Opisuje Mirjana fotografiju, zamjera na bundi, osmijehu, fotoosjetljivim naočarima, Dodikovom glupo samouvjerenom osmijehu, a onda navodi ratne citate Biljane Plavšić. Predočava da su ratne izjave važne, kao da je rat književno veče, recital.

Ta gospođa, kao što i naslov upadljivo saopštava, jeste Biljana Plavšić, „bivša predsednica Republike Srpske“, a pre toga (to list ne navodi), a po njenim sopstvenim rečima, „najradikalnija od svih“ članova jednog „zločinačkog udruženja“ (to ja kažem).

Nikada tokom otomanskog vremena nije bilo verske ravnopravnosti, a pogotovo ne zvaničnog multikulturalizma. Period od 15. do 20. stoleća na Balkanu bio je „uspešna priča“ samo za muhamedanstvo.

Povodom teksta "Ulice za hrabre" Nikole Tanasića
Tanasić mi, međutim, prebacuje da sam "neuporedivo zlonamerniji i ciničniji" od gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, sa kojim me je svrstao u "neprincipijelan tandem".

Neuporedivo zlonamerniji i ciničniji bio je komentar dana Strahinje Bogdanovića na Internet prezentaciji NSPM, koji se, kritikujući srpske vlasti i udarne pesnice „Druge Srbije“, u svemu lepo složio sa gradonačelnikom Beograda.

Bošku Jakšiću je sve to "otužno". Naravno, jer su Petkovići stanovnici Kosova, za čiju se "nezavisnost" Jakšić već dve godine gorljivo bori upravo na stranicama "Politike"! Jakšić čak citira svog sina, koji je, navodno, "ogorčen" pisanjem NSPM.

Završni nam je udarac Ljubomir probao zadati u vidu optužbe za "napujdavanje komentatora". Pakleni plan nam je bio – otkriva ovaj mrzitelj intelektualne promaje – da nejakog Teofila bacimo našim jakim i uvek-krvi-žednim čitaocima "da iskale gnev".

Oni koji smatraju da pisac homoseksualac ne treba da bude citiran od strane nekoga ko se protivi tzv. Paradi ponosa, otišli su i korak dalje u činjenju lošeg. Izgleda da mnogi promoteri i organizatori tzv. gej parade, seksistički tretiraju homoseksualce.

Nema potrebe da se g. Đilas ili makar ko ubeđuje da pročita izvorni tekst da bi razumeo da se, u stvari, radi o tome da je, svedočivši određenom događaju, jedan ekspert u oblasti društvenih nauka zapazio kako se stvarnost, kakvom je on video, oštro razlikuje od stvarnosti kakva je prikazana u domaćim medijima.

 Ovakvi tekstovi imaju zlobu i primitivizam, prostačko ruganje i blaćenje, daleko su od nekog intelektualnog pristupa savremenoj problematici, ostrašćeni su, nema u njima tolerancije, postali su redovna pojava, postali su dika našeg uzdrmanog moralnog miljea.