Други важан фактор који је онда постојао јесте јединство око основних вредности: националних, културних, моралних. То је нешто што нам данас недостаје. Када посматрамо ондашњу интелигенцију, видимо, када је почео рат, да су одједном сви били сложни, као један.

Петооктобарска револуција је довела на политичку сцену нову, демократски власт. Ова власт није волела социјалну беду пред својим очима. Журила је у Европу, и на том путу рушила је све пред собом.

Устав ипак има поприличну подршку у АП Војводини. Наравно, овакава интерпретација резултата референдума о Уставу је можда превише смела, али овако сагледани резултати свакако веома слабе тезу да „Војводина није гласала за Устав“.

Војводина је реч словенског (српског) порекла и одувек је означавала територију у којој је владар војвода. Срби су још у седамнестом веку добили право на војводовине, да би коначно у Српској револуцији 1848-49. Срби извојевали Српску Војводину. 

Васпостављање парламентарне монархије, ако би се то учинило плански и одговорно, имало би вишеструке позитивне ефекте на национални бренд који би се огледао у снажењу политичке и економске моћи. Како? У почетку би то била светска вест.

Занимљиво је да се о терету доказивања у овом члану закона не говори ништа јер та одредба закона користи пасив. Да ли заинтересовано лице доказује да није био ратни злочинац?

Ово сам хтео рећи: Видовдан дође и кад га нико не чека. И кад га сви забораве. Дође и промени ток историје и живота. А да ли га промени набоље или нагоре, није увек лако одредити.

Тако долазимо до централног питања; ко ће формирати Владу? Јер, од тога, изгледа зависи све: ако то буде ДС, као носилац, ЕУ ће бити задовољна. Србија ће признати Косово*, расформирати српске институције на северу покрајине и чекати нова наређења са запада.

У српском парламенту је донета декларација о Сребреници, док за декларацију о српским жртвама није било већине. Никада декларацијом није осуђен прогон неколико стотина хиљада Срба из Хрватске.