Srbija između čekića i nakovnja

Najčešće i najdublje pitanje koje postavljaju srpski intelektualci i javnost glasi: zašto Srbi toliko stradaju? Odgovor koji najčešće daju jeste: zbog geostrateške pozicije. Suštinski, to je tačno. Srbi stradaju jer se nalaze između katoličkog čekića i muslimanskog nakovnja. Istorijski primer?

U XIV i XV veku Srbija se nalazila između katoličkog čekića Ugarske i muslimanskog nakovnja Turske. Jednom od vladara te epohe – despotu Stefanu Lazareviću – nije preostalo ništa drugo nego da bude vazal i Ugarske i Turske. To balansiranje ipak nije moglo da spasi Srbiju. Konačno je osvojena sredinom XV veka. Savremeni primeri?

1. Palestina

Koliko se Srbi nalaze između čekića i nakovnja svedoči i njihova dilema u pogledu palestinsko-jevrejskog sukoba.

Antipalestinska osećanja mogu se lako razumeti. Palestinci su mahom muslimani, a antimuslimanska osećanja kod Srba su jaka. Srbi su više vekova živeli pod muslimanskom vlašću. Posebno su u istorijskom sećanju ostali napadi Turaka na Srbe u XIV, XV i XVI veku. Boj na Kosovu je simbol te epske borbe. Ali nije jedini. Antimuslimansku svest pothranjuje i narodna književnost (Marko Kraljević itd.). U istorijsku svest još su jače utisnuti oslobodilački ratovi koje su Srbi vodili protiv Turaka u XIX i XX veku: počev od Prvog srpskog ustanka (1804-1813) do Prvog Balkanskog rata (1912-1913). U istorijskom pamćenju Srba još su jače utisnuti sukobi sa muslimanima u XX veku: u Prvom svetskom ratu (1914-1918), u Drugom svetskom ratu (1941-1945), u Otadžbinsko-oslobodilačkom ratu za stvaranje Republike Srpske (1992-1995) i u ratu za odbranu Kosova i Metohije (1999). Ergo, antimuslimanska osećanja su jaka i razumljiva. Rane su još sveže.

Projevrejska osećanja su takođe razumljiva. Srbi su hrišćani, a u Svetom pismu Staroga zaveta Jevreji su opisani kao Božji izabrani narod. I Isus i Njegovi apostoli su Jevreji. Osim toga, lako je solidarisati se sa Jevrejima kada se zna da su oni, kao i Srbi, tokom svog postojanja često doživljavali pogrome. Pogrome nad njima činili su Vavilonci i Rimljani u Starom veku, Evropljani, pogotovo Španci, u Srednjem veku, i nacisti u Drugom svetskom ratu. I Srbi su često doživali genocid, pa je osećanje solidarnosti lako probuditi.

Projevrejsku poziciju mogu da nalažu i državni interesi Srbije. Naime, Izrael je mala ali visokorazvijena država, pa se čini razumnim da Srbija s njom ima dobre odnose. Ergo, čini se da istorijski sentiment i državni interesi nalažu Srbima da u palestinsko-jevrejskom sukobu stanu na stranu Jevreja. Ali, ako se ne ravnamo po osećanjima i interesima nego „po pravdi Boga istinoga”, čini se da Izrael već više od pola veka sprovodi tihu asimilatorsku i genocidnu politiku. Ali pravi zločnici ne sede u Jerusalimu nego u Vašingtonu. Jer jevrejska opresivna politika ne bi bila moguća bez podrške SAD. Jerusalimski teroristi su samo ekspozitura vašingtonskih. Srbija se nalazi između čekića vašingtonskih kapitalista i nakovnja muslimanskih džihadista. Izbor je između dva zla. Pitanje je samo: koje je manje?

2. Magreb i Bliski istok

Lako je i opravdano svrstati se protiv muslimanskih terorista. Mnogi od njih su učestvovali u borbama protiv vojnika Republike Srpske. Ali tog terora ne bi bilo – ili ga ne bi bilo toliko – da ga ne hrani vašingtonski teror. Primer?

U muslimanskim zemljama Magreba i Bliskog istoka postoje mnogobrojne muslimanske terorističke organizacije. Lako ih je i opravdano osuditi. Ali one ne bi bile toliko militantne da ih ne podgrevaju ratnohuškačke politike Vašingtona i Brisela. SAD i njeni vazali brutalno su napali Libiju, Egipat, Siriju i Irak. Dok su u njima vladali Moamer el Gadafi, Hosni Mubarak, Hafiz el Asad i Sadam Husein, vladali su red i mir. Postojala je nacionalna i verska ravnopravnost, i socijalna pravda. Otkada su ih SAD „oslobodile” u njima nema ništa od svega toga. Jedino što u njima sada postoji jeste potpuna anarhija. Ma koliko islamski teroristi u svim zemljama zaslužuju osudu, oni su ipak samo produkt pravih ulickanih terorista koji sede u vašingtonskim i briselskim kabinetima, i propovedaju „ljudska prava”. U tom licemerstvu pravazilaze i Orvelova predviđanja. Srbija se nalazi između čekića bezdušnih vašingtonskih imperijalista i razuzdanih muslimanskih terorista. Izbor je između dva zla. Pitanje je samo: koje je manje?

3. Ukrajina

U Ukrajini se vodi rat između Ukrajinaca i Rusa. To je u suštini međupravoslavni građanski rat: ratuju vernici koji priznaju Ukrajinsku pravoslavnu crkvu protiv vernika koji priznaju Rusku pravoslavnu crkvu. Međucrkveni konflikt se zadržavao na crkvenom – dakle – protokolarnom nivou sve dok političku vlast u Kijevu nisu pučem zadobile vašingtonsko-briselske marionete. Za Vašington i Brisel nema veće sreće od one da se pravoslavni međusobno bore. To su i postigli huškajući ukrajinsku huntu na rat protiv proruskih simpatizera.

Kada bi sukob između Ukrajinaca i Rusa bio čisto njihova star, Srbija bi imala razloga da bude neutralna. Ali kada se zna da iza kijevske hunte stoje ratnohuškački severnoatlantisti, onda Srbija nema razloga da se dvoumi: mora stati na stranu Rusa.

4. Zaključak

Srbi stradaju jer se nalaze usred „sukoba civilizacija” („clash of civilization”). Prorok Jovan taj veliki sukob naziva „Armagedon” (Otkrivenje 16,16). Bez obzira da li sukob nazivali politikološkim ili poetskim izrazima, on je realan. Srbija je napadnuta od zapadne civilizacija sa severa i zapada, a od muslimanske civilizacije sa juga i istoka.

Zapravo, bilo bi tačnije primetiti da je Srbija sa svih strana okružena vojskama zapadne vojne alijanse (NATO). Hrvatska, Mađarska, Rumunija, Bugarska, Grčka – zemlje su NATO pakta, a vojska NATO pakta nalazi se i u onim državama koje nisu formalno u njenom sastavu (Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Albanija, Makedonija). Vašingtonski i Briselski geostratezi zaokružili su Srbiju. Takav položaj Srbija nije imala ni 1914, ni 1941. Tada je bar Grčka bila neutralna ili na njenoj strani. Sada čak ni ona to nije. Srbija se nalazi između čekića i nakovnja.

Bibliografija

1. Bataković, Dušan T. (ur.), „Nova istorija srpskog naroda”, Naš dom – L’age d’Homme, Beograd.

2. Bodanski, Josef, „Neki to zovu mir: u iščekivanju rata na Balkanu”, Jugoistok, Beograd, 1998.

3. Bulajić, Milan, „Razbijanje jugoslovenske države 1991/1992 – zločin protiv mira: odgovornost Vatikana i Njemačke”, Srpske književna zadruga, Beograd, 1994.

4. Vilić, Dušan i Boško Todorović, „Razbijanje Jugoslavije 1990-1992”, DIK Književne novine – Enciklopedija, Beograd, 1995.

5. Glenny, Misha, The Fall of Yugoslavia: The Third Balkan War, Penguin Books, London, 1993.

6. Guskova, Jelena, „Istorija jugoslovenske krize (1990-2000)”, Izdavački grafički atelje „M”, Beograd, 2003.

7. Ekmečić, Milorad, „Dugo kretanje između klanja i oranja: istorija Srba u Novom veku (1492-1992)”, 2. dopunjeno izdanje, Zavod za udžbenike, Beograd, 2008.

8. Eyal, dr Jonathan, Europe and Yugoslavia: Lessons From a Failure, Royal United Services Institute for Defense Studies, London, 1993.

9. Kaplan, Robert D., „Balkanski duhovi: put kroz istoriju”, Dan Graf, Beograd, 2004.

10. Magas, Branka, The Destruction of Yugoslavia: Tracking the Break-Up 1980-1992, Verso, London, 1993.

11. Nel, Philip, Fear, Norms and Leadership: Lessons from Yugoslavia, Centre for International and Comparative Politics, University of Stellenbosch, Stellenbosch, South Africa, 1992.

12. Oven, Dejvid, „Balkanska odiseja”, Radio B92, Beograd, 1996.

13. Spasić, Biljana S., „Zašto Srbi izumiru?”, 9. dopunjeno izdanje, izdanje autora, Kragujevac, 2006.

14. Stewart, Bob, Broken Lives: A Personal View of the Bosnian Conflict, HarperCollins, London, 1993.

15. Thompson, Mark, A Paper House: The Ending of Yugoslavia, Pantheon, New York, NY, 1992.

16. Ćirković, Sima, „Srbi među evropskim narodima”, Equilibrium, Beograd, 2004.

17. Ćorović, Vladimir, „Istorija Srba”, I.P. Ivanišević; I.P. Logos-art, Beograd, 2004.

18. Ćosić, Dobrica, „U tuđem veku”, Službeni glasnik, Beograd, 2011.

19. Hamad, Ali, „U mreži zla: međunarodni terorizam i ’Al-Kaida’ ”, Glas Srpske, Banja Luka; Una press, Beograd, 2007.

20. Hantington, Semjuel P., „Sukob civilizacija i preoblikovanje svetskog poretka”, 2. izdanje, CID, Podgorica; Romanov, Banja Luka, 2000.