Још једном о фотографији Биљане Плавшић

(Данас, 04.11.2009)

Мондијалисти, глобалисти, еуропејци, трансполитити... у Србији, у недостатку умне гимнастике, дочепали су се хит-теме Биљана Плавшић и Милорада Додика. Врхунац интелектуалата, јесте наднаслов „Опис и коментар једне фотографије Биљане Плавшић“, у београдском дневнику Данас, објављен када је на насловној страни објављена и фотографија и најавни наслов о самооткривању споменика Билу Клинтону, на Косову Равном. Испод поднаслова је текст, на пола странице, Мирјане Миочиновић.

Описује Мирјана фотографију, замјера на бунди, осмијеху, фотоосјетљивим наочарима, Додиковом глупо самоувјереном осмијеху, а онда наводи ратне цитате Биљане Плавшић. Предочава да су ратне изјаве важне, као да је рат књижевно вече, рецитал. Типична интелектуализирана беоаграмерска нота у потцјењивању свега постојећег.

Дотична Мирјана, и све друге, наслађују се на изгледу Биљане Плавшић и на ономе што је говорила док јој је глава била у торби и док је падала крв свуда уоколо. Не гледају шта је учинила Биљана, већ гледају како изгледа и гледају шта је говорила.

А учинила је:

1. У самом срцу рата, на Палама, Слоби је рекла: Марш, бре! И одбила је да се рукује с њим.

2. Самом Есдеесу рекла је да је суицидно за српски народ остварење њиховог, и Слобиног, концепта Криминализоване Одбране Српства.

3. Распустила је скупштину и отишла на изборе. Није крала изборе као Слобо.

4. Дала је мандат младом, способном политичару а не као Слобо, дворским подсукњашима.

Не морају интелектуалоидни беогардисти мазохизма да знају све то. Али би требало да знају да тамо негдје, за њих далеко, постоји Република Српска која има своју ријеч, свој карактер, свој поглед на свијет, свој пут, свој реалан политички програм и интерес, без прикључења на београдичну манипулацију, већ на сарадњу и интересе у најбољем националном демократском смислу. Република Српска, која се отела историјском вртлогу српског уништења и самоуништења, и уништења од стране Слобе, остала је на површини.

Дио тог успјеха је и Биљана Плавшић а не њена бунда.

Аутор је извршни секретар Странке независних социјалдемократа