Sugestija je emotivino prijemčiva, ali racionalno apsurdna. Koji su to mnogi razlozi „zbog kojih bi žene morale da podignu glas”? Žene danas ne samo da nisu diskriminasane nego su zapravo povlašćene mnogim pravnim i vanpravnim činiocima.

Očekivali smo da će Kostić, kao neurolog, popravljati i spajati živce srpskom narodu, a ne dodatno ih kidati. Ali, biće da je drugačije shvatio svoj poziv. Kao stručnjak za mozak, on se izgleda dohvatio pokušaja lobotomije srpskog javnog mnenja ili, kako to kažu neki njemu slični rodomrsci, „preumljenja“.

Mediji nisu javili da li je odluka o “brisanju” Dučića iz spiska beogradskih ulica doneta jednoglasno, ili je možda bilo i odbornika koji su zahtevali od Komisije da objasni svrhu njenog predloga. 

Ovo ponovno otkrivanje klasične tragedije preko „Igre prestola“ baca dodatno svetlo na sve fenomene koje smo do sada pomenuli i osvetlili. Ono što Martinove junake čini naročitim jeste upravo njihova bačenost u nezaustavljivi žrvanj uzročno-posledičnih veza istorije, tako lepo i nadahnuto ilustrovan u uvodnoj špici serije.

Da li ovo onda znači da je Arsenijević dobio većinsku podršku glasova da ova tribina ne bi ni bila ovako ciljano inscenirana, jer je očigledno da je njena prava namera bila da se dovede u pitanje, nakon izjašnjavanja o kandidatima za prijem u SANU, moralni i naučni integritet Slobodana Žunjića, ali i akademika Danila Baste.

Posle svih ovih događaja, da se uočiti da su zapravo sve Jugoslavije imale svoje probleme sa Mikijem Mausom, jer dok je KJ Mikija pokušavala da ućutka, a SFRJ da prevaspita, iz SRJ je Miki sam pobegao, verovatno jer mu je već bilo dosta svih tih Jugoslavija.

Predsednik Matice Srpske je izjavio da su poslušali ovu preporuku, ali problem je u tome što na konkursu može da se dobije najviše 600.000 dinara, a Letopis na godišnjem nivou košta 2,3 miliona dinara, što dodatno ugrožava njegovo postojanje. I posle svih apela koji su upućivani Ministarstvu kulture i finansija odgovarajućeg odgovora nema.

Šalu na stranu, juče se pokazala naprslina u matrici, poput one u "Matriksu" kad crna maca, usled greške u programu, neprestano iz početka prelazi ulicu na istom mestu. Na tom mestu je program najranjiviji. Tu može da se očekuje da matrica počne da se urušava. Pitanje je da li je prosveta već postala svesna da je prekobrojna i da za nju nije planirano ništa osim tihog davljenja, te nema šta ni da izgubi?

Saša Mirković je nove medijske zakone ukrojio prema interesima novih NATO gospodara i njihovih biznisnismena, aktera koji su nezavisnosti medija u Srbiji odani manje nego što je to bio Slobodan Milošević.

Povratak istočnoevropskog filma na teren političke enuncijacije kreirao je, bar u nekim zemljama, poput Rumunije, uslove i mogućnosti za stvaranje nove publike. Nije teško odgovoriti kakve lekcije iz njihovih pouka mogu da izvuku srpski filmski stvaraoci.