Вукадиновић је очигледно огорчен на српске политичаре који су се уочи утакмице обраћали јавности с позивом да се „Марсељези“ не сме звиждати. Па шта је у том позиву и кампањи лоше и погубно за српски народ? Можда је требало ћутати или правдати примитивизам потребом за вентилом?

Одговор на текст "Истина о четницима" - Владан Миланко
Параноичне фикције су ефикасна оптужба, која се приписује и бољшевицима. Али, тешко је из ове временске дистанце утврдити где је била параноја, а где шизофренија.

Наслов овог текста није под наводницима. Да јесте, то би имплицирало да осим "истине о четницима", где наводници сугеришу да је нешто лажно у питању, постоји нека права истина. Али је проблем што је права и једина истина о четницима само фикција.

Питање г. Марковића, ако су четници били антифашисти, како се догодило да заврше као губитници у Другом светском рату је лажно наивно. Г. Марковић, сигурно зна да су разлози за то чисто политичке и обавештајне природе, и да немају никакве везе са стварним опредељењем четничког покрета.

Поводом текста „Црвени и црни” Ђорђа Вукадиновића
Уместо одговора на бројна спорна питања, аутор је понудио недићевски „реализам”, приказујући га као независног политичара који је, ето, критиковао и Тита и Дражу.

Немогуће је навести све примерe како су ти "играчи" градили каријеру. Добро школовани, са знањем страних језика, из породица са партизанским педигреом, женили су се и Српкињама (по угледу на Броза), како би доказали да су Југословени, а сви су радили на растурању СФРЈ.

Јово Бакић се здушно залаже да Србија има обавезу да морално и материјално помогне жртвама ове трагедије и тако Бошњацима пружи руку помирења. Они ће је прихватити једино ако Срби признају да су починили геноцид, а да при томе никако не помињу страдалништво српског народа у сребреничком крају.

Уместо владавине закона, имамо владавину политичке воље, а онај ко се тој вољи нађе на путу не може се увек ослонити на заштиту независних судова, нити на помоћ бораца за људска права, у које спада професор Димитријевић. Историја је пуна примера како је лако осудити невине људе   када за то постоји политичка воља.