Уважени професори имају право да се не слажу са политичким одлукама Новог ДСС, али не могу да негирају релевантност и национално усмерење опозиционој посланичкој групи са тренутно највише посланика

На сасвим рационалан интервју професора Мила Ломпара на Новој С, грађански "твитераши" коментаришу да је он "умивени Шешељ". Са друге стране патриотски интелектуалци говоре о потреби за саборношћу и за националном верзијом "прогласа", али поједини одричу право на саборност онима који не иду путем који се њима свиђа, који су "корисни идиоти" итд.

Грађанска опозиција би демократију али без потпуне слободе мишљења односно без права на националнe ставове. А патриоте би „саборност“ али да та саборност укључује само оне „патриоте“ које тај који говори сматра подобним

И то вам је довољна слика проблема. Дакле, грађанска опозиција би демократију али без потпуне слободе мишљења односно без права на националнe ставове. А патриоте би "саборност" али да та саборност укључује само оне "патриоте" које тај који говори сматра подобним.

Што се грађанског дијела тиче не знам да ли им има помоћи јер до њих још није стигла вијест да се у свијету окрећу трендови и да се cancel култура сама себи обила о главу. А грађански НВО који сад имају представнике у скупштинама још нису чули да излазак на изборе и улазак у скупштине значи бављење политиком, па је мало смијешно да упућују поруке "политичарима" умјесто да преузму политичку одговорност коју су тражили на изборима.

Но, мене више интересује ова моја, "десна" страна. Док међу старијима имамо изричите ставове и размимоилажења, млађи су у дилеми између страха да ће неком бити „корисни идиоти“ и потребе да се нешто ради и да се покаже бунт. Један млађи пријатељ са Космета, ми рече „шта се ми увијек склањамо да се не би рекло да смо са грађанистима. Нас је свакако више и дај да то и покажемо па нек се они правдају што су с нама“.

Па дајте да покажемо. Али како? Усмјеравање бунта и потреба за вриједносним утемељењем кроз нашу верзију „прогласа“, о чему је говорио професор Чворовић је добар пут. То не мора да значи окупљање на једној листи или у једној партији, али треба да значи прокламовање заједничких вриједности око којих се сви слажемо.

Који сви? Е ту сад долазимо до проблема. Професор Чворовић истиче да „не постоји ниједна респектабилна патриотска политичка партија“, а још оштрије о томе говори професор Ковић у интервјуу за Нови Стандард.

Извињавам се уваженим професорима али Нови ДСС и ПОКС имају 13 посланика у националном парламенту. (А не треба заборавити ни посланике из расцјепканог покрета „МИ“). Уважени професори имају право да се не слажу са политичким одлукама Новог ДСС али не могу да негирају релевантност и национално усмјерење опозиционој посланичкој групи са тренутно највише посланика. Па управо Нови ДСС кроз парламент и своје медијско и политичко дјеловање заступа све три тачке које су поменуте као стожер националног „прогласа“ у Чворовићевом тексту: „1) поништавање свих противуставних споразума о Косову и Метохији које су закључили Александар Вучић и Ивица Дачић; 2) прекид противуставних приступних преговора са Европском унијом; 3) српске културне, привредне и политичке интеграције, као свемера српске патриотске политике.“

Професор Ковић чак говори да је „Милош отишао са Ђиласом“ чиме итекако користи реторику СНС медија. Не само да ме то помало лично вријеђа него је и нетачно јер Нови ДСС јасно истиче (и изјавама и дјелима) да идентитетска политика ове странке нема везе са политиком про-ЕУ опозиције, па свакако ни Ђиласовом. Да хоћу да будем безобразна запитала бих се да ли баш таква реторика „користи“ власти и у најмању руку разједињењу деснице. Али нећу. Јер за мене саборност значи пружање руке. Само што на пружену руку треба да дође рука са друге стране, а не нечији ђон.

Моја рука ће увијек бити пружена свима који се слажу око три тачке из текста професора Чворовића, јер вјерујем да је окупљање и размјена мишљења важније од личне сујете и различитих погледа на политичку тактику. Да ли и други који говоре о сабирању и националном окупљању мисле исто?

Аутор је члан Председништва Новог ДСС