Речи Зорана Грбића свакако нису неосноване. Мислим да то знају и људи из Иницијативе младих за људска права. Логично је онда запитати се: Зашто је Грбић тужен? Зашто су поново одапете стреле у правцу Нове српске политичке мисли и њеног уредника?

Отворено писмо Ђорђу Вукадиновићу

Ако је НСПМ уистину озбиљан медиј онда на њему за грбиће не сме бити места. Срећом, ова прича не мора да има тужан крај. Пустите малог расистичког расплаза низ воду, није вам ни род ни помоз' Бог.

Реаговање на текст др Рајка Ђурића

Сигуран сам да се некој просјакињи неће допасти да јој социјални радник одузме бебу која јој је "средство за рад", али за друштво мора бити најпречи интерес детета.

Невоља са овим галиматијасом је у томе што другарица Ковачевић, у име свога Комитета (на које је, изгледа, свикла од детињства) није дефинисала основни појам расизам нити је објаснила зашто је то расизам ако Добрица Ћосић неповољно нешто изјави о Албанцима у једној реченици.

Поводом текста „Добра анализа или популизам”

Господин Петровић ту кључну тезу о највишим маржама у Европи не оспорава. Он тезу замењује, па тврди да је профитабилност домаћих банака једна од најнижих у региону.

Поводом текста Небојше Катића „Банкарски рај“, „Политика“, 15. априла

У Србији никада није дошло до, како тврди г. Катић, „експлозивног прилива шпекулативног банкарског капитала“.

(Поводом текста „Ана и Јелена као Соња и Наташа“, Време, 12. март 2009)

Он је Панчић, Теофил Панчић. За разлику од Бонда, Џејмса Бонда, који има Дозволу за убијање, он има Дозволу за вређање. Сам ју је себи издао и још му нико није исту поништио.

Реч је о праву на довођење у питање српског евроентузијазма и еврофилије као, не само политички доминантног дискурса већ, у строгом смислу, и јединог допуштеног дискурса у Србији. То Вукадиновићеву анализу евроскептицизма чини скоро револуционарном и провокативном.