Teorijski, globalizacija je simplifikacija, svođenje raznorodnih koncepata i sistema (država, kultura, nacija...) na jedan i jedinstven kod koji bi u osnovi trebao da bude najviši domet razvoja čoveka kao društvene životinje.

Čim su dvoranom odjeknuli prvi akordi “Ora”, publika je bila u delirijumu, a svaka, sasvim slučajna ili namerna sličnost sa Lanetom, samo je naciju i žiri učvrstila u uverenju da je u pitanju rođeni pobednik.

Čini mi se da u Srbiji danas ne postoji jedan dominantan, nego dva paralelna kulturna trenda koji odgovaraju savremenom ideološkom naponu između „globalnog” i „lokalnog”.

Zato među Srbima nije lako biti analitičar. Prvo što će mu prebaciti je da je neznalica. Drugo što će mu prebaciti biće da je pristrasan. Ova knjiga pokazuje da ni jedno ni drugo – bar što se Đorđa Vukadinovića tiče – ne stoji.

„Čarlston za Ognjenku“ i „Zavet“ svakako se najupadljivije razlikuju upravo po posebnim, individualnim stilovima koje neguju njihovi autori.

Po svemu što je međunarodno-pravno relevantno, slučaj Kosova nije i ne može nikakav jedinstveni slučaj. Oni koji tvrde da je ovo jedinstven slučaj implicitno tvrde da Srbi i Albanci nisu ljudi pa se na njih ne odnosi ono što se odnosi na druge ljude.

Globalizacija može biti kobna po njihov geografski prostor, po njihovu celovitost, može biti ponekad u političkom smislu pobeđujuća stvar, ali ono što jedan čovek donosi, ono što je stvar pojedinca, globalizacija ne mora da uguši.

Izašao sam iz galerije ogorčen i tužan, a onda sam video kamen koji me je podsetio na ne tako davno kamenovan autobus srpske dece iz Orahovca.

Zbog toga mislim da ta izložba nije o Jašariju, nego je to izložba ljudske gluposti, performans teškog oboljenja morala, smisla, logike, pa i čovečnosti.