, у данашље време, "све длаке постале стидне", тако су и све упражњене позиције власти, постали животно и есенцијално важни. Постало је практично незамисливо, да се чак и на најнижим нивоима "политичких утакмица" (општински избори) не појаве сви политички "тешкаши", од председника политичких странака, до највиших позиција актуелне власти, и то од министара до председника државе Србије лично! Не знам само коме од учесника у тој неравноправној политичкој борби теже падају резултати избора: да ли опозицији која стрпљиво и сваки пут "драстично" изгуби, или позицији која сваки пут "сурово и надмоћно" победи! Једно је сигурно: најтеже је грађанима Србије, који су хтели или нехтели, принуђени да током тако организованог и схваћеног предизборног политичког процеса прођу кроз сурову мобилизацију свих нивоа партијских "борбених" јединица, војника свих тих пред законом регуларних партијских јединица, кроз тешке "предизборне и изборне окршаје и битке", при чему све политичке стране од њих захтевају потпуну посвећеност и пожртвованост, њихове партије и савези захтевају од њих, да нема повлачења, да нема заробљеника, да нема рањених, да су све жртве у том политичком рату оправдане, да се увек иде до краја, да не сме бити преживелих нити сведока, да политички непријатељ не сме нипошто проћи, да се "политички положаји и позиције власти” морају очувати по сваку цену, да се заузете позиције не смеју предати без борбе до последњег и без обзира на жртве, да после завршене битке више ништа не сме бити као пре, да ће се свака поднета жртва након битке "позлатити", да ће се сваком учеснику те политичке битке доделити заслужена "апанажа", да се према побеђеном не сме имати ни најмање милости.... „Желим да се захвалим свим Лучанцима, Драгачевцима, умели су да препознају одговорност и озбиљност. Грађани не подржавају мржњу и агресију“ - Вучић на ванредној конференцији за медије поводом резултата локалних избора у четири општине (16. децембар 2018.) Када председник државе Србије држи говор на завршној конвенцији своје странке, пред локалне изборе у Гучи, он пред препуном салом својих симаптизера каже: "врло је неизвесно, тешко ћемо победити, и зато је битан сваки ваш глас, јер нам мало фали да победе, поготову што је противник много јак"! А онда његова странка победи опозицију са 6 пута више гласова!!!! Срамота!!! Зашто председник Србије лаже, кога лаже председник Србије, и због чега толико лаже наш председник?! Срамота је да било ко, било кога лаже, а поготову ако си председник Србије, који лаже свој народ! „Моји политички противници воде политику пропасти и разарања Србије. И сто милиона да вас се скупи, нећу попустити под притиском“ - Вучић на завршној конвенцији СНС у Гучи (13. децембар 2018.) Када творци било које врсте пројекта, на пример грађевинског пројекта, промаше процењену вредност свог пројектованог објекта у предрачуну за више од 10% вредности, сматра се да су лоше и непрофесионално урадили посао, и инвеститор има право на надокнаду! Када председник промаши у процени резултата избора за око 6 пута или 600% - то је такође катастрофална и неопростива политичка грешка, о то треба да је његов блам! Али у Србији је то и њему и свима око њега у реду! Трагично и комично! Никада у историји није био јунак био онај ко је понижавао и вређао и омаловажавао свога противника, већ напротив, онај који га је искрено уважавао и поштовао! Никада се велики углед није стицао понижавањем противника, већ напротив, њиховим уважавањем! Замислите како би то изгледало да Новак Ђоковић, један од најбољих играча тениса икада, у најави меча против неког скромног играча, пред меч изјави: “ја сам већ игубио, бојим се да имам икакве шансе против њега, али ћу се ипак борити да то пробам да преокренем!” А онда му не дозволи ни поент да освоји! Замислите да Ђоковић тако крене да “цинично, и иронично” зафркава своје противнике!? Јел да да би било ружно много!? Зато то он никада и не чини! И Зато га цео свет поштује и воли! Пакети СНС за гласаче у Лучанима Да се одмах разумемо: нисам ја никакав присталица ни Вука Јеремића ни Саше Јанковића, ни Лутовца, ни Стефановића, ни Тадића, а да не помињем Драшковића, Чедомира Јовановића или даље га било Шешеља. Исто тако нисам присталица ни Ђиласа, јер оно што он сада изговара најчешће је истинито, па чак и праведно, али не могу да заборавим да би то било још истинитије и праведније, да је изговорено са места градоначелника Београда или високог рангираног функционера ДС-а или можда председника ДС-а! Зашто је потребно да не будеш на власти да би причао истину, или оно што стварно мислиш!? Зашто бих веровао тазе преумљеном Ђиласу, када гледам шта нам све данас чини и ради од скора преумљени Вучић!? У таквим околностима, народ Србије се пред позицијом и опозицијом, осећа као да је растрзан између два зла, или боље речено: "од немила до недрага"! Када ме питају, обични људи, како да се земља извуче из овог тоталног бесмисла и безизлаза, постављајући уз то и стандардно питање: "Ко је тај на политичкој сцени данашње Србије који може да крене да обнавља нашу земљу после две тешке пошасти: "тешке најезде жуте хорде (ДС)" и "рушилачких снага фундаметалистичких радикалних еврофилних неписмењака (СНС)", ја имам прост одговор: "Нашу земљу ће обновити наши потомци, и то они којима се игром судбине заломи тај историјски задатак, или боље речено, они који буду то једноставно морали да ураде - да би живели и преживели"! Не разумете? Објаснићу вам на простом примеру! Када сплетом околности наследите старо домаћинство и имање од својих предака, једноставно се нађете у тој позицији, не својим личним избором, већ игром судбине, јер вам се тако заломило, и јер сте потомак и наследник! Ако вам се тако “заломило”, то вам је то, и не може вам бити никакво оправдање за могући неуспех, ни то што је домаћинство запуштено, ни што је претрпело тешку штету, што од којекаквих и никаквих лоших предака и распиркућа (што ће рећи од лошег управљања и рада једне или две генерације предака ваших), јер вас је судбина одредила да то имање мора да се оживи и да се обнови, и нико вас не пита да ли умете, да ли хоћете и да ли можете! Њега нико од предака ( а ни савременика), нити је довео нити изабрао, већ су га време и околности и судбина довели на то место! Или други пример, када, не дао Бог, избије рат! По неписаном правилу, тада многи високопозиционирани и школовани официри, па и они наводно најбољи, покажу фрапантну неспособност у тим околностима, а изненада “испливају на површину” неки потпуно до тада непознати "хероји времена" (ниско позиционирани официри, а често чак и подофицири), којима судбина додели главне улоге, које они одиграју тако маестрално, да се заувек памте! Нико те људе није нити тражио нити бирао, они су се једноставно нашли тамо где и када треба, а рука судбине их је само испунила надахнућем, иза којег је увек стајала проста и једноставна борба за исконску свеопшту народну истину и правду! На партијску и личну! Да расчистимо одмах и још нешто веома важно! Повремено ухватим себе да поново промишљам неке од актуелних потеза данашњег врха власти, односно њеног председника републике, опрезно се преипитујући да нисам можда ја тај који греши, који нешто не разуме, да нисам ја тај који све погрешно разумем, и да можда ти потези власти можда само на први поглед делују погрешно, а да су можда ипак у дугорочном и најбољем интересу и Србије и њених грађана! А онда, после само пар тренутака неизвесности, две кључне и сурово истините чињенице, ударе ме попут огромног бетонског блока, посред главе, и врате ме из тог прижељкиваног и слатког сна, како ће можда на крају бити све добро, и баце ме у сурову реалност Србије! Које су то две чињенице, питате се? Прва чињеница је, да све оне силне невладине организације, односно њихове поносне и препаметне и прелепе и веома женствене председнице (не знам како се то заломило, да их све до једне "воде" жене, и још тачно одређених и заиста префињених квалитета!), које су у досадашњем вишедеценијском периоду, увек показивале отворену србофобију, радећи увек против српских интереса, односно интереса Србије и њених грађана, на сав глас подржавају политику председника Вучића!!! Са друге стране, знам да су финансијери и газде тих невладиних организација, и даље исти, и да њихове матичне земљем односно земље одакле стижу "новци" и даље воде ону исту огољену антисрпску политику! Другим речима речено: знам да ни Соња Лихт, ни Наташа Кандић, ни Соња Бисерко, ни Јелена Милић, ни Борка Павићевић, ни мушкобањасти Иван Вејвода, нису никада отворено напали ниједан политички потез Александра Вучића. Напротив, они хвале његову политику, они подржавају његову “мудрост”, они чине све да му олакшају његов данашњи политички рад! Али истина је једна: или су све ове жене одједном постале просрпски настројене, као и њихови спонзори и финансијери (САД, Немачка, ЕУ, Сорош, Велика Британија, Сорош и др.), што је, сложићете се са мном, мало вероватно, или оно што ради Вучић одговара у потпуности интересима наведених земаља и спонзора (иначе све доказаних српских непријатеља -које Вучић назива својим највећим пријатељима), или просто речено, његова политика је антисрпска! Постоји и трећа варијанта: да он искрено мисли да води политику, у складу са најважнијим интересима Србије, али се по реакцијама доказано антисрпских невладиних организација јасно види, да је таква политика сигурно у складу са антисрпском политиком њених спонзора! Варијанта, да је иста политика, у истом тренутку, и српска и антисрпска је немогућа, а ако требам да верујем или Вучићу или невладиним прозападним организацијама, онда сам сигурнији у то, да запад сигурно никада не баца новац! Другим речима, запад је своје "невладине" псе умирио, и наредио да никако не "лају" на председника Вучића, јер су његови политички потези у складу са њиховим политичким интересима и послатим ултимативним захтевима Србији! И друга чињеница која ме увек враћа у реалност, када годи почнем да се преиспитујем по питању неког потеза председника Србије, који је на први поглед оправдан и добар и користан за Србију, ја само погледам са којим људима се он одлучио да води Србију у будућност! Погледам у њихова безлична и нестручна лица, погледам ко су министри, погледам ко све води важне ресоре и државне институције Србије, погледам њихово понашање и речник, погледам резултате њиховог рада, погледам осуђене криминалце и лопове, погледам осуђене насилнике, погледам дилере, погледам вође навијача, погледам бивше робијаше, погледам несувисле женске особе, које не знају ни да се пристојно обуку (да свуку можда и умеју, али чисто саумњам да и то знају без нечије помоћи), а камо ли да пристојно говоре. Погледам његове непосредне и најближе сараднике и сараднице, и схватим, да му је заиста циљ бољитак Србије, не би се никада одрекао стручних услуга, искрених и бесплатних, стотине и хиљаде паметних и способних и младих људи, зарад промоције осредњости, незнања, купљених диплома, бахатости, осионости, глупости, лоповлука, итд... Сетим се тада и речи једне од високих званичница СНС-а, које је упутила колегиници, такође жени, из српске радикалске странке, (из које, на крају крајева, поникла и њена матична странка СНС), и то на седници неког скупштинског одбора: "Ви сте овде доведени да глумите мајмуне и забављате народ"! Не улазећи у то, ко их је то ту "довео", ја само знам, да је од те изнете могућности, за државу Србију много опасније, "када неко доведе у скупштину Србије мајмуне да глуме људе" (не знам ко их доведи?)! Последице су много горе, по све нас, јер мајмуни врло слабо глуме људе, а људи ипак могу донекле, поједини и чак врло уверљиво да "одглуме мајмуне", али се реалтивно брзо врате у своје право обличје, то јест људе! Мајмуни доведени у скупштину да глуме људе, ипак, већину свог времена, проведу лежерно у форми мајмуна, јер је тако далеко лакше и лепше! |