Овакви текстови имају злобу и примитивизам, простачко ругање и блаћење, далеко су од неког интелектуалног приступа савременој проблематици, острашћени су, нема у њима толеранције, постали су редовна појава, постали су дика нашег уздрманог моралног миљеа.

Поводом Петиције против кршења косовског суверенитета

Уместо да се упита зашто у Призрену живи само педесетак Срба, Жижек подржава терористички хуманизам, боље рећи албански хуманизам на Косову.

Добро се сећам како су ти исти навијачи годинама, од 9. марта па све закључно са 5. октобром, третирани као драгоцени саборци, ударна песница демократских снага и хероји демократских промена. А онда су, преко ноћи, постали „стока“ и „примитивци“ који нас брукају пред гостима у свечаној ложи.

Вукадиновић је очигледно огорчен на српске политичаре који су се уочи утакмице обраћали јавности с позивом да се „Марсељези“ не сме звиждати. Па шта је у том позиву и кампањи лоше и погубно за српски народ? Можда је требало ћутати или правдати примитивизам потребом за вентилом?

Одговор на текст "Истина о четницима" - Владан Миланко
Параноичне фикције су ефикасна оптужба, која се приписује и бољшевицима. Али, тешко је из ове временске дистанце утврдити где је била параноја, а где шизофренија.

Наслов овог текста није под наводницима. Да јесте, то би имплицирало да осим "истине о четницима", где наводници сугеришу да је нешто лажно у питању, постоји нека права истина. Али је проблем што је права и једина истина о четницима само фикција.

Питање г. Марковића, ако су четници били антифашисти, како се догодило да заврше као губитници у Другом светском рату је лажно наивно. Г. Марковић, сигурно зна да су разлози за то чисто политичке и обавештајне природе, и да немају никакве везе са стварним опредељењем четничког покрета.