Ако се већ испоставило да Ломпар заиста не назива титоисте бубашвабама, следеће питање је: како то да Ломпару није сметало Антонићево стављање њему у уста да су титоисти бубашвабе, а смета му када Марио Калик то наведе, позивајући се на Антонића?!

У овом фрагменту није ни употребљена реч титоиста. То показује да Марио Калик није ни прочитао моју књигу, већ је критикује иако не зна шта у њој пише. То је поступак који по природи ствари онемогућава било какав разговор.

Сам Јасперс – у поговору који је написао 1962. године – одустао је од неких ставова које је уобличио 1945. године. Као да га је оно што је уочио за седамнаест година које су протекле од Питања кривице навело да неке од својих ставова измени.

На равни идеологије, у свом духу, титоизам је био прогресивна идеологија. Све ово бива насилно одсечено у Ломпаровом приказу титоизма, који своди овај идеолошки пројект на „анти-дух“ огрезао у назадњачком материјализму, нихилизму, хедонизму, егоизму, конформизму итд.

Говорнике смо прекидали нашим повицима. У Дневику Б92 је уз слику обавестио да је група националиста ометала скуп „Европа нема алтернативу“. Студио Б је без слике обавестио да је у околини скупа примећено присуство екстремних десничара.

(Поводом текста "Лукашенко – један необичан експеримент")
Кад се све сабере, белоруског чуда нема. А и те скромне економске резултате које има, Белорусија остварује једино захваљујући свом географском положају и захваљујући издашношћу Путиновог режима претходних година.

Док Антонић бива проглашен фашистом само зато што се усудио да противуречи нашим самозваним европејцима и усрећитељима, ти исти "европејци" тоталитаристички дисквалификују ("фашиста", "расиста") сваког ко им се макар мало супростави.

Све је почело Ћосићевом реченицом у којој он каже да су Албанци ,,социјални, политички и морални талог трибалног варварског Балкана'', онда је против њега поднета тужба, па је му је Грбић притекао у помоћ, па је затим против Грбића поднета тужба, те је Грбићу у помоћ притекао Анђелковић.

Хоће ли Растислав Динић да мало обрнемо ствари, па пребројимо антисрпске испаде (и то је, надам се, нека врста расизма) по српским медијима? Утврдимо лепо правила игре, дефинишемо шта је то антисрпски а шта антиалбански став, па почнемо да лупамо рецке.