Ovo je prvi put da je jedno Ministarstvo kulture Srbije smoglo snage, pa i smelosti, da temeljno pripremi i predloži zakon koji bi mogao obezbediti ćirilici zakonski status koji joj u srpskoj kulturi pripada, mada ceo taj postupak neki sada potcenjivački nazivaju kampanjom. 

U uslovima u kojima živimo, pripadnost Pinkovom „zabavljačkom“ pogonu i jasno izražena partijska lojalnost sasvim su dovoljna preporuka da se postane organizator najvažnijih kulturnih programa i dešavanja u Beogradu. To je samo još jedan primer sveprisutne bahatosti i neprikrivene osionosti naprednjačkog režima

Moćni atlantistički lobi u Španiji ne prestaje da se zalaže da Španija prizna Kosovo. Ali, kakvi su stanje i učinci srpske „meke moći“ i kulturne diplomatije u Španiji, najvažnijoj evropskoj zemlji koja ne priznaje nezavisnost Kosova? I šta se trenutno preko dve naše glavne ispostave - Amabasade Srbije u Madridu i hispano-srpskog kulturnog Udruženja „Ivo Andrić“, projektuje po pitanju srpskog stanovišta?

Jedino što konstruktivno možemo da uradimo sa „Nemanjićima“ jeste da pažljivo proberemo te scene, i ta mesta, i kažemo: „ovo, dajte još ovoga!“. Jer kako trenutno stvari stoje, „Nemanjići“ su i dalje najbolja domaća TV serija o srednjem veku koju smo ikada imali. 

Prethodnih dana imalo smo prilike da pročitamo i čujemo neke veoma skandalozne i varvarske izjave - što od pripadnika „drugosrbijanske“, što od pripadnika nominalno „srpsko-patriotske“ javnosti – na temu upotrebe crkvenoslovenskog jezika u oslikavanju Hrama Svetog Save.

Na zapadu već postoji ono što je nekad bilo u komunizmu – autocenzura. Oni su tu autocenzuru uveli kroz ideju političke korektnosti, dakle sve ono o čemu ne treba da se priča, oni kao disciplinovani ljudi koji pripadaju protestantskom i katoličkom odgoju, oni to vrlo lako prihvataju. 

Osnovni zadatak nove trilogije „Zvezdanih ratova“ bio je da filmskoj publici otkrije ono što je publika crtanih filmova i stripova već odavno znala – da je horizont daleke galaksije potencijalno beskrajan, i da se unutar njega može odvijati nebrojeno mnogo različitih priča koje nemaju veze sa Lukom Skajvokerom i Dartom Vejderom.

Serija „Senke nad Balkanom“ Dragana Bjelogrlića je već nakon prve emitovane epizode izazvala burne reakcije publike – dok je većina bila oduševljena podizanjem tehničkih standarda domaće filmske produkcije (uključujući tu i pripovedačke postupke) na do sada neviđen nivo, kritičari sa, uslovno govoreći, „srpske desnice“ glasno su negodovali zbog „iskrivljivanja istorijskih činjenica“ i „blaćenja srpskog naroda i velikana srpske istorije“

Praktično nema boljeg dokaza da su srpsko-ruski odnosi znatno bolji danas nego pre deset-petnaest godina od činjenice da je već nekoliko godina potpuno normalna stvar videti savremene ruske filmove na repertoarima srpskih bioskopa.

Najavljeni raskid s kosovskim mitom i vidovdanskim zavetom predočen je kao jedan od uslova za definitivno rešavanje kosovskog pitanja i stvaranje uslova za „istorijski dogovor“ Srba i Albanaca. Zalaganje za razgradnju ovog, po nekim mišljenjima pogubnog i anahronog mita deo je ukupnih nastojanja da se ostvari jedna od ključnih ideja predsednika Republike Aleksandra Vučića o neophodnosti promene i preoblikovanja svesti srpskog naroda, koji i dalje robuje svojim iracionalnim istorijskim predstavama i mitomanskim zabludama.