Na ravni ideologije, u svom duhu, titoizam je bio progresivna ideologija. Sve ovo biva nasilno odsečeno u Lomparovom prikazu titoizma, koji svodi ovaj ideološki projekt na „anti-duh“ ogrezao u nazadnjačkom materijalizmu, nihilizmu, hedonizmu, egoizmu, konformizmu itd.

Govornike smo prekidali našim povicima. U Dneviku B92 je uz sliku obavestio da je grupa nacionalista ometala skup „Evropa nema alternativu“. Studio B je bez slike obavestio da je u okolini skupa primećeno prisustvo ekstremnih desničara.

(Povodom teksta "Lukašenko – jedan neobičan eksperiment")
Kad se sve sabere, beloruskog čuda nema. A i te skromne ekonomske rezultate koje ima, Belorusija ostvaruje jedino zahvaljujući svom geografskom položaju i zahvaljujući izdašnošću Putinovog režima prethodnih godina.

Dok Antonić biva proglašen fašistom samo zato što se usudio da protivureči našim samozvanim evropejcima i usrećiteljima, ti isti "evropejci" totalitaristički diskvalifikuju ("fašista", "rasista") svakog ko im se makar malo suprostavi.

Sve je počelo Ćosićevom rečenicom u kojoj on kaže da su Albanci ,,socijalni, politički i moralni talog tribalnog varvarskog Balkana'', onda je protiv njega podneta tužba, pa je mu je Grbić pritekao u pomoć, pa je zatim protiv Grbića podneta tužba, te je Grbiću u pomoć pritekao Anđelković.

Hoće li Rastislav Dinić da malo obrnemo stvari, pa prebrojimo antisrpske ispade (i to je, nadam se, neka vrsta rasizma) po srpskim medijima? Utvrdimo lepo pravila igre, definišemo šta je to antisrpski a šta antialbanski stav, pa počnemo da lupamo recke.

U tom njegovom pisanju pokazuje da smatra da je jači od tužbe. Jači i od suda. U podnetoj prijavi NVO zahteva od suda da naloži uredništvu da skine jedan sporni tekst sa sajta. Dinić, bez suda i zakona, zahteva da se skinu svi moji tekstovi.

Umetnost srećom nije tako jednosmerna i simplicistička kakvu je nazire Antonić u svom ideološkom slepilu. Zaista je bolje za Antonića da ubuduće ne piše bar o savremenoj umetnosti jer u ovoj oblasti nije ni „autodidakt“, a nema ni elementarnu senzibilnost.

Reči Zorana Grbića svakako nisu neosnovane. Mislim da to znaju i ljudi iz Inicijative mladih za ljudska prava. Logično je onda zapitati se: Zašto je Grbić tužen? Zašto su ponovo odapete strele u pravcu Nove srpske političke misli i njenog urednika?