Naravno da ima i onih muškaraca koji nemaju ništa protiv Keri i njenih drugarica, ali “Menhetn nije Beograd, a naše devojke su sklone da kopiraju”. Tačno, ali ništa više od Beograđanki s kraja 19. veka koje su obožavale sve što stigne iz Pariza.

Vaši intimni razgovori više nisu stvar vašeg sagovornika i vas - ukoliko neko sa strane slučajno načuje vaš razgovor, i nađe se uvređenim, ili smatra da je on uvredljiv za bilo koga, uključujući i vas, automatski podležete zakonskim sankcijama.

Već smo napomenuli kako nam postmoderni filmski avanturizam pokazuje tendencije u pravcu psihologizacije i postojanja unutrašnjih protivurečnosti, na posledičnu spoznaju svoje ranjivosti i malenosti.

Primera dečje surovosti prepuni su svetski mediji. Marta ove godine, šest devojčica sa Floride napalo je svoju drugaricu nakon što su je namamile u kuću jedne od njih. Udarale su njenom glavom u zid, tukle je dok se nije onesvestila.

Tragični ratovi i krvavi kermes na Balkanu stvorili su silne animozitete među bliskim i srodnim narodima. Našim zapadnim susjedima, kad se spomene pripadnost Balkanu, kao da im se zdrav zub vadi, mada Hrvatska i geografski, po Cvijićevoj definiciji, velikim dijelom pripada Balkanu.

Kroz ultra-moderno vizuelno mađioničarstvo i visoke produkcijske standarde, lako je uočiti da „Skakač“ prosto odiše globalističkim otuđenjem i posrednom glorifikacijom vrednosti „vrlog novog sveta“ koja se plasira kroz fantastično-adolescenti zaplet.

Rasprava „Radnika u kulturi“ doživela je svoj ideološki klimaks u stavovima teatrologa Ivana Medenice, koji je u maniru prekaljenih ideoloških i političkih komesara ukazao na idejnu dezorijentaciju u većini naših pozorišta.

Evrovizija je danas postala veliko kulturno bojno polje, na kome baš oni politički najmarginalniji imaju šansu da nadigraju velike igrače, i to upravo zahvaljujući svom lošem usudu, koji je doveo do toga da budu icepkani na mnoštvo državica.