Напад немачких копнених снага са севера извршила је Друга армија из два правца, из Аустрије и Мађарске. Како Друга армија на дан напада још није била у пуном саставу инвазију је покренуо 46. оклопни корпус северозападно од Београда. Одбрану на овом сектору држале су јединице са војницима хрватске националности.

До сада је била пракса да свака партија на власти фаворизује своју режимску естрадну звезду, писца или сликара, који припадају категорији натуршчика. Њих треба сматрати новом српском елитом постмодерне, проистеклом из трећег сталежа.

Ситуација је врло јасна, за оне који желе да је виде, а она говори да садашњи режим на све начине жели да нас убеди да успешно решавају историјско питање најјужније српске покрајине. Њихов план, који путем медија са националном фреквенцијом спроводе говори о томе да се боре за, како они кажу, север Косова и општине које су најближе Србији.

Ко је кривац или, блаже речено, узрочник? На кога се сада упире прстом? На оптуженичкој медијској клупи присутно је много лица. Кукуруз, као примаран извор заразе услед присуства афлатоксина. Поштеђене сумње нису ни краве, иако ни криве ни дужне. 

Градити некакав нови идентитет на штету сопственог народа, представљати се као културнији и цивилизованији од остатка своје нације, присвајати туђе писмо а своје пљувати и ниподаштавати, прећуткивати сопствена страдања. То је аутономаштво, а суштински антисрпство данас.

Једноставно, човек је скренуо пажњу да Југославија није настала у Другом, него у Првом светском рату, осврнувши се на духовне импликације југословенске идеје у делу „истомишљеницима“ нимало драгог српског „националисте и десничара“, великог писца Милоша Црњанског.

Чамчић који се љуљушка у струји на средини реке надгледа свемоћни крмарош. Помало смо задовољни што не можемо ни лево ни десно, ни тамо ни овамо, већ само напред у амбис обећаног сусрета са једним обећањем према коме смо програмирано равнодушни.

Има нас превише који радимо за интерес сопствених непријатеља са помало малограђански набеђеним ставом, а аутошовинизам је ушао много дубље у српску народну базу него што смо свесни. 

У Хашком трибуналу је већ донето неколико пресуда Србима у којима су они осуђени за злочин геноцида и етничко чишћење. За то време наши “евроатлантисти” упорно понављају да је улазак Србије у Европску Унију и НАТО једина алтернатива.

Против Србије били су сви који су против ње и данас: Аустро-Угарска и Турска (дакле и дојучерашња браћа са простора бивше Југославије), Енглеска, као и увек што је, Немачка, Француска.