Smešno mi je dokazujem svoje intelektualno poštenje i objašnjavam da su u pitanju laži. Podsetiću samo da je povod za seriju kleveta bilo mišljenje Antonića i Vukadinovića da je rezolucija, koju je Jeremić (uz Tadićevu saglasnost) podneo u UN nakon presude MSP, ipak elementarno patriotska.

Drugo je pitanje kako su oni dobili izbore, zašto smo mi patriote, dopustili da pobede, kolika je odgovornost Koštunice za "vraćanje mandata narodu" u momentu kada je svaka budala mogla da vidi da je popularnost "narodnjaka" na niskim granama, itd...

Nevolja je u tome što ste direktno obmanuli čitaoce, sugerišući kako je u pitanju neko reteriranje i povlačenje „borbene“ izjave. Niti sam ja promenio mišljenje, niti je gornja izjava „nestala“ sa sajta, nego je, kao i ostale foto-vesti, spuštena sa naslovne strane u arhivu, gde se i sada nalazi.

Osvrtanje na bilo koje političko pitanje je borba za vlast. Politika je nastojanje čovjeka da stekne punomoć za vršenje vlasti. Ako vjeruje da mu moć daje narod, onda ga on izluđuje u masmedijima. Zato su se profesori morali uzdići iznad politike i  izbjeći politička opredjeljenja. Kako izvršiti moralnu obnovu, pitanje je svih pitanja.

Pored ovakve opozicije i lidera koji su obećali ostavke u slučaju poraza na poslednjim lokalnim izborima – i status manjinskog naroda za Srbe je premija! Zato će Stranka srpskih narodnjaka, obzirom da su vitezovi iz parlamentarne opozicije dodatno legitimisali i utvrdili crnogorski jezik

Čavoškom nije bila dovoljna Markovićeva oštra kritika Tita i Miloševića, jer je ostavljala i neke pozitivne nijanse kod ovih ličnosti, pa je Čavoški u svom nastupu morao da ih totalno negira, zamenjujući profesorove tamnobraon boje za čisto crne.

Beogradski univerzitet treba i danas, kao i u prošlosti, da se rukovodi idealima slobode, pravde i nacionalnog dostojanstva, i stoga još jednom tražimo od vas da poništite odluku o dodeljivanju počasnog doktorata Beogradskog univerziteta Majklu Volceru

Na prvom programu RTS-a prikazana je emisija Srebrenička polja smrti. Na moje veliko razočarenje, i pored želje da pronađem iole objektivnu stranu ovog prikaza, naišao sam samo na jednostranu sliku događaja bez objektivne analize.

Vrhunac ideološke diskvalifikacije kojom se služi Aleksa Đilas sadržana je u tvrdnji da je Borislav Pekić javnim delovanjem pomagao Slobodanu Miloševiću, bez obzira što mu je bio politički protivnik.

Medvedev nije išao u SAD da drži opelo Americi. Takva teza je ne samo nerealna nego i smešna. On je tamo imao mnogo ozbiljniji državnički posao. Veoma daleko od astroloških, propagandnih, i samoreklamnih kvalifikacija i komponenata.